Prva gradska sredina na Kosovu sa većim brojem srpskih povratnika je Klina, u koju se prošle godine vratilo 60-ak srpskih porodica. Izgradjene su i još uvek im se grade kuće. Klina ima, kažu meštani, 560 povratnika, ali većina nije u mogućnosti da živi u svojim kućama pa ovde dolaze povremeno.
Kraljka Mikić kaže da se povratnici snalaze na razne načine:
“Pomoć je slaba, hranu slabo dobijamo, ako imaš kupi ako ne? Dobijam samo 40 evra na ime penzije iz UNMIK-a. Muž mi nije imao penziju, bio je zemljoradnik a umro je pre desetak godina. Mora da se živi i štedi.”
Branka Spasić se sa suprugom vratila u Prizren prošle godine:
“Obnovili su nam vrata, sat su stavili, kupatilo napravili. Primamo po 40 evra, a od hrane jedna paket su dali evo cela godina, ništa ne dobijamo.”
U region Prizrena se do sada vratilo više od 2.000 ljudi. Uglavnom se vraćaju stariji članovi porodica, a deca su im i dalje u Srbiji. Oni koji su se vratili ili povremeno dolaze na Kosovo, žale se na nemogućnost zaposlenja i u nekim slučajevima bezbednost. Ipak, prema rečima zvaničnika najveći problem je ostanak.
Ministarstvo za povratak je izdvojilo pola miliona evra za povratak prvih 15 srpskih porodica u prizrensko naselje Potkaljaja. Ministar Branislav Grbić kaže da je 2007. godina urbanog povratka, tokom koje se predvidja povratak raseljenih Srba u Prizren, Klinu, Kosovo Polje i Roma u Vučitrn:
“Osim organizovanog povratka ovo ministarstvo sa politkom povratka i ostanka zajednica organizovalo je i ima nameru da u okviru budžeta za 2007. godinu, dva miliona izdvoji za zajednice. S tim u vezi mi smo poslali otvoreno pismo svim kancelarijama za zajednice i povratak u opštinama i smo im naznačili da će ministarstvo finanasirati projekte zajednica koji podrazumevaju kvalitetiniji život i opstanak. Mi se nadamo da će do 15. aprila kada je predvidjen rok za podnošenje zahteva imati dovoljno prijavljenih i zainteresovanih projekata.
Fatmir Pireci, portparol Skupštine opštine Prizren kaže da je ekonomski podsticaj zajednica a samim tim i povratnika najteže pitanje zbog velikog broja nezaposlenih.
“U Prizrenu se ljudi slobodno kreću, nije bilo nekog većeg incidenta. A što se tiče ekonomskog dela on je problem za sve stanovnike, nezaposlenost je velika jer su ekonomski resursi smanjeni”, kaže Pireci, dodajući da se nade polazu u privatizaciju bivših društvenih preduzeća.
Kosovski ministar ističe da je političko-bezbednosna situacija jedan od preduslova za povratak, te dodaje da će Ministarstvo raditi na pružanju finansijskih mogućnosti povratnicima:
“Mi u tom smislu dajemo mogućnost svim ljudima koji žele da se vrate da kroz projekte izraze svoju želju tako da to bude sastavni deo projekata, šta da rade, čime bi mogli da se bave i u razgovoru sa predstavnicima opština imamo saznanja da su opštine spremne da tim ljudima i daju posao.”
Budžet ministarstva za ovu godinu iznosi 5,2 miliona evra, što je novac koji je raspodeljen za organizovani i indivudualni povratak te ostanak zajednica. Ali to nije dovoljno, pošto je prema oceni Grbića za realizaciju svih projekata potrebno 25 miliona evra. Stoga se očekuju donacije:
“Mogu reći da postoji velika zainteresovanost kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. Mi smo imali izveštaj sa terena da veliki deo populacije raseljenih lica ima želju da se vrate. Postoji velika želja za povratkom jedino neka mogućnost da se tim ljudima izadje u susret jeste da se imaju finansijska sredstva.”
Kraljka Mikić kaže da se povratnici snalaze na razne načine:
“Pomoć je slaba, hranu slabo dobijamo, ako imaš kupi ako ne? Dobijam samo 40 evra na ime penzije iz UNMIK-a. Muž mi nije imao penziju, bio je zemljoradnik a umro je pre desetak godina. Mora da se živi i štedi.”
Branka Spasić se sa suprugom vratila u Prizren prošle godine:
“Obnovili su nam vrata, sat su stavili, kupatilo napravili. Primamo po 40 evra, a od hrane jedna paket su dali evo cela godina, ništa ne dobijamo.”
U region Prizrena se do sada vratilo više od 2.000 ljudi. Uglavnom se vraćaju stariji članovi porodica, a deca su im i dalje u Srbiji. Oni koji su se vratili ili povremeno dolaze na Kosovo, žale se na nemogućnost zaposlenja i u nekim slučajevima bezbednost. Ipak, prema rečima zvaničnika najveći problem je ostanak.
Ministarstvo za povratak je izdvojilo pola miliona evra za povratak prvih 15 srpskih porodica u prizrensko naselje Potkaljaja. Ministar Branislav Grbić kaže da je 2007. godina urbanog povratka, tokom koje se predvidja povratak raseljenih Srba u Prizren, Klinu, Kosovo Polje i Roma u Vučitrn:
“Osim organizovanog povratka ovo ministarstvo sa politkom povratka i ostanka zajednica organizovalo je i ima nameru da u okviru budžeta za 2007. godinu, dva miliona izdvoji za zajednice. S tim u vezi mi smo poslali otvoreno pismo svim kancelarijama za zajednice i povratak u opštinama i smo im naznačili da će ministarstvo finanasirati projekte zajednica koji podrazumevaju kvalitetiniji život i opstanak. Mi se nadamo da će do 15. aprila kada je predvidjen rok za podnošenje zahteva imati dovoljno prijavljenih i zainteresovanih projekata.
Fatmir Pireci, portparol Skupštine opštine Prizren kaže da je ekonomski podsticaj zajednica a samim tim i povratnika najteže pitanje zbog velikog broja nezaposlenih.
“U Prizrenu se ljudi slobodno kreću, nije bilo nekog većeg incidenta. A što se tiče ekonomskog dela on je problem za sve stanovnike, nezaposlenost je velika jer su ekonomski resursi smanjeni”, kaže Pireci, dodajući da se nade polazu u privatizaciju bivših društvenih preduzeća.
Kosovski ministar ističe da je političko-bezbednosna situacija jedan od preduslova za povratak, te dodaje da će Ministarstvo raditi na pružanju finansijskih mogućnosti povratnicima:
“Mi u tom smislu dajemo mogućnost svim ljudima koji žele da se vrate da kroz projekte izraze svoju želju tako da to bude sastavni deo projekata, šta da rade, čime bi mogli da se bave i u razgovoru sa predstavnicima opština imamo saznanja da su opštine spremne da tim ljudima i daju posao.”
Budžet ministarstva za ovu godinu iznosi 5,2 miliona evra, što je novac koji je raspodeljen za organizovani i indivudualni povratak te ostanak zajednica. Ali to nije dovoljno, pošto je prema oceni Grbića za realizaciju svih projekata potrebno 25 miliona evra. Stoga se očekuju donacije:
“Mogu reći da postoji velika zainteresovanost kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. Mi smo imali izveštaj sa terena da veliki deo populacije raseljenih lica ima želju da se vrate. Postoji velika želja za povratkom jedino neka mogućnost da se tim ljudima izadje u susret jeste da se imaju finansijska sredstva.”
