Dostupni linkovi

logo-print

Ahtisari predložio "nadziranu nezavisnost"


Gëzim BAXHAKU, Zoran PRERADOVIC, Gjeraqina TUHINA

Kosovo bi trebalo da bude multietničko društvo, koje samo sobom upravlja, na demokratski način i uz vladavinu prava, uz poštovanje najviših međunarodno priznatih standarda za ljudska prava i osnovnih sloboda i koje podržava miran i prosperitetan život svih svojih građana, navodi se u Ahtisarijevom predlogu. Plan sadrži i odredbe koje predviđaju zaštitu manjinskih prava, nepristrasnost sudstva, verskih i kulturnih dobara kao i nezavisno delovanje Srpske pravoslavne crkve. "Kosovo je jedinstven slučaj koji zahteva jedinstveno rešenje. On nije presedan za druge nerešene konflikte", zaključuje se u izveštaju. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun naveo je u pismu predsedavajućem Saveta bezbednosti da u potpunosti podržava predlog specijalnog izaslanika za status Kosova.

* * *

Najviši zvaničnici na Kosovu su pozdravili predlog međunarodnog posrednika za status Kosova i ocenili to kao početak poslednje faze rešenja statusa Kosova.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je u obraćanju građanima Kosova da je danas istorijski dan jer je Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa i preporuke međunarodnog posrednika kojim on predlaže nezavisnost u rukama članica Saveta bezbednosti UN:

“Pozdravljamo stav generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, koji u potpunosti podržava preporuke predsednika Ahtisarija za nezavisnost Kosova.”

Sejdiu je istakao da će nezavisnost Kosova biti u službi svih građana Kosova:

“Nezavisnost Kosova će biti u službi svih građana zemlje, albanske većine i svih manjinskih zajendica na Kosovu. Nezavisnost Kosova, koja će na početku, prema planu Ahtisaarija, biti pod međunarodnim nadzorom, će biti u funkciji mira, stabilnosti i opšteg prosperiteta u našoj zemlji.”

Sejdiu je kazao da će “nezavisnost Kosova takođe služiti i miru i regionalnoj stabilnosti, jer se uspešno rešava poslednje nerešeno pitanje u Jugoistočnoj Evropi”.

Premijer Kosova Agim Čeku je izjavio da institucije Kosova očekuju da će Ujedinjene nacije iskoristiti diplomatske instrumente radi jačanja mira i stabilnosti na Balkanu:

“Pismo i dokument koji predsednik Ahtisari danas predaje kompletira okvir za konačno rešenje statusa Kosova. Prvo, pismo predlaže nezavisnost za Kosovo, nadgledanu u provj fazi, što je u skladu sa političkom voljom naroda Kosova. Obimni document, sa druge strane, predviđa uređivanje odnosa između većine i manjine u novoj drzžvi Kosovo, što zadovoljava zahteve Srba građana Kosova.”

Čeku je rekao da predlog Ahtisarija ima snažnu podršku Vašingtona, Londona, Pariza, Brisela i mnogobrojnih centara odlučivanja.

Ahitsarijev paket je snažno podržao i predsednik opozicione Demokratske partije Kosova Hašim Tači, koji je rekao da današnji dan predstavlja veliki dan za Kosovo:

“Svi građani Kosova treba da se osećaju ponosni danas jer svi mi, svi vi ste odigrali značajnu ulogu u ovim značajnim trenucima naše istorije.”

UNMIK je saopstio da je šef UNMIK-a Joakim Riker pozdravio upućivanje izveštaja izaslanika UN Martija Ahtisarija Savetu bezbednosti od strane generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna:

"Predaja jasne i neambivalentne preporuke (Ahtisarija) kao i sveobuhvatnog predloga, sa punom podrškom generalnog sekretara UN, nije ništa drugo do istorijski momenat za narod Kosova."

Današnjom predajom paketa resenja statusa Kosova Martija Ahtisarija, kako kažu najviši predstavnici Kosova, počinje poslednja faza u rešavanju statusa Kosova.

Beograd najavljuje diplomatsku incijativu

U Beogradu je najavljena diplomatska inicijativa i pre nego što je Marti Ahtisari svoj predlog dostavio Savetu bezbednosti UN. Objašnjavajući šta bi trebalo da podrazumeva diplomatska ofanziva koju najavljuje predsednik Srbije Boris Tadić, njegov savetnik za spoljnu politiku Vuk Jeremić ističe da Beograd ostaje čvrsto na stavovištu da treba pronaći kompromisno rešenje, te da je do njega moguće doći isključivo nastavkom pregovora.

“Na to će biti usmerena naša diplomatska inicijativa. Nekoliko zemalja koje su članice Saveta bezbednosti UN dele naše mišljenje i na nama je da pokušamo da za naše mišljenje dobijemo većinu.”

S druge strane, jedan od koordinatora beogradskog pregovaračkog tima Slobodan Smardžić za Radio Slobodna Evropa kaže da ne može detaljnije da komentariše najvljenu diplomatsku ofanzivu i to ovako obrazlaže:

“Ne znam tačno na šta je mislio predsednik Tadić. On je to izjavio u Berlinu, mi imamo neke ideje, ali možda on ima u vidu nešto što ja ne znam, pa onda ne bih sam o tome govorio.”

