Dostupni linkovi

logo-print

Rusi ne mogu da spreče nezavisnost Kosova


Rusija čak iako uloži veto u Savetu bezbednosti, ne može da spreči nezavisnost Kosova, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Brus Džekson (Bruce Jackson), predsednik "Projekta za demokratije u tranziciji" kao i "Projekta za novo američko stoleće", oba sa sedištem u Vašingtonu. On smatra da ponašanje Kremlja može samo da ohrabri ekstremiste u Beogradu koji bi odbijanjem da uvide realnost dodatno gurnuli Srbiju u međunarodnu izolaciju. Po Džeksonovom mišljenju, pozicije Albanaca na Kosovu, Albaniji i Makedoniji su toliko različite da je nezamislivo da jednoga dana formiraju zajedničku državu, kako im se spočitava.


DŽEKSON: Mislim da je dobro poznato da je Rusija dramatično zaoštrila svoju poziciju na međunarodnoj sceni u poslednjih nekoliko godina. To potvrđuje i nedavni govor Vladimira Putina na konferenciji u Minhenu. Kremlj svojim ponašanjem očito pravi probleme Evropskoj uniji i SAD. Neki smatraju da je to zapravo posledica unutrašnjih prilika u samoj Rusiji, pre svega bitke ko će da nasledi Vladimira Putina kada mu istekne mandat 2008. godine. Naravno, pretnja vetom i sam veto nije isto. Moskva za sada najavljuje da će blokirati odluku o Kosovu u Savetu bezbednosti u nastojanju da dovede u pitanje jedinstvo međunarodne zajednice o rešenju kosovskog pitanja.

RSE: Da li Rusija zaoštrava svoju retoriku sa krajnjim ciljem da uloži veto, ili je samo reč o diplomatskom manevrisanju da bi se povećala cena za rešenje kosovskog pitanja i istovremeno dobila ustupke o drugim pitanjima kao što su takozvani "zamrznuti sukobi" na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza?

DŽEKSON:
Nisam siguran da li se radi o direktnoj trgovini za, na primer Abkhaziju ili Pridnjestrovlje. Takva trampa nije realna i međunarodna zajednica je već odbacila tu mogućnost. Istovremeno, Rusija koristi konfuziju zbog podela u Evropi. Moskva nastoji da podstakne nestabilnost. EU i SAD već deceniju nastoje da stabilizuju prilike na Balkanu. Kada je reč o Kosovu, već nekoliko godina postoji saglasnost u većem delu međunarodne zajednice o njegovom finalnom statusu. Rusija sada pokušava da podrije taj konsenzus i time skrene pažnju na sebe kao veliku silu.

RSE:
Da li će na kraju Rusija rizikovati da bude izolovana od Evropske unije i SAD, ili će ipak nastojati da u Savetu bezbednosti postigne neki kompromis?

DŽEKSON: To je veoma interesantno pitanje, jer ovde nije reč o Rusiji već o finalnom statusu Kosova i uspostavljanju dugotrajnog mira na Balkanu. Rusija se sama ubacila u ovaj proces da bi skrenula pažnju na svoje imperijalističke namere na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza a i šire. To je negativno i žalosno ponašanje. Međutim, Rusija ne može opstruirati rešenje finalnog statusa Kosova. Bez obzira da li će biti usvojena Rezolucija Saveta bezbednosti ili, ne Kosovo se kreće ka nezavisnosti. Moskva jedino može da podstakne nasilje i bes, bilo albanske bilo srpske zajednice. Mislim da je Ričard Holbruk najbolje definisao poziciju Rusije kao igranje sa dinamitom stvarajući eksplozivnu situaciju kao što se to desilo svojevremeno tokom sukoba u Mitrovici u kojima su stradali i civili.

RSE: Međutim, ako Rusija uloži veto u Savetu bezbednosti, Kosovo će nastaviti put ka nezavisnosti ali van okvira Ujedinjenih nacija, što znači da u ovoj fazi ne može računati na prijem u svetsku organizaciju, već na pojedinačna priznavanja zemalja kao što su SAD, zatim neke evropske.

DŽEKSON: Mislim da je to pogrešan zaključak. Teško da se možemo prisetiti da je od ijedne države traženo da se Rezolucijom Saveta bezbednosti prizna njena nezavisnost. SAD to svakako nije trebalo. Ne mogu da se setim da li je Savet bezbednosti odobrio Sloveniji da napusti bivšu Jugoslaviju. Dakle, nije neophodno da Savet bezbednosti prizna nezavisnost Kosova iako čak i SAD tvrde da je to nužno.

RSE: Šta je onda uslov da bi se postalo članicom Ujedinjenih nacija?

DŽEKSON: Da država bude funkcionalna i održiva. Tu odluku treba da donese Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Može se pretpostaviti da kako vlasti Kosova budu ozbiljno preuzimale odgovornost za njegovim upravljanjem, za šta će svakako biti potrebno vreme, ono će ići sličnim putem kao i Crna Gora. To znači priznavanje nezavisnosti od svake države ponaosob i istovremeno prijem u razne međunarodne institucije, počev od političkih pa do trgovinskih i finansijskih.

