Dostupni linkovi

logo-print

Neizvestan termin glasanja o statusu


Branka TRIVIC, Gëzim BAXHAKU, Gjeraqina TUHINA

Ahtisarijev predlog konačnog statusa Kosova trebalo bi da se nađe u Ujedinjenim nacijama krajem ovog meseca, ali šta će se dalje događati i kakva će biti dinamika daljeg procesa – prilično je neizvesno. Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose:

„Prvi veliki posao koji predstoji, to je usaglašavanje stava u samoj Evropskoj uniji, i nema izgleda da će se taj problem rešiti pre nemačkog predsedavanja, a to znači pre sastanka grupe G8. Dakle, zemlje poput Britanije, Amerike, koje insistiraju na kratkim rokovima, sada ulažu nadu da će se to dogoditi u toku tog sastanka. Međutim, to neće ići tako lako.“

Uprkos ubrzanju američke diplomatije, primetna je činjenica da nije utvrđen precizan datum donošenja nove rezolucije. Najveću meru neizvesnosti u ovom kontekstu unosi nemogućnost da se predvidi stav Rusije, koja raspolaže pravom veta u Savetu bezbednosti UN-a.

Uprkos očekivanjima na Kosovu da bi se novi status mogao definisati i pre početka leta, strani analitičari predviđaju da do novih diplomatskih pomaka neće doći do samita G8 u Nemačkoj u junu mesecu, kada će zapadni lideri o Kosovu pokušati da se dogovore sa ruskim predsednikom Putinom. Dušan Janjić:

„Koliko se već sad zna, Putin nije spreman da o Balkanu razgovara na sastanku G8. Bojim se da Frid i ovi, bez obzira što imaju nameru koja je vođena interesima njihovih vlada, da izbegnu Kontakt grupu, to neće moći. Tako da ovo treba shvatiti kao diplomatske pritiske.“

Profesor Danilo Turk, profesor međunarodnog prava na ljubljanskom Pravnom fakultetu i bivši pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, kaže da bi proces rešavanja kosovskog statusa u sistemu Ujedinjenih nacija mogao trajati neko vreme:

„Meni izgleda da će za raspravu i pripremu rezolucije biti potrebno nekoliko meseci. Tu mislim i na proces pripreme koji će teci u okviru Kontakt grupe. Ukratko, ne verujem da se to može dogoditi za nekoliko nedelja, nego za nekoliko meseci. Kad ovo kažem imam u vidu poznavanje procesa u Savetu bezbednosti i tu vrstu problema.“

Neki glasovi iz Rusije, poput „Nezavisimaje gazete“, sugerišu da Moskva u Savetu bezbednosti neće glasati za Ahtisarijev plan, ali da će stavljanje veta biti suviše radikalan korak. “Vremja novosti” citira direktora Instituta za zajednicu nezavisnih država Konstantina Zatulina koji smatra da će sudbina plana finskog diplomate zavisiti umnogome od pozicija Rusije i Kine i da će Rusija, verovatno, upotrebiti veto. „Pozicija Rusije u odnosu na ovaj problem nije se promenila i ona će u Savetu bezbednosti insistirati na pronalaženju kompromisa“, izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Krivcov za „Komersant“.

I Ričard Holbruk, u tekstu u „Vašington postu“, boji se ruske opstrukcije i predlaže da američki predsednik Buš pošalje Moskvi oštru poruku da će biti odgovorna za haos koji će nastati ako blokira Ahtisarijev plan i da će ta blokada uticati i na druge aspekte odnosa Rusije sa zapadom. Lopta je, dakle, u dvorištu Moskve. Profesor Danilo Turk:

„Mislim da Rusiji nije u interesu da na tom pitanju nađe izolovana. Rusiji nije u interesu da se angažuje na način koji bi je odveo u izolaciju od drugih, da dok svi drugi budu podržavali Ahtisarijev predlog plana ona završi u ljutoj opoziciji po svaku cenu, tako da mi se čini da će se kompromis sa Moskvom, ipak, postići.“

Naš sagovornik smatra da su sazreli uslovi za raspravu o statusu Kosova, ali da nemaju smisla priče o ubrzanju ili odlaganju procesa i objašnjava zašto:

„Savet bezbednosti ima svoju dinamiku i mislim da nije moguće govoriti niti o ubrzanju, niti o odlaganju. To je stvar rasprave velikih sila u Savetu bezbednosti, tako da se željama za ubrzanje ili odlaganje ne može ništa postići. Mislim da će u toku 2007. godine doći do kompromisa na podlozi Ahtisarijevog nacrta.“

Dusko Janjić, koordinator foruma za etničke odnose, poručuje da Beograd ne treba da gaji nade da će se nekim čudom izostati nova rezolucija o Kosovu:

„Rezoluciju treba očekivati na kraju godine. Nje će sigurno biti, tu Beograd ne treba da se zavarava, i ona će se sigurno baviti novim međunarodnim prisustvom. Najverovatnije će dati mandat Evropskoj uniji i najverovatnije neće zadovoljiti Albance što se tiče imenovanja te misije. Ali ostaje taj važan, nerešen problem – koje će biti mesto Saveta bezbednosti.“

Odlaganje odluke može biti opasno

Najveći deo posla koji se odnosi na rešavanje statusa je završen sastankom na najvišem nivou između predstavnika Prištine i Beograda 10. marta u Beču. Sada predstoji nastavak procesa u Savetu bezbednosti UN, koji će se, ako ne bude velikih neslaganja, okončati do kraja maja ove godine, smatraju politički analitičari na Kosovu. Ipak, ne isključuju mogućnost odlaganja koja, prema njima, može biti najveća opasnost po proces.