Samardžić takođe naglašava da među članicama Saveta bezbednosti UN nema usaglašenog stava oko donošenja rezolucije na bazi predloga specijalnog izaslanika UN Marttija Ahtisarija, te da stoga očekuje da u narednih nekoliko nedelja ili meseci dođe do razgovora među samim članicama Saveta bezbednosti kako razrešiti čitavu situaciju. On takođe dodaje da se Beograd zalaže za nastavak pregovora:

“Taj stav se podudara sa ruskim stavom i sa kineskim stavom o nastavku pregovora i o neograničavanju veštačkom rokova, tako da verujem da će oni takav stav zastupati i u konsultacijama. Pošto se odluka ne može doneti i pošto ne očekujemo ni neko preko rešenje, u vidu jednostranog priznanja nezavisnosti, mi smo spremni za nastavak konsultacija na različitim nivoima sa različitim akterima i, naravno, na nastavak pregovora gde bi se radilo ono što je propušteno tokom prethodne godine.”

Ukolko delegacija Beograda pod diplomatskom incijativom podrazumeva ponavljanje priče o suštuinskoj autonomiji i samo predlog da se pregovori nastave, neće naići na razumaevanje bilo koje stalne članice Saveta bezbednosti UN, kaže za Radio Slobodna Evropa funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović. On naglašava da srpska pozicija u ovom trenutku apsolutno nije aktivna jer se ona razume kao puko odlaganje odluke o statusu i da bi Beograd morao da predloži neke sadržinske promene u Ahtisarijevom planu. U tom smislu, dodaje Svilanović, iako to u ovom trenutku ne uživa podršku ni SAD ni EU, Beograd bi mogao da predloži promenu granica, što podrazumeva jačanje nadležnosti opština ili čak njihovo definisanje kao entiteta:

“Kad je u pitanju sever Kosova, da on bude na neki način u posebnom statusu koji bi bio odložen za narednih nekoliko godina, pa da se o njemu ponovo razgovara, a da se u ostalim elementima primeni Ahtisarijev plan. To bi značilo da, posle proteka vremena u kome je sever Kosova u posebnom statusu, Srbija otvori direktno pitanje sa Albancima sa Kosova i ponudi ono što u ovom trenutku nije spremna da da, a to je sopstveno priznanje nezavisnosti Kosova.”

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković kaže da Savet bezbednosti UN u ovoj situaciji može da potvrdi onaj deo Ahtisarijevog plana koji se bavi statusom Kosova i ignoriše deo koji se bavi statusom Srbije i menja njene državne granice ili donese nametnuto, kompromisno, rešenje koje bi bilo u skladu sa Poveljom UN, ali i sa legitimnim zahtevima Albanaca:

“Da Albanci dobiju kompletnu vlast nad Kosovom, njihov samostalni put ka EU, ka mnogim međunarodnim organizacijama, a da pri tome sve to bude u okviru sadašnjih međunarodno priznatih granica Srbije. Treće rešenje da Savet bezbednosti proglasi, protivno volji Srbije, državu na njenoj teritoriji teško je zamislivo. Teško je zamisliti da bar jedna od stalnih članica Saveta bezbednosti ne bi uložila veto ili pripretila vetom.”

Na posletku, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ivo Visković zaključuje da bi diplomatska incijativa Beograda, ukoliko se želi postici neki rezultat, morala da bude na što višem nivou:

“Verujem da će i predsednik Tadić i premijer Koštunica preduzeti sve što mogu da se sretnu sa što više državnika i ubeđen sam da će nekih rezultata ipak biti.”

SAD podržavaju "nadgledanu nezavisnost"



Sjedinjene Američke Države podržavaju nadgledanu nezavisnost za Kosovo, rekao je zamenik državnog sekretara Nicholas Burns danas u Briselu:

"Mi smo mišljenja da Ahtisarijev plan, koji će zvanično biti predat Savetu bezbednosti daje Kosovarima ono što su Ujedinjene nacije oduzele još 1999. godine, a to je nezavisnost Kosova."

Burns je dodao da će napokon, nakon osam godina, narod Kosova znati kakva je njihova budućnoist i koji će status njihova zemlja imati. Burns je dodao takođe da je američka administracija još ranije znala koji će biti status Kosova, ali nisu želeli da to javno kažu. Prema njegovim rečima, došao je trenutak da međunarodna zajednica kaže jasno šta se nudi Kosovarima.

Institucije sa sedištem u Briselu i dalje oklevaju da se izjasne o konačnom statusu Kosova. Nakon sastanka između zvaničnika EU i NATO-a, evropski šef diplomatije Javier Solana je novinarima rekao da će se o paketu izjasniti nakon što on bude zvanično predstavljen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija:

"Ulazimo u novu fazu rešenja, videćemo kakav će biti tok ove faze, ali mi svakako podržavamo rad Martija Ahtisarija i dokument koji on prezentuje."

Generalni skeretar NATO-a Jaap de Hoop Scheffer tvrdi da Alijansu u ovom trenutku zanima politička klima na terenu:

"Nije obaveza NATO-a da pregovora o konačnom statusu Kosova. Sada je važno da Savet bezbednosti preuzme odgovornost i reši ovo pitanje što pre."
XS
SM
MD
LG