Dostupni linkovi

logo-print

Rusija neće blokirati Ahtisarijev plan


Rusija je saopštila u utorak 13. marta da smatra da je prerano za sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj bi bilo reči o statusu Kosova. "Bez sporazuma obeju strana na osnovu kompromisa predlog (međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija) ne može garantovati stabilnu i trajnu rezoluciju. Neophodno je nastaviti konsultacije", saopštilo je u utorak Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Dan ranije pomoćnik američkog državnog sekretara Den Frid (Dan Fried) objavio je u Vašingtonu da Sjedinjene Američke Države smatraju da određivanje statusa Kosova ne treba odlagati uprkos tome što se određivanju statusa protive Srbija i Rusija. Ovako suprotstavljeni stavovi otvorili su pitanje da li će u slučaju da bude zakazana sednica Saveta bezbednosti na temu statusa Kosova Rusija uložiti veto na predlog statusa Kosova koji je sastavio posrednik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari.


Fjodor Lukjanov
, ruski analitičar, glavni i odgovorni urednik tamošnjeg vodećeg spoljnopolitičkog magazina "Rusija u globalnoj politici", smatra da u Savetu bezbednosti neće biti ruskog veta.

"Ja ne mislim da će Rusija iskoristiti u Savetu bezbednosti svoju mogućnost veta. Moja je pretpostavka možda nije utoliko zasnovana na činjenicama koliko na mom razumevanju generalne logike i motivacije ruske spoljne politike, da će na kraju priče Rusija odlučiti da možda ne podrži Ahtisarijev plan, ali da dozvoli da taj plan prođe kroz Savet bezbednosti možda tako što će se Rusija uzdržati, ili učiniti nešto tako."

Na pitanje da li bi to moglo unutar same Rusije dovesti do postavljanja pitanja poput onog o tzv. "izdaji slovenske braće", Fjodor Lukjanov kaže da ni u to ne veruje:

"Rusija zapravo uopšte nije naročito zainteresovana za slučaj Kosova jer je njen pravi interes danas da ruska politika bude što pragmatičnija, orijentisana ka praktičnim pitanjima. Rusija nije zainteresovana za taj region – ni za Srbiju ni za Kosovo. Zato je ruski pristup sledeći: prvo Rusija želi da pokaže čitavom svetu, pre svega zapadnim silama, da se Moskva vratila u međunarodnu arenu i da ni jedan veliki međunarodni problem ne može biti rešen bez učešća Rusije i bez da Rusija prihvati rešenje. Drugo, stav Rusije je da je trenutna situacija na Kosovu loša, a da to nije rezultat samo politike koju je vodio Slobodan Milošević nego da je to rezultat i vojne intervencije NATO-a 1999, a zatim i nesposobnosti NATO-a i međunarodne zajednice da garantuju standarde ljudskih prava i ostalog na Kosovu."

Na pitanje da li ruski pristanak na prihvatanje Ahtisarijevog plana znači da ni Moskva više ne insistira na nekadašnjem principu "standardi pre statusa", Fjodor Lukjanov, glavni i odgovorni urednik magazina "Rusija u globalnoj politici" kaže da je i taj princip promenjen:

"Situacija sa ruske tačke gledišta je drugačija od one pre sedam godina kada je Rusija podržala rezoluciju Saveta bezbednosti. Ali u to vreme glavna ideja bila je 'status posle standarda'. Sada je de facto zapadni princip drugačiji: 'prvo status, pa onda standardi'. Ponavljam, ja mislim da će na kraju priče Rusija u nekoj formi podržati taj Ahtisarijev plan. Mislim da će Rusija neformalno reći Srbima da moraju da budu realni i da ne treba da očekuju da će Rusija zbog njih uništiti svoje odnose sa Zapadom."
XS
SM
MD
LG