Dostupni linkovi

logo-print

Počeo najveći sajam informacionih tehnologija


Posetiocima, kojih se očekuje oko pola miliona, u narednih šest dana bi u 26 hala i nekoliko paviljona trebalio da budu prikazana ne samo najnovija dostignuća informacionih tehnologija primenjenih u računarima raznih vrsta, mobilnim telefonima i svim ostalim elektronskim drangulijama današnjice već i ideje i strateška promišljanja kretanja informacionih tehnologija u bliskoj budućnosti. Daleko se u ovoj oblasti ne može gledati jer se tehnologija razvija čak brže i od ideja. Zastupljeni su svi – od rešenja za pojedince, preko onih potrebnih malim i srednjim preduzećima, do sistema za korporacije koje okreću desetine ili stotine milijardi dolara. Čitava industrija informacionih tehnologija u svim oblastima predstavljenim na CeBIT-u okrene godišnje dve i po hiljade milijardi dolara.

Neke od velikih svetskih kompanija kao što su Nokia, Motorola, Apple, Philips i Canon ne pojavljuju se na ovom sajmu, broj posetilaca je smanjen od 2001. gotovo na pola, ali uprkos svemu tome CeBIT koji je u sredu uveče otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel ostaje vodeći svetski sajam informacionih tehnologija. Ono što je frankfurtski sajam knjiga ili ženevski salon automobila – u informacionim tehnologijama uprkos odsustvu nekih jakih igrača ostaje CeBIT i to pre svega zato što se tu iznose nove ideje i vizije. Uostalom moto ovogodišnjeg sajma je "Pridruži se viziji".

Tajvan je i dalje velesila u ovoj oblasti i ima najviše izlagača na sajmu. Rusija je ove godine počasni gost sajma. Vicepremijer Sergej Naruškin, koji je pratio kancelarku prilikom svečanog obilaska sajma, kaže da njegova zemlja ne želi više da bude pre svega izvoznica nafte i gasa već da želi da pokaže svoju ponudu proizvoda visoke tehnologije. Rusija je sa 150 izlagača četvrta zemlja na CeBIT-u.

Od novosti već najavljenih na ovogodišnjem sajmu valja obratiti pažnju na pokušaje nekoliko velikih kompanijam, poput recimo Alcatel-Lucenta da naprave jeftin i pouzdan proizvod koji bi potrošačima ponudio po principu "sve u jednom" gledanje televizije ili sačuvanih video sadržaja, slušanje radija ili muzike iz sopstvenih datoteka, razmenu elektronske pošte i osnove surfovanja internetom.

Ono o čemu će se na ovogodišnjem CeBIT-u svakako manje razgovarati, a što je politički interesantno, novi su sistemi kontrole informacija kojima velike kompanije za velike novce izlaze u susret raznim vlastima - ne samo autoritarnim režimima nego i demokratskim vladama. Veliki svetski pretraživači poput Googlea i Yahooa kritikovani su proteklih godina jer su pristali da zarad osvajanja kineskog tržišta pristanu na uslov vlasti u Pekingu da iz pretrage izbace neke osetljive rezultate poput nezavisnosti Tajvana. Buka koja se tada digla danas izgleda naivna i banalna jer na CeBIT-u se već nude sofisticirane softverske alatke koje sadržaje više ne kontrolišu tzv. sistemom "grube sile". Za sve postoji elegantno rešenje – predstavnici vlasti ili velikh kompanija samo treba da kažu šta bi da spreče – nekog konkretnog blogera kao onog nedavno u Egiptu, informacije o uvredama proroka Muhameda, stranicu Youtube zbog uvrede Kemala Ataturka – kao nedavno u Turskoj, nezavisni Tajvan – večnu moru Kine ili dečiju pornografiju sa čijim se sprečavanjem bakću razvijene zemlje. Ali razvijaju se i prikazuju i prodaju na CeBIT-u i sistemi varanja takvih blokada. Poput igre policajaca i lopova - na istom sajmu, ponegde čak i u istim halama, ponekad čak i proizvođači iz istih grupacija nude sofisticirane načine prolaska kroz sita državnih cenzora.

Od čiste politike valja pomenuti i najavljeni sastanak na sajmu ministara telekomunikacija 27 država članica Evropske unije koji bi opet trebalo da pokušaju da se dogovore da ukinu roaming među zemljama članicama, a ne da EU bude tretirana kao jedna ili kao više država zavisno kako se kome isplati. Koliko je veliki zalogaj u pitanju govori činjenica da telekomunikacione kompanije samo od roaminga među korisnicima iz država Evropske unije zarade godišnje deset milijardi evra.

Jedan od sistema predstavljenih na CeBIT-u značajnog u smislu da se i njegovo pojavljivanje može dovesti u vezu sa politikom je dugo očekivani evropski pandan američkom najpre vojnom, a kasnije i civilnom sistemu za globalno pozicioniranje (GPS).

Na kraju, od noviteta korisnih svakodnevnom životu koji su najavljeni na ovogodišnjem sajmu vredi pomenuti najavljeni sistem Nemačkih železnica i vlasti nekoliko gradova da sa telefonskim kompanijama razviju sisteme plaćanja prevoza slanjem obične SMS poruke mobilnim telefonom. BMW predstavlja sportski automobil koji govori i sluša glasovne komande i koji zahvaljujući spregnutim sistemima globalnog pozicioniranja i radio poruka izbegava gužvu. Interesantan je proizvod radno nazvan "Virtuelni monitor za u kupatilo" – vodootporni uređajčić koji berzanskim mešetarima omogućuje da prilikom tuširanja prate berzanske indekse na zidu na koji uređaj projektuje informacije.

Ako uspe proizvod predstavljen na CeBIT-u pod nazivom "Papeo" konobari bi mogli izgubiti posao. Gost pritiskom na ekran naručuje hranu direktno od kuvara, a piće od barmena. Nije objašnjeno ko donosi hranu. Gde bi nas odvelo pominjanje elektronskih prevodilaca koji sada već sklapaju čitave rečenice – navodno gramatički "gotovo tačne", dodataka za automobil koji sami, prateći nekoliko sistema, obaveštavaju rasejanog vozača da je upravo prošao pored pumpe, a da do sledeće koja je na toliko i toliko kilometara nema goriva, ili uređaja koji ugrađen u odeću starih ljudi u slučaju da padnu obaveštava hitnu pomoć, "pametnih" frižidera koji iščitavajući bar kodove proizvoda koje stavljate unutra i vadite vani vode računa o tome da će vam recimo sutra nestati maslaca itd. Moj favorit je specijalni telefon nazvan "Karfiol" koji ugrađen u jastuk omogućava padanje u san uz slatke reči "osobe života". Navodno je tako dobro napravljen da, ako ga koristite, osoba koja spava do vas ne može čuti onoga ko vam šapuće kroz cyber prostor.
XS
SM
MD
LG