Zoran PRERADOVIC, Enis ZEBIC
Ponovljeno suđenje šesnaestorici optuženih za ratni zločin ubistva više od 200 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara, novembra 1991. godine, počelo je danas pred sudom za ratne zločine u Beogradu saslušanjem optuženih. Jedanaestorica okrivljenih koji su do sada saslušani odbacili su odgovornost za ovaj zločin. Prvooptuženi Miroljub Vujović, nekadašnji komandant TO Vukovar, koji je prvostepenom presudom osuđen na 20 godina zatvora, odbacujući navode optužnice je rekao da je u vreme likvidacije hrvatskih zarobljenika bio u bolnici, te da je komandant TO Vukovara postao nakon završetka ratnih operacija u ovom gradu. I drugooptuženi, zamenik komandanta TO Vukovar, Stanko Vujanović, takođe osuđen na maksimalnih 20 godina zatvora, negirao je krivicu za zločin na Ovčari, navodeći da ima saznanja da su Tomislav Prpić i Zoran Kovačević sa spiska streljanih, ubijeni ranije u Vukovaru, a da je Kovačevića ubio drugi svedok-saradnik u ovom procesu. Istovremeno, optuženi Ivan Atanasijević kazao je da priznaje krivično delo, ali ne i odgovornost, jer je, kako je naveo, bio primoran da iz streljačkog stroja ubije jednog zarobljenika. I preostala osmorica optuženih koji su do sada saslušani, odbacili su krivicu za zločina na Ovčari. Podsećamo da je u decembru prošle godine Vrhovni sud poništio prvostepenu presudu kojom je krajem 2005. godine četrnaest optuženih proglašeno krivima za ovaj zločin, dok je dvoje oslobođeno, i naložio ponovno suđenje.* * * * *
Predsedavajući sudskog veća Vesko Krstajić, u izjavi za naš program kaže da u ovom trenutku, na početku ponovnog prvostepenog suđenja za zločin na Ovčari, ne može da procenjuje koliko bi neodazivanje svedoka iz Hrvatske moglo naneti štete samom procesu, ali i naglašava da nema potrebe saslušavati sve svedoke koji su u ovom predmetu već dali iskaze:
„Postoji mogućnost da se stranke saglase da pročitamo zapisnik o njihovim ranijim saslušanjima. Da li ćemo na taj način prevazići eventualni problem svedoka iz Hrvatske ili ćemo se poslužiti videolinkom, tek ćemo odlučiti.“
U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije istovremeno potvrđuju da su upoznati sa mogućnošću da svedoci i porodice stradalih odbiju da svedoče u ponovljenom postupku, ali i dodaju da će pozivi ipak biti uredno upućeni. Portparol Tužilaštva Bruno Vekarić ističe da je ogorčenje pre svih porodica ubijenih razumljivo, ali i da ne veruje da bi njihov eventualni nedolazak u svojstvu svedoka mogao bitnije da utiče na samu presudu:
„Svedoci su već dali svoje izjave, tako da su one zabeležene i u tom smislu neće biti problema po pitanju izvođenja dokaza. Da li će oni doći ili ne, ja u to ne mogu da ulazim, ali postoji drugi način na koji možemo izvesti dokaze. Znate da postoji mogućnost videolinka, znate da postoje razne druge mogućnosti, o kojima ćemo raspravljati kad za to dođe vreme. Mislim da to neće ostaviti neki trag na sudski proces, da će se dokazi i dalje izvoditi na sasvim normalan način. Mi kao tužilaštvo naravno očekujemo maksimalne kazne, da će ishod postupka upravo i biti takav.“
Činjenica da bi ponovljeno suđenje moglo da bude lišeno iskaza svedoka iz Hrvatske uticaće utoliko što će ova činjenica otežati posao sudskog veća, ali suštinski ona ne može mnogo da promeni kada je u pitanju sama presuda, smatra advokat Rajko Danilović jedan od pravnih zastupnika porodica žrtava:
„Predmet je vrlo dobro pripremljen, jer smo mi dobili kompletan materijal, znači materijalne dokaze, od strane Haškog tribunala, koji su zaista omogućili da se posle jednog relativno dužeg perioda na neki način suštinski rekonstruiše taj odvratni zločin koji je izvršen na Ovčari.“
S druge strane, jedan od advokata okrivljenih, Milan Zaklan, za naš program kaže da Vrhovni sud, donoseći odluku da poništi prvostepenu presudu, nije podlegao pritisku javnosti, ali i dodaje da razume ogorčenje svedoka i porodica stradalih:
„Oni su ubeđeni da je bilo zločina, i ja to tvrdim, ali tu treba da dođu pravi ljudi. Ja na tome i koncipiram svoju odbranu – da ovde nisu pravi ljudi koji odgovaraj uza ovaj zločin. To je suština svega toga.“
Ko su ti ljudi?
