U Izveštaju se ističe da su u pojedinim zemljama zabeleženi ohrabrujući trendovi, ali i prilično sumorna slika u drugim, uključujući i pogoršanje stanja ljudskih prava, kao što je Rusija. Navodi se da Kremlj nastavlja da koncentriše vlast, marginalizujući parlament i političke stranake, jača politički pritisak na pravosuđe, sve su izraženije restrikcije prema nevladinim udruženjima i medijima i nastavljaju se ozbiljna kršenja ljudskih prava u Čečeniji i drugim područjima severnog Kavkaza.
U Izveštaju Stejt Departmenta ukazuje se i na pogoršanje stanja u Kini, s brojnim slučajevima zlostavljanja i zatvaranja političkih i verskih aktivista, novinara, pisaca i advokata koji brane disidente. Takođe se ukazuje na pritisak na nevladina udruženja, verske i etničke manjine.
Među ostalim zemljama ozloglašenim po kršenju ljudskih prava svojih građana posebno je izdvojen Sudan zbog genocida u pokrajini Darfur, gde je do kraja 2006. ubijeno najmanje 200.000 lica a dva miliona ih je izbeglo.
Iako su SAD 2003. opravdale invaziju na Irak delom i zbog kršenja ljudskih prava pod režimom Sadama Huseina, Stejt Department navodi da pogoršanje sektaškog nasilja i terorizam onemogućuju svaki napredak na ovom području. Takođe se ističe uloga šijitskih milicija bliskih vladi i snaga bezbednosti u zločinima, posebno u likvidacijama i mučenjima koje vrše odredi smrti. Ukazuje se i na "jadno stanje ljudskih prava" u Afganistanu, drugoj zemlji na koju su SAD izvršile invaziju.
U ovom dokumentu se samokritički govori i o stanju ljudskih prava u SAD. "Mi priznajemo da je ovaj izveštaj pisan u vreme kada su naš vlastiti dosije i akcije koje smo preduzeli kao odgovor na terorističke napade protiv nas, dovedeni u pitanje", navodi Stejt Department i dodaje da "Sjedinjene Države ostaju predane stalnom unapređivanju ljudskih prava".
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs:
"Mi nismo prirpemili ove izveštaje zato što smatramo da smo perfektni, već zato što znamo da smo itekako nesavršeni, kao i sva ljudska bića i sve što ona čine. Naš demokratski sistem je odgovoran ali nije nepogrešiv."
Kada je reč o balkanskim državama, ističe se da se u osnovi poštuju ljudska prava ali da postoje mnogi problemi.
Za Bosnu i Hercegovinu se kaže da vlasti nisu ostvarile značajnije rezultate, iako ima pomaka u nekim oblastima. Kao najvećhi problemi u ovoj zemlji naznačeni su stradanje ljudi od nagaznih mina, fizičkko maltretiranje koje primenjuje policija, neprihvatljiv uticaj politike na rad sudstva, zastrašivanje novinara, te ograničavanje sloboda verskih manjina. Stejt Department ukazuje i na opstrukciju povratka izbeglica iz manjinskih zajednica, korupciju u vlasti, socijalnu diskriminaciju žena, etničkih i seksualnih manjina, kao i hendikepiranih osoba. Podseća se i na probleme etnički motivisanog nasilja, trgovine ljudima, kao i činjenicu da su najtraženiji haški optuženici Ratko Mladić i Radovan Karadzić i dalje u bekstvu.
Vlada Srbije uglavnom je poštovala ljudska prava svojih građana i nastavila napore u cilju suzbijanja njihovog kršenja, ali i dalje postoji veliki broj problema, saopštio je Stejt Department.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za demokratiju Džef Krila (Jeff Krilla) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa:
"Korupcija u policiji i sudstvu je i dalje veoma rasprostranjena. Sudski procesi su dugi i neefikasni. Izostala je saradnja sa Haškim tribunalom, pre svega hapšenje optuženih za ratne zločine. Novinari, članovi nevladinih organizacija za ljudska prava i ostali kritičari vlade izloženi su pritiscima pa i represiji. Registrovani su slučaji arbitrarnog hapšenja i selektivne primene zakona za političke potrebe. Nakon referenduma u Crnoj Gori 21. maja 2006. došlo je do mirnog razlaza sa Srbijom. Smatram da obe zemlje mogu biti pohvaljene za mirnu tranziciju nakon ukidanja državne zajednice."
Kada je reč o Crnoj Gori, ljudska prava su uglavnom poštovana, navodi se u izveštaju američkog Stejt Departmenta. Doduše, registrovani su slučajevi nekažnjavanja policajaca koji su prekoračivali ovlašćenja, dugi sudski i pretkrivični procesi, korumpiranosti zvaničnika bezbednosnih i sudskih institucija, trafiking i diskriminacija žena i pripadnika manjinskih zajednica. Posebno se navodi loš tretman uhapšenih Albanaca u anti-terorističkoj policijskoj akciji Orlov let u Tuzima, uoči septembarskih izbora.
Kada je reč o Kosovu, ukazuje se na probleme u poštovanju prava manjina.
Vlasti u Hrvatskoj poštuju prava svojih građana, ali se navodi da postoje problemi u nekim područjima, pre svega u pravosuđu, nagomilani broj neresenih predmeta te zastrašivanje svedoka u domaćim sudskim postupcima za ratne zločine, pri čemu se izdvaja predmet Branimira Glavaša. Takođe se ukazuje da je Vlada ostvarila mali napredak u vraćanju nacionalizovane imovine nerimokatoličkim verskim zajednicima, posebno Pravoslavnoj crkvi. Vlada, ocenjuje se, nije u celosti sprovela program osiguravanja stambenog prostora za srpske izbeglice koje su izgubile stanarsko pravo.
U Izveštaju Stejt Departmenta ukazuje se i na pogoršanje stanja u Kini, s brojnim slučajevima zlostavljanja i zatvaranja političkih i verskih aktivista, novinara, pisaca i advokata koji brane disidente. Takođe se ukazuje na pritisak na nevladina udruženja, verske i etničke manjine.
Među ostalim zemljama ozloglašenim po kršenju ljudskih prava svojih građana posebno je izdvojen Sudan zbog genocida u pokrajini Darfur, gde je do kraja 2006. ubijeno najmanje 200.000 lica a dva miliona ih je izbeglo.
Iako su SAD 2003. opravdale invaziju na Irak delom i zbog kršenja ljudskih prava pod režimom Sadama Huseina, Stejt Department navodi da pogoršanje sektaškog nasilja i terorizam onemogućuju svaki napredak na ovom području. Takođe se ističe uloga šijitskih milicija bliskih vladi i snaga bezbednosti u zločinima, posebno u likvidacijama i mučenjima koje vrše odredi smrti. Ukazuje se i na "jadno stanje ljudskih prava" u Afganistanu, drugoj zemlji na koju su SAD izvršile invaziju.
U ovom dokumentu se samokritički govori i o stanju ljudskih prava u SAD. "Mi priznajemo da je ovaj izveštaj pisan u vreme kada su naš vlastiti dosije i akcije koje smo preduzeli kao odgovor na terorističke napade protiv nas, dovedeni u pitanje", navodi Stejt Department i dodaje da "Sjedinjene Države ostaju predane stalnom unapređivanju ljudskih prava".
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs:
"Mi nismo prirpemili ove izveštaje zato što smatramo da smo perfektni, već zato što znamo da smo itekako nesavršeni, kao i sva ljudska bića i sve što ona čine. Naš demokratski sistem je odgovoran ali nije nepogrešiv."
Kada je reč o balkanskim državama, ističe se da se u osnovi poštuju ljudska prava ali da postoje mnogi problemi.
Za Bosnu i Hercegovinu se kaže da vlasti nisu ostvarile značajnije rezultate, iako ima pomaka u nekim oblastima. Kao najvećhi problemi u ovoj zemlji naznačeni su stradanje ljudi od nagaznih mina, fizičkko maltretiranje koje primenjuje policija, neprihvatljiv uticaj politike na rad sudstva, zastrašivanje novinara, te ograničavanje sloboda verskih manjina. Stejt Department ukazuje i na opstrukciju povratka izbeglica iz manjinskih zajednica, korupciju u vlasti, socijalnu diskriminaciju žena, etničkih i seksualnih manjina, kao i hendikepiranih osoba. Podseća se i na probleme etnički motivisanog nasilja, trgovine ljudima, kao i činjenicu da su najtraženiji haški optuženici Ratko Mladić i Radovan Karadzić i dalje u bekstvu.
Vlada Srbije uglavnom je poštovala ljudska prava svojih građana i nastavila napore u cilju suzbijanja njihovog kršenja, ali i dalje postoji veliki broj problema, saopštio je Stejt Department.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za demokratiju Džef Krila (Jeff Krilla) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa:
"Korupcija u policiji i sudstvu je i dalje veoma rasprostranjena. Sudski procesi su dugi i neefikasni. Izostala je saradnja sa Haškim tribunalom, pre svega hapšenje optuženih za ratne zločine. Novinari, članovi nevladinih organizacija za ljudska prava i ostali kritičari vlade izloženi su pritiscima pa i represiji. Registrovani su slučaji arbitrarnog hapšenja i selektivne primene zakona za političke potrebe. Nakon referenduma u Crnoj Gori 21. maja 2006. došlo je do mirnog razlaza sa Srbijom. Smatram da obe zemlje mogu biti pohvaljene za mirnu tranziciju nakon ukidanja državne zajednice."
Kada je reč o Crnoj Gori, ljudska prava su uglavnom poštovana, navodi se u izveštaju američkog Stejt Departmenta. Doduše, registrovani su slučajevi nekažnjavanja policajaca koji su prekoračivali ovlašćenja, dugi sudski i pretkrivični procesi, korumpiranosti zvaničnika bezbednosnih i sudskih institucija, trafiking i diskriminacija žena i pripadnika manjinskih zajednica. Posebno se navodi loš tretman uhapšenih Albanaca u anti-terorističkoj policijskoj akciji Orlov let u Tuzima, uoči septembarskih izbora.
Kada je reč o Kosovu, ukazuje se na probleme u poštovanju prava manjina.
Vlasti u Hrvatskoj poštuju prava svojih građana, ali se navodi da postoje problemi u nekim područjima, pre svega u pravosuđu, nagomilani broj neresenih predmeta te zastrašivanje svedoka u domaćim sudskim postupcima za ratne zločine, pri čemu se izdvaja predmet Branimira Glavaša. Takođe se ukazuje da je Vlada ostvarila mali napredak u vraćanju nacionalizovane imovine nerimokatoličkim verskim zajednicima, posebno Pravoslavnoj crkvi. Vlada, ocenjuje se, nije u celosti sprovela program osiguravanja stambenog prostora za srpske izbeglice koje su izgubile stanarsko pravo.