RSE: Međutim, kakav se razvoj događaja može očekivati ukoliko Rusija uloži veto. Da li to znači da bi Kosovo unilateralno proglasilo nezavisnost koju bi, kao što sam rekao, priznale neke zemlje, pre svega SAD i neke evropske.

DŽEKSON: Ne verujem da će Rusija uložiti veto. Savet bezbednosti i generalni sekretar UN treba da napišu izveštaj nakon rasprave o Ahtisarijevom planu, ali nisu obavezni da preduzmu konretne poteze. U ovom trenutku se ne zna šta će konkretno pisati u Rezoluciji. Rasprostranjeno je mišljenje da neće biti eksplicitno pomenuta nezavisnost. Međutim, ona će biti prirodan sled događaja kako se bude ulazilo u novu fazu i Evropska unija preuzme kontrolu od Ujedinjenih nacija. Nadajmo se da će čitav proces bit vođen tako da se do jeseni stanje stabilizuje i normalizuje, mislim nakon odluke o statusu. No, postoji realna opasnost da Rusija svojom politikom i dalje ohrabruje radikalne elemente u Srbiji. Ukoliko odbace rešenje za Kosovo i opredele se za sukobe, onda će Srbija i dalje biti izolovana od Evropske unije, sa umanjenim mogućnostima ne samo da postane njena članica, već u međuvremenu i otežanom ekonomskom saradnjom, viznim režimom, što znači da će još jedna generacija mladih biti odsečena od evropskih tokova.

RSE: S druge strane, kakve podsticaje međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija, može da ponudi Beogradu jer ne samo nacionalističke snage već i demokratske protive se nezavisnosti Kosova, čime bi, po njihovom viđenju, posle svih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, Srbija zapravo bila najveći gubitnik?

DŽEKSON: Mislim da treba da imamo u vidu srazmeru. Srbija i Kosovo ne čine ništa drugo nego što su sve ostale evropske nacije već uradile. Na primer, skoro polovina Mađara živi van granica Mađarske. Ima još primera da značajan deo pripadnika jedne nacije ne živi na teritoriji svoje matične države. Stav da svi Srbi treba da budu u jednoj državi je pogrešan. Jedan od principa na kojima počiva Evropska unija jeste sve manja važnost državnih granica, zatim podeljena suverenost. Dakle, od Srbije se ne očekuje ništa druga već da uradi ono što su svi ostali već obavili. U tom smislu ona je dobila podsticaj, kao što je izjavio evropski komesar Oli Ren, ubrzanog put ka Evropskoj uniji. Time bi dostigla svoje susede i uključila se u moderan, evropski svet nacija. Znači, Srbija bi trebalo da sprovede korenite reforme, čime bi Beograd povratio svoju ulogu iz 80-tih godina prošlog veka kada je viđen kao jedan od najprosperitetnijih gradova u Evropi.

RSE: Međutim, kako komentarišete stavove ne samo nacionalista već i umerenih političara u Beogradu da bi nezavisnost Kosova izazvala regionalnu nestabilnost imajući u vidu i poziciju Srba u Bosni i Hercegovini. Takođe, da bi time Albanci dobili dve države, što bi bio presedan?

DŽEKSON: To apsolutno odbacujem. Bio sam nedavno u Makedoniji gde sam između ostalog razgovarao sa Ali Ahmetijem, liderom DUI (Demokratska Unija za Integraciju). Pratim pomno i kretanja u Tirani. Reč je o tri potpuno različita politička entiteta. Da budem još precizniji, stavovi Albanaca na Kosovu i u Albaniji su prilično različiti i udaljeni tako da oni ne mogu formirati zajedničku državu u bilo kom kontekstu. Takođe, albanska manjina u Makedoniji ima potpuno drugačiju orijentaciju nego kosovski Albanci. Dakle, ova "upravljana nezavisnost" sa značajnom ulogom Evropske unije može potrajati deceniju i više. Kosovski zvaničnici neće posezati za radikalnim rešenjima. Oni će biti veoma obazrivi i nastojaće da pokažu da je Kosovo kao nezavisna država u stanju da zaštiti manjine, da su odgovorni a što su propustili da demonstriraju tokom incidenata u Mitrovici i okolini pre nekoliko godina.

RSE: Po nekim predviđanjima, u trenutku kada bi Kosovo postalo nezavisno, Srbi koji su koncentrisani na severu pokrajine, proglasili bi otcepljenje tog dela i pripajanje Srbiji. Da li je taj scenario realističan?

DŽEKSON: Nadam se da nije. Ako se analizira Ahtisarijev plan, predviđena su značajna zaštita i prava manjina, uključujući i manastire i ostale istorijske i kulturne znamenitosti. Takođe, nema sumnje da će NATO još prilično dugo ostati na Kosovu.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG