Dostupni linkovi

logo-print

Crna Gora je na početku procesa integracija


Šta sve Crnu Goru čeka u procesu evropskih integracija nakon parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? O tome smo razgovarali sa Andrejom Engelmanom, ekspertom za proširenje Evropske unije i zamjenikom direktora Kancelarije za evropske poslove Vlade Slovenije.


RSE
: Gospodine Engelman, jedan Vaš kolega uporedio je ulazak u Evropsku uniji sa učlanjenjem u golf klub za koji, osim skupe opreme, trebaju dugotrajan trening, kondicija, te dobro naučena pravila igre. Gdje je Crna Gora u tom procesu nakon nedavnog parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?

ENGELMAN: Crna Gora je na početku tog procesa jer posle potpisivanja tog Sporazuma, vi ćete moći za neko vreme, kada dokažete da ispunjavate sve uslove iz tog Sporazuma, da se prilagođavate pravilima koja su tamo zapisana, vi ćete moći da zamolite za članstvo. Evropska unija će tada poslati upitnik, analiziraće stanje u Crnoj Gori i ako bude ustanovila da je dovoljno kapaciteta, da već ispunjavate neke norme, onda će doneti odluku da će se moći početi pregovarati. To je tek onda proces koji traje nekoliko godina. Vi ste sad ipak na početku, premda moram da kažem da i potpisivanje ukazuje na to da ste ipak uradili već neki put.

RSE: Da li je ovo potpisivanje sporazuma potvrdilo strategiju da će zemlje zapadnog Balkana ići principom regate ka Evropskoj uniji i da više neće biti zastoja u procesu u smislu da jedna država čeka drugu?

ENGELMAN: Tu je Evropska unija sasvim jasna. Ona je dala takvu perspektivu svim državama. Ako ste dobri, ako radite onda možete brže. Mislim da će taj princip važiti, premda ako su malo realni ipak uvek urade neke grupe jer je to lakše, jer i to pomaže, ali u principu važ da sve prvenstveno zavisi od vas. Što ste bolji to ćete brže u Evropsku uniju.

RSE: U Crnoj Gori put ka Evropskoj uniji i integracijama gotovo svi, kao mantru svakodnevno ponavljaju, od političara do običnih građana, govoreći prije svega o blagodetima. Šta nas čeka od tih negativnih procesa, hoće li biti otpuštanja s posla u tom procesu, poskupljenja? Posljednja istraživanja govore da gotovo polovina građana Evropske unije procjenjuje da žive lošije nego ranije.

ENGELMAN: To je sad pitanje, te procene građana Evropske unije. Ja mislim da je ulazak u Evropsku uniju ipak na duži rok blagodat za sve. Ali šta se dešava? Mi smo na to ukazivali kada je Slovenija ulazila u Evropsku uniju. Za neke strukture, za neke ljude na kraći rok to može da postane mali problem. Zbog čega? Neke stvari treba da se prilagode standardima Evropske unije. Neka proizvodnja koja nije po standardima Evropske unije mora da se prestruktuira, mora da investira, moraju neke stvari čak i da se zatvore pošto ne dosegnu standarde Evropske unije. Zbog toga na kraći rok ima nekih problema. To je potpuno zavisno od toga kakvu strukturu imate, ali ono što je značajno Evropska unija tu pomaže i novcem, tako da se to što bezbolnije ... na dugi rok to je plus za sve. Mi smo uvek govorili : ako ulaziš u Evropsku uniju povećava se sigurnost da nećeš raditi ono što radiš danas, ali se strašno povećava i sigurnost da ćeš imati šta da radiš.

RSE: Slovenija nije dopustila prevelik ulazak stranog kapitala u industriju, Hrvatska, koja je opet od balkanskih zemalja otišla najdalje u tom procesu, pokušava da spriječi rasprodaju svoje obale strancima. Sa druge strane, Crna Gora čini se i ne razmišlja o takvim zaštitnim mjerama. Da li mislite da bi trebalo?

ENGELMAN: Strategija se pravi za svaku državu posebno i tu nema nekih pravila. Svaka država mora da ima svoju strategiju ulaska u Evropsku uniju, premda je to i šire. Tu su i pitanja koja ne dodiruju samo Evropsku uniju, nego da li ćeš potpuno otvoriti neka tržišta za članove Evropske unije, ali možda i za građane nekih drugih zemalja. Ono što možemo reći za Sloveniju je to da Slovenija nikad nije nekritički prihvatila neke sugestije nekih stranih institucija i bez razmišljanja radila po njima. Uvek smo bili pomalo kritički. Mi uvek kažemo da ono što sugerira Evropska unija, razmotrite , većinom je u pravu, ali katkad neke stvari nisu loše ako se razmisli dvaput, pa uradi malo drugačije. Ali u principu Evropska unija je društvo sa nekim normalnim i visokim standardima i što ranije se možete prilagoditi to bolje, ali katkad se i ne može veoma brzo. Na vama je da odlučite kako.

RSE: Dosta dobro poznajete situaciju u Crnoj Gori. Koliko su realne procjene da smo jako |»tanki» kada su u pitanju naši administrativni kapaciteti i ljudski resursi za procese pristupanja?

ENGELMAN: Jeste da ste tanki jer imate veoma mali broj stanovnika. Vaša administracija je zbog broja stanovnika mala, ali postoje neki načini da se to ipak poboljša. Ja mislim da imate veoma dobar program osposobljavanja. Crna Gora u poslednje vreme dobija veoma veliko znanje, tehničko znanje i što se sluša preko seminara iz država članica, tako da se ja nadam da će to ići veoma, veoma brzo. Ja mislim da ćete vi isto tako raditi kao neke druge manje države, pa čak i Slovenija što je ranije bila, u nekim oblastima koje su za vas ključne. Više ćete se koncentrisati za neke stvari, za neke malo manje, ali na početku tog puta treba izgraditi tu administraciju, treba uzimati mlade ljude koji vladaju stranim jezikom i što je najbitnije imate program, već se radi na tome, tako da sam ja ipak optimista. Katkad mala administracija ima i pozitivnu konotaciju, ako imaš malo ljudi neke stvari mogu se brže uraditi, brže dogovoriti, tako da nije uvek sve u velikim administracijama.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG