Dostupni linkovi

logo-print

Nije stavljena tačka na prodaju basena u Boru


Ugovorom kojim je Rudarsko-topioničarski basen Bor prodat rumunskom „Kupromu“, predviđena je minimalna obavezna investicija od 181,2 miliona dolara, a u zavisnosti od procene kupca postoji mogućnost i dodatnih ulaganja u iznosu od 45 miliona dolara. Ugovor, takođe, podrazumeva i socijalni program, po kome u naredne tri godine neće biti otpušten nijedan od 4.500 radnika, a za one koji nakon tog perioda budu proglašeni tehnološkim viškom, rumunska kompanija obezbediće otpremnine od 400 evra po godini radnog staža. Država je rumunskoj kompaniji prodala imovinu, a od tog novca napaltiće se oko dve trećine dugova poveriocima, ističe ministar privrede Predrag Bubalo:

„Umesto stečaja, likvidacije ili mogućnosti da se poverioci naplate sa maksimalnih desetak posto od svojih potraživanja, mi imamo situaciju da na jednoj strani imamo 600 miliona duga, a 400 miliona je cena. Iz 400 miliona će se naplatiti ovih 600 miliona. Znači, svi poverioci mogu da računaju negde na dve trećine. Pri tome treba imati u vidu da je država najveći poverilac, od preko 70 posto, i utoliko će učestvovati i u namirenju svojih potraživanja.“

S druge strane, predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor, ubedljivo najvećeg sindikata u ovoj firmi, Dragan Aleksić, u izjavi za naš program kaže da nisu zadovoljni prodajom nekadašnjeg giganta rumunskom „Kupromu“ i postavlja pitanje zašto država prodaje rudna bogatstva:

„Na čemu ova vlada zasniva neko buduće postojanje? Kažu da oni to ne prodaju, nego da daju eksploataciona prava. Kakva prava, ako on izvuče iz ove zemlje sve što vredi i posle nam ostavi samo zemlju? Ko će posle da radi? Ja sad odgovorno tvrdim da dug koji je prikazan nije tačan. Mi ne dugujemo 600 miliona dolara, to je sigurno. Ja tvrdim da je i iz ove prodaje – od 400 miliona dolara – RTB Bor mogao da ima kapital. Profitirale su jedino država i vlada. Oni su izbrojali novce i uzeli ih. Ali ako je jedini kriterijum po ovoj strategiji ko će dati više para, to znači da ne misle na budućnost ovog preduzeća, niti na budućnost radnika.“

U međuvremenu, Zoran Drakulić, vlasnik kompanije „East point“, koja je, kao drugoplasirana, za Rudarsko-topioničarski basen Bor ponudila 340 miliona dolara, kaže Radiju Slobodna Evropa da nije zadovoljan načinom na koji je prodat najveći domaći proizvođač bakra i najavljuje da će njegova kompanija žaliti nadležnom ministarstvu zbog povrede tenderske procedure:

„Povređena je u odnosu na sam način formiranja cene. Drugo, u odnosu na obim para koji će se faktički vratiti rumunskom partneru, obzirom da to nije bilo predviđeno tenderskom procedurom – garantuje se, faktički, osam godina nešto što nije bilo predviđeno tenderskim uslovima. Omogućen je kompletan zalog imovine, što je gotovo neverovatno, jer ni u jednom prethodnom tenderskom procesu nije bilo omogućeno da se založi imovina. Bila je moguća prodaja između pet i deset posto, a u ovom slučaju je dat zalog imovine sto posto, što je neverovatno.“

Nekadašnji ministar privrede Aleksandar Vlahović smatra da Zoran Drakulić, pod određenim okolnostima, svakako ima mogućnost provere ugovora između države i novog vlasnika:

„Ako je u međuvremenu prekršena tenderska procedura, ili, pak, ukoliko su u međuvremenu određeni i definisani kriteriji povređeni, onda gospodin Drakulić ima pravo da se žali, odnosno s punim pravom može da traži proveru da li je postupak urađen u skladu sa prethdono definisanom tederskom procedurom.“

Prodaja RTB Bor odličan je posao ukoliko u ugovoru zaista stoje sve stavke onako kako su prezentirane javnosti, zaključuje ekonomski ekspert Milan Kovačević:

„Bor je prosto bio spreman da ide u stečaj. Istina, i dalje ostaje mala sjenka na samom postupku privatizacije – da li je najbolje izabran najpovoljniji ponuđač. Tu je bilo nekih prigovora, ali se, po svoj prilici, i to stišava i ja se nadam da će to biti uspešna privatizacija.“

Bilo kako bilo, nakon nekadašnji privredni ponos Srbije, koji već dugi niz godina grca u finasijskim problemima, po svemu sudeći je dobio novog vlasnika. „Kuprom“, koji je u vlasništvu tri rumunska biznismena i jedan je od najvećih proizvođača bakra u Evropi, biće prvi strani vlasnik RTB Bora još od pre Drugog svetskog rata, kada su ovim basenom upravljale francuske kompanije.
XS
SM
MD
LG