Dostupni linkovi

logo-print

Naše dete ima dva Deda Mraza


Marina FRATUCAN

Prvi član novog Ustava Srbije kaže da je Srbija država Srba i svih građana koji u njoj žive. E sad, kako izgleda mešoviti brak u kojem je jedan partner predstavnik većinske nacije, a drugi spada u one „ostale“, kako su to okarakterisale nove vlasti u Srbiji.

“Ja sam možda pripadnik većinske nacije, odnosno jesam, to mi je tako dato, ali prepoznajem se u onoj drugoj odredbi iz te rečenice – “svih njenih građana“. Ja se tako osećam, imam neke druge identitete koji su iznad tog nacionalnog identiteta. Zato to funkcioniše.“ To kaže Igor Luković.

“Ja bih trebala da spadam u te “ostale“, ali nikada ne razmišljam o tome, ne osećam se ugroženom“, dodaje Igorova supruga, Čila Almaši-Luković. “Živimo u Vojvodini koja je uvek bila jedna multikulturna sredina, tako da uopšte ne razmišljamo u tim kategorijama.“

RSE: Vi ne razmišljate, ali da li su možda vaši roditelji razmišljali? Je li bilo nekih prigovora s njihove strane kad ste vi odlučili da zasnujete bračnu zajednicu?

“Pa u principu nije. Možda je moj otac malo pravio problem, ali on bi pravio problem i ovako i onako, kao svaki otac prema svakom budućem zetu,“ kaže Čila.

«Ja lično nisam imao nikakvu dilemu. Nisu me iznenađivali, ali su me nekada toliko do besa dovodili komentari ljudi iz mog okruženja koji su imali neke probleme u svojoj glavi, da mi je bilo žao što nisam oženio nekog ko bi im možda još više smetao. Ovde u ovoj sredini bi to možda bila Albanka ili Romkinja. Naravno, nikad se ne bih ženio iz inata. A da li sam imao dileme, imao sam, ali one nisu imale veze sa nacionalnosti.“

Jula 2003. godine, Čila i Igor venčali su se u pravoslavnoj crkvi u Zrenjaninu:

„Još smo imali sreće što je, eto, žena tog sveštenika koji nas je venčao u crkvi u Zrenjaninu – zove se Branislav Avram – takođe Mađarica, tako da je čovek potpuno otvorenog uma i razumeo nas je oko svih nekakvih dilema. Tako da je sve to na kraju ispalo kao jedna lepa priča. Interesantno, probleme nam je pravio katolički sveštenik – biskup zrenjaninski, koji se, i pored poziva, našao uvređen. Pošto poznaje Čilinu porodicu od ranije, našao se uvređen što se ona, eto, udaje za nekog ko nije Mađar i katolik, i iako je bio pozvan, nije došao na venčanje.“

„Nama je bilo jako bitno da to prođe bez ikakvih incidenata. Dakle, trebalo je sesti, razmisliti, raspraviti i trebalo je raditi na tome, i to je to.“

Od 2004. godine, i Čila i Igor dobili su po još jedan Božić i Uskrs, Čila i slavu, a njihova trogodišnja Marta zapravo božićne i novogodišnje praznike proslavlja od sredine decembra do sredine januara.

„Naše dete se raduje što dolaze dva Deda Mraza. Ja sam kad uzmem da nabrajam čije sve krvi imam, to ne može da stane na prste jedne ruke, tako da mi je to uvek nekako bilo blisko. Odrastao sam u Zrenjaninu, prve komšije su mi Mađari, susretao sam se sa različitim veroispovestima…“

„To se u suštini toliko ne razlikuje kod nas i kod pravoslavaca, naročito u Vojvodini. Običaji su vrlo slični. Komšije nauče običaje jedni od drugih. Jako mnogo toga se poklapa. Tako da u suštini nije teško napraviti kompromis jer je kompromis stalno prisutan, samo treba obratiti pažnju.“

RSE: Vi mislite da ako se čovek dogovori, razmišlja o nekim kompromisima, razgovara o svemu tome da je moguće prevazići sve ono što se dešava oko nas i oko vas u zemlji u kojoj živimo?

Igor i Čila kažu : »Naravno»

„Porodica je naša mala tvrđava. A mislim da i svaki čovek koji je individua, ima neku svoju malu tvrđavu u glavi, koju budale teško da mogu da mu naruše.“

RSE: Razgovarate li nekad o Velikoj Mađarskoj i Velikoj Srbiji?

„Razgovaramo, ali uglavnom u kontekstu – vidi budale. Jer, nema mesta ni za Velike Mađarske, ni za Velike Srbije, ni za Velike Hrvatske… Balkan je premalen za to, Evropa je premalena za to.“

RSE: Da li ste optimisti po pitanju Martinog odrastanja i odrastanja buduće bebe? Da li će biti manje dilema ako oni budu hteli da sklope neke mešovite brakove, još izmešanije nego što su vaši?

„Jako je dobro kad dete ima izbora. Marta ima ogromnu prednost da govori dva jezika i može da bira, počevši od crtanog filma koji će da pogleda, preko aktivnosti kojima će se baviti, do letnjih kampova. Sve je to, zaista, jako velika prednost i mene to strašno raduje. A što se tiče drugog dela pitanja, mislim da će njoj biti mnogo lakše. Mislim da svet, ipak, napreduje.“

RSE: Je li tata takav optimista?

„Ne znam. Ja ponekad dolazim u situaciju da požalim što nisam pobegao odavde kad je bilo vreme, nego sam ostao da ulažem sebe ovde. Mogu samo da se nadam da će biti bolje i da Marta neće imati čak ni sitnih problema koje sam ja imao.“
XS
SM
MD
LG