„Ja to sada ne bih plasirao u javnost.“
Mislite nalogodavce?
„I nalogodavci i mnogi drugi. Ova optužnica nema dovoljno dokaza. Nisu izvedeni svi oni koji bi trebali da budu izvedeni kao optuženi.“
Rajko Danilović zaključuje da je odluka Vrhovnog suda iznenađujuća i šokantna, tim pre što je prvostepena presuda Veća za ratne zločine dobila sve komplimente stručne, političke, pa i laičke javnosti. On, na posletku o nezadovoljstvu porodica stradalih kaže:
„Meni je to normalno da su nezadovoljni. To što se dešava u sudovima Srbije se dešava u celoj Srbiji. Cela je Srbija u jednoj dubokoj, teškoj krizi, bez snage, bez živosti, bez vitalnosti da se suoči sa svojom prošlošću i svim onim negativnim – a bilo je mngoo toga negativnog – u toj prošlosti. To je dalje nastavljanje te politike zločina, sada u nekim drugim okolnostima i sa nekim drugim metodama i rešenjima. Kao da u nekoj pozadini, nažalost, postoje oni koji i dalje te zločine opravdavaju.“
Potsećamo, sudsko Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, krajem 2005. godine osudilo je četrnaestoro optuženih za zločin na Ovčari na ukupno 231 godinu zatvora, njih osmoro dobilo je maksimalne kazne od 20 godina zatvora, dok je dvoje oslobođeno. Vrhovni sud Srbije u decembru prošle godine poništio je ovu presudu i vratio predmet na ponovno suđenje.
* * * * *
Obitelji Vukovaraca ubijenih na Ovčari boje se da će zbog političkog pritiska u ponovljenom suđenju kazne biti bitno smanjene.
Ako je suditi po dosadašnjoj praksi, kazne za počinitelje ratnog zločina na Ovčari bit će u ponovljenom postupku bitno smanjene, zabrinut je u izjavi za Radio Slobodna Evropa predsjednik Saveza udruga obitelji nestalih i zatočenih hrvatskih branitelja Ivan Pšenica:
„Do sada je donesena jedna pravomoćna presuda gdje je optuženi bio u prvom postupku osuđen na osam godina, a sad mu je kazna smanjena na dve godine. Ja mislim da je to pritisak javnosti Srbije, ali i Vrhovnog suda Srbije na ovaj Sud za ratne zločine, koji je, po našem mišljenju, ovo dosta korektno odradio, naravno po zakonima koji postoje u Srbiji. Tu presudu su ukinuli i činjenica je da je nova presuda koja dolazi samo ublažavajuća kazna, a nikako njeno proširenje.“
Vukovarka Manda Patko, čiji se suprug koji je sudjelovao u obrani Vukovara i dalje vodi kao nestao, boji se političkog pritiska na beogradski sud:
„Pošto Radikali tamo imaju većinu, ja ništa puno ne očekujem. Moje mšljenje je da bi presuda trebala biti barem ona koja je do sada bila, a koju su ukinuli. A sada ništa puno ne očekujem.“
Mirko Kovačić i dalje traga za ocem koji je kao civil odveden prema Ovčari nakon pada Vukovara i zetom koji je kao ranjenik nakon pada obrane grada odveden iz vukovarske bolnice. On je prisustvovao suđenju što ga je Vrhovni sud Srbije ukinuo:
„Ovog puta nismo išli jer nismo zadovoljni presudom koja je bila prvi put. Uvijek nas je bilo 10-12, nekada manje, nekada više. Međutim, više nećemo tamo da izigravamo nekakav dekor. Jedna naša kolegica je otišla tamo na dva dana da vidi kako će se to razvijati.“
Obitelji vukovarskih žrtava tražile su još na prvom suđenju da se optužnica proširi i na nalogodavce, ali to se ni tada ni sada nije uvažilo, kaže Pšenica:
„Imali smo primjedbe i na prvo suđenje – zašto nisu obuhvaćeni oni koji su naredbodavci, organizatori svega što se dogodilo, a to je taj vrh JNA. Nažalost, čini mi se, oni neće biti tamo ni u ovom postupku. Tamo je mjesto i Kadijeviću i Vasiljeviću i Adžiću i Paniću, a onda da vidimo tko je za što zapovjedno odgovoran.“
Manda Patko prisjeća se posljednjeg susreta sa suprugom, kojeg je zadnji puta vidjela kada su zajedno bili zatvoreni nakon pada grada:
„Išao je na Velepromet na ispitivanje kod gospodina Žikića, koji je umro prije tri godine. Kad se vratio nazad, rekao mi je da ide na ispitivanje u vojarnu. Točno u pola sedam ga je iz barake izveo jedan gospodin kojeg ja poznajem, i od onda mu se gubi svaki trag.“
