Dostupni linkovi

logo-print

Povećava se udeo obnovljivih izvora energije


Sporazum iz Brisela odmah je nazvan "istorijskim". Rekao je to predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso). U opštoj devalvaciji korišćenja tog termina za ocenu da li je zaista reč o istorijskom sporazumu potrebna je jedna "sitnica" – da sporazum bude sproveden u delo. Postizanje dogovora je bio pipav posao, ali je tek njegova implementacija prava noćna mora. Toga je svestan i autor ocene o "istorijskom sporazumu":

"Izaći ćemo sa predlogom u trećoj četvrtini ove godine jer sada predlažemo ukupne ciljeve Evrope, ali nakon toga moramo da uzmemo u obzir i situacije u raznim državama kako bismo napravili konkretne predloge."

Ta noćna mora Evropske komisije je kako usaglasiti tolike različite interese čak 27 država članica, a nakon toga i onih koje čekaju u predvorju koje će verovatno morati da se drže sporazuma čak prilježnije nego zemlje članice. Koliko je teško načiniti takav dogovor i provesti ga možda najbolje govori činjenica da je u Briselu, da bi dogovor uopšte mogao da bude postignut, moralo da bude popušteno pre svega Francuskoj i Finskoj pa da i korišćenje nuklearne energije bude podvedeno pod obnovljive resurse, iako atomska energija to po svojoj suštini nije.

O kako teškom predstojećem poslu je reč pokazuje i činjenica da Evropska unija uopšte nije "vlasna" da se bavi energetskom politikom jer energetika spada u nadležnost država članica, a ne Evropske komisije – zajedničke "vlade" Evropske unije. Zato najpre treba da bude razrešeno na kojim će pravnim osnovama uopšte biti moguće provoditi dogovorenu politiku povećanja udela obnovljivih izvora energije poput energije sunca ili vetra u Evropi u narednih 13 godina na 20% u odnosu na nivo iz 1990. Koliko je to veliki zalogaj pokazuje činjenica na koju upozorava londonski "Indipendent" (The Independent): Energija dobijena 2005. u Evropskoj uniji iz obnovljivih izvora činila je tek 7% ukupne energije.

Zašto je uopšte bitno da što više energije bude dobijano iz obnovljivih izvora? Suština problema je da se planeta Zemlja sve više zagreva jer sagorevanje fosilnih goriva stvara tzv. "efekat staklene bašte", pa sve manje toplote odlazi u svemir, a sve više ostaje "zarobljeno" na Zemlji. Nastavak globalnog zagrevanja preti da poremeti klimu i izazove suše, poplave i podizanje nivoa mora, kao i da dovede do istrebljenja hiljada vrsta do 2100. godine. Naučnici su utvrdili da je jedini efikasan način "hlađenja" smanjenje emisije štetnih gasova odnosno smanjenje efekta staklene bašte. Tom temom bave se političari u čitavom svetu već petnaestak godina, ali do sada nije bilo naročitog uspeha. Najrazvijenije države još nisu smislile način funkcionisanja njihovih efikasnih privreda u situaciji u kojoj bi se one lišile dela kolača nastalog sagorevanjem fosilnih goriva bilo u automobilima, elektranama ili fabrikama... Političari već više od decenije uglavnom pričaju i obećavaju, ali ne povlače nepopularne poteze. Upravo je to cilj koji je trebalo da bude pogođen samitom u Briselu. Evropska unija je zapravo preuzimanjem na sebe nepopularne mere pomogla lokalnim političarima da počnu da povlače konkretne poteze.

Drugi problem koji Evropa pokušava da reši ovim sporazumom je politički i ekonomski. Evropa koja je strahovito zavisna od ruske energije sada poziva na "bliske partnerske odnose snabdevača i tranzitnih zemalja". Takvi budući sporazumi i jača penetracija ruskog "Gazproma" na tržište Evropske unije trebalo bi, prema zamislima Brisela, da pomognu tržišnu utakmicu i tako učvrsti energetske veze. "Stratfor" ocenjuje da bi Evropska unija politikom zasnivanja petine energije na lokalnim i obnovljivim izvorima uspela da smanji zavisnost od nafte i gasa sa istoka u situaciji kada, navodi "Stratfor" uzrok poremećaja nije samo božija volja nego i delovanje Moskve. Ideji se protive neke istočnoevropske članice Unije strahujući da bi im predaja kontrole energetike Briselu oduzela prednost koju imaju kao države na putu ruske energije ka zapadu. Dodatni problem je što neke od tih zemalja veliki deo energije za zagrevanje dobijaju iz uglja: U Poljskoj, koja ima ogromna nalazišta, čak 90% takve energije dobija se sagorevanjem uglja.

Evropska unija ovim sporazumom ne cilja međutim samo na države članice odnosno samo na Evropu niti samo pokušava da reši problem zavisnosti od ruske energije. Meta joj je možda više od svega politička, a cilj je steći prestiž u svetu pritiskom na ostale velike emitere štetnih gasova u atmosferu pre svih na gigantske privrede Sjedinjenih Američkih Država i Kine. To se da iščitati iz poruke Angele Merkel, kancelarke Nemačke, države trenutne predsedavajuće unijom.
030834

"Što je ambiciozniji i zahtevniji naš cilj na ovom samitu, to će po nas biti lakše da sa Predsedništvom grupe G8 pokažemo da je Evropa načinila ovaj važan korak i da sada ostali – Sjedinjene Države, Kina, Indija i vodeće zemlje u razvoju - moraju da slede taj put. Jer jedno je jasno: Evropa proizvodi 15% svetske emisije, i taj udeo opada. Zato je potrebno da i ostali smanje emisiju. To je globalan problem."

Pomenuti "veliki igrači" do sada nisu preduzeli ovako konkretne mere. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) je krajem januara u Kongresu u redovnom govoru o stanju nacije govorio o ovom problemu, ali iz američke perspektive, iz ugla najvećeg svetskog potrošača energije. Najavio je tada ogromna ulaganja u istraživanje alternativnih izvora energije, ali Amerika do sada nije donela neku konkretnu meru makar deklarativnu poput ove koju je protekle sedmice donela Evropska unija. Evropa je i ranije prednjačila u odnosu na ostale vodeće privrede u percepciji važnosti ekologije. Sporazumom iz Kjota koji je kada je pretprošle godine stupio na snagu prihvatila 141 država vodeće zemlje su pristale da do 2012. smanje emisiju štetnih gasova za 5% u odnosu na nivo iz 1990. Evropska unija je još tada odlučila da emisiju ne smanji za 5 nego za 8% pri čemu je ekološki svesna Nemačka povećala udeo na čak 21%. Zato je Evropa i sada, ocenjuje "Fajnenšel tajms" (The Financial Times), "načinila veliki simboličan korak". "Svet gleda: šanse za postizanje globalnog sporazuma o klimatskim promenama zavise od uspeha evropskog dogovora."
XS
SM
MD
LG