Shkelzen Maliqi ističe da je projekat predloga statusa sada zaokružen i da će kao takav biti predložen Savetu bezbednosti UN:

«Savet bezbednosti ima neke uobičajene procedure odlučivanja. Predlog nakon što bude primljen ulazi u proceduru i o njemu odlučuju stalne članice ali i promenljivi deo Saveta bezbednosti UN.»

Zatim se sponzoriše rezolucija koju će u prethodno utvrđenim procedurama usvojiti Savet bezbednosti UN. Maliqi ističe da već postoji nekoliko mogućih verzija daljih kretanja u donošenju nove rezolucije:

«Ako se odmah obezbedi podrška za jednu rezoluciju ona se može usvojiti vrlo brzo, međutim, ako ima smetnji ili ako se tome suprostavi Rusija, ili pak ne obezbedi potrebna većina za izglasavanje rezolucije, onda nova rezolucija ne ulazi u proceduru Saveta bezbednosti.»

Najverovatniji scenario, prema Maliqiju, je da se do kraja maja postigne sporazum i donese rezolucije. Međutim, ako se to ne desi onda će se o tome razgovarati na sastanku između američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina, na sastanku zemalja članica G-8 i tada verovatno postići dogovor kako rešiti ovo pitanje. Maliqi smatra da su, na osnovu izjava američkog državnog sekretarijata i poznatih međunarodnih analitičara, male šanse da Rusija upotrebi veto. Maliqi, međutim, ne isključuje mogućnost da Savet bezbednosti donese nešto blažu rezoluciju u kojoj se eksplicitno neće spominjati nezavisnost Kosova, ali kojom će se to podrazumevati.

Politički analitičar Iljir Dugoli je manje optimista od Maliqija. On smatra da je najveća opasnost po proces utvrđivanja statusa Kosova mogućnost odlaganja odluke u Savetu bezbednosti UN. «Ja mislim da je opasnost od odugovlačenja procesa najveća opasnost i ta mogućnost nije eliminisana», kaže Dugoli i ističe kako su zapadnoevropske zemlje i Sjedinjene Države pokušale da ostave utisak da su iscrpljene sve mogućnosti za kompromisno resenje, koje se postiže uz saglasnost obeju strana. Međutim, od strane Rusije je stavljeno do znanja da se zalaže za rešenje koje je obostrano prihvatljivo.

„Zbog postizanja konsenzusa unutar međunarodne zajednice možemo doći u situaciju kada će biti pokušaja za dalje odugovlačenje rešenja statusa», kaže Dugoli i dodaje da ne veruje da kosovski faktor može izaći iz scenarija međunarodne zajednice o rešavanju pitanja Kosova, koji podrazumeva da se iskoriste sve mogućnosti za usvajanje nove Rezolucije koja će proći kroz Savet bezbednosti UN.

Međunarodna zajednica, prema Dugoliju, nije razmišljala o alternativi ovakvoj situaciji, iako se tu i tamo govorilo o neposrednom proglašenju i priznavanju nezavisnsoti Kosova, ali konsenzus ostaje kao orijentacija međunarodne zajednice. Kako je najavljeno iz kancelarije UNOSEK-a, zamenik glavnog pregovarača za status Alber Roan ovih dana treba u sedište UN u Njujorku da dostavi predlog koji je pripremio Marti Ahtisari.

Pieter Feith briselski favorit za šefa misije

Misija EU na Kosovu neće ni izbliza biti slična misiji UNMIK-a, ni po sastavu niti mandatu, saznaje Radio Slobodna Evropa od izvora u sedištu Unije. Briselski favorit za šefa misije je holandski diplomata Pieter Feith koji je bio na čelu misije EU u Indoneziji, a u javnosti je poznat kao vođa misije NATO-a u Preševskoj dolini i Makedoniji. Njegovo imenovanje može biti zvanično tek kada ga potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U poverljivom dokumentu, koji smo imali u uvid, stoji da će celokupna misija imati 72 člana – evropskih državljana. Članovi misije zaduženi za vladavinu prava, tj međunarodni policajci, tužioci i sudije, nisu obuhvaćeni ovim brojem. Prema navedenom dokumetu, upravljanje Kosovom će biti prepušteno lokalnim vlastima.



Šef misije Evropske unije, koji će ujedno imati i funkciju predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu, u naredne dve godine će uživati bonska ovlaštenja, što podrazumeva i veto na moguće odluke kosovskog Parlamenta, za koje se smatra da su u suportnosti sa rešenjem o statusu. Šef misije će takođe, slično kao u Bosni i Hercegovini, imati pravo da razreši dužnosti političare za koje smatra da ometaju sprovodjenje rešenja o statusu. Šef misije na Kosovu, kako stoji u ovom dokumentu, je jedina osoba ovlaštena za tumačenje rešenja o statusu Kosova.

Iako su pripreme za preuzimanje misije na Kosovu već u finalnoj fazi, ipak Evropska unija neće moći da započne rad na terenu bez Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ovo je nedavno potvrdio i sam evropski šef diplomatije Havier Solana koji je rekao da se čeka usvajanje rezolucije u New Yorku, kako bi se stvorile prilike za preuzimanje misije od UNMIK-a. Dobro obavešteni izvori su nam potvrdili da će sam tekst rezolucije biti sačinjen od tri glavna elementa: najprije, rezolucija 1244 i sve ostale rezolucije o Kosovu će biti nevažeće. Odobriće se otvaranje međunarodne civilne kancelarije – kako će se zvati misija i poslednja tačka odnosiće se na upute bazirane na sveobuhvatnom dokumentu Martija Ahtisarija o konačnom statusu Kosova.
XS
SM
MD
LG