Dostupni linkovi

logo-print

Šta su evropske vrednosti?


Eropske vrednosti su potrebne samoj zemlji da bi imala moderno, stabilno, razvijeno društvo koje je vodi ka članstvu u EU, kaže Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, uz upozorenje da u čitavom regionu zapadnog Balkana ne postoji idelano shvatanje evropskih vrednosti:

“Još uvek ih ne razumemo na taj način da su one nama potrebne ovde i sada, a ne da ih želimo postići samo zato da bi postali članovi EU. Moramo raditi da bi smo postigli ono što je dobro za nas, a ne čekati da nam neko to nametne.”

Kako se u Srbiji razmišlja o evropskim vrednostima? Za rediteljku Alisu Stojanović to je pre svega sloboda kretanja, ali kako po pitanju viza i bilo kojih identifikacionih kartica, tako i sloboda kretanja hendikepiranih i marginalizovanih grupa stanovništva:

“Pretpostavka za ono što mene najviše muči, a to je sloboda kretanja, je možda i najveća evropska vrednost - pravna država, a to mi nemamo, za čim čeznemo. Sve ono što se zove institucije sistema podrazumeva i pravno sređene odnose u državi, kao što su policija, vojska i tako dalje. I konačno, evropska tradicija negovanja različitosti kultura različitih zemalja. Mi svoju još uvijek nekako nismo definisali, a mislim da se još uvek nismo odredili ni prema tuđima.”

Srbija je po ocenama iz Brisela dosta uradila u pregovorima o pridruživanju, ali je pitanje koliko je danas daleko od EU. Radovan Bigović, profesor na Bogoslovskom fakultetu, za koga je najveća vrednost ljudsdka ličnost, a da sve ostalo treba da služi njenom ostvarenju, smatra da je zemlja najdalje od praktične realizacije na institucionalnom planu:

“Institucije društva u Srbiji jako mnogo zaostaju od institucija u Evropi, a samim tim, ako imate neefikasne institucije koje štite ljudsku ličnost, onda i ta sama vrednost biva dovedena u pitanje.”

Pregovori o pridruživanju EU zaustavljeni su zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, odnosno neisporučenja haškog optuženika Ratka Mladića. Član Odbora za istinu o jednom drugom haškom optuženiku, Radovanu Karadziću, i književnik Gojko Đogo, iako misli da Srbija treba da bude u EU, kaže da to treba biti pod istim uslovima kao i za ostale zemlje regiona, a ne kao da joj je nešto poklonjeno i pod uslovljavanjima:

“Mislim da ostaju one tradicionalne evropske vrednosti, to su slobode, pa bih to onda proširio na ona ljudska i građanska prava koja danas ispunjavaju sva čista i prljava usta. Dakle, taj istinski duh se danas, nažalost, zloupotreljava, tako da sem ponekad, ti zastupnici ljudskih i građanskih prava pretvaraju u nekakve kolonijalne trupe, koje u ime ljudskih i građanskih prava ne prezaju ni od nešto suptilnije agresije.”

Na drugoj strani, međutim, glumica Mirjana Karanović, za koju je Evropa kolevka intelekta, civilizacije i racija, misli da EU od svih svojih budućih članica traži da izgrade sistem vrednosti koji će biti zasnovan na raciju, a ne na nekakvim iracionalnim vrednostima:

“Srbija je tinejdžer, a Evropa odrastao čovek. Srbija ima sve kvalitete i mane jedne četrnaestogodišnje ili petnaestogodišnje osobe. Ima potencijala, ali tražeći svoj identitet često brlja, pravi gluposti, otima se, proba na raznorazne načine da istera nekakvu svoju volju, nepoštujući starije i autoritete. Srbiji treba vremena da odraste i treba joj puno da nauči, da bi se jednog dana pridružila društvu odraslih ljudi.”

Šta su evropske vrednosti i šta će dobiti ulaskom u EU, pitali smo i građane Čačka:

“Pre svega bolje standarde, bolje pravne norme i poštovanje tih normi.”

«Jedan pravni sistem.»

«Širinu, putovanja, razmenu robe, ljudi...»

«Standard da je dobar.»

«Slobodu mišljenja i pravni sistem.»

«Prilično bi dobili, zakone, pravila... »

«Praktično ne bi dobili ništa. Možda jedino izlaz u svet.»

«Ništa ne bi dobili, samo nas zamajavaju, već deset godina.»

I na kraju, Tanja Miščević, direktorka Vladine kancelarije za pridruzivanje EU, kaže da raduje što sve više mladih ljudi upravo evropske vrednosti posmatra kao ključni element za njihovo opredeljivanje za Srbiju ka EU:

“Upravo bezbednost, upravo sigurnost, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava jeste vodilja, a mnogo manje je to samo prostor boljeg života.”
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG