Dostupni linkovi

logo-print

Nema pomeranja sa početnih pozicija


Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo, ocenjuje da su stavovi o osnovnom pitanju – budućem statusu Kosova, ostali nepromenjeni, ali navodi razloge zašto je valjalo ići u Beč i pregovarati:

„Što se tiče statusa Kosova, stavovi su ostali potpuno isti, dakle nepromenjeni, kod obe delegacije. Znači, Priština i dalje zastupa nezavisnost Kosova i Metohije, a srpska strana suštinsku autonomiju sa visokom decentralizacijom u okviru granica države Srbije, s poštovanjem njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Što se tiče nekih bitnih pomaka u približavanju stavova dve delegacije, njih zaista nije bilo. Ali ono što je važno i zbog čega je valjalo ići na ove razgovore jeste upravo to da smo mi dobili priliku da kažemo zašto odbacujemo Ahtisarijev plan, u kojim delovima nam se on ne sviđa. Mi smo nastupili konstruktivno, nismo rekli samo šta nećemo, nego smo kazali i šta hoćemo i kako do toga da dođemo. Dali smo čitav niz amandmana koji su smišljeni zato da se premoste upravo delovi Ahtisarijevog plana koji su za nas neodgovarajući. Ne možemo da budemo toliko optimistični i očekivati da će svi srpski amandmani biti uključeni, ali ja mislim da će biti uključen onaj deo koji se odnosi na crkvenu i kulturnu baštinu, i da bi svakako trebalo da se uključe delovi – onaj minimum koji smo mi tražili – o decentralizaciji, pravu zajednica i ekonomiji. Naravno, ovaj Ahtisarijev papir ne treba da bude nikakav ultimatum, već osnova za dalje pregovore i dogovore o onome što naša strana misli. „

Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, smatra da do nekih pomaka u Beču jeste došlo, kad su u pitanju teme sadržane u apendiksima – kao što su decentralizacija, zaštita manjinskih zajednica, kulturnih i crkvenih dobara, ali da što se tiče osnovnog pitanja međunarodnog, državnog i političkog statusa Kosova – nikakve promene pozicija nema, a što se tiče ukupnog procesa, stanje je sada gore nego pre početka Ahtisarijeve misije:

„Ako gledamo ceo proces, u koji nisu uključeni samo Beograd i Priština, nego i UNOSEK i Kontakt grupa, ja se bojim da je to pomak unazad, da je stanje sada gore nego pre početka Ahtisarijeve misije, da su zapravo političke ambicije i da ne kažem mobilisanje Srba i Albanaca još tvrđe i žešće nego pre procesa. Dakle, za sada se ne može reći da je proces pomogao smirivanju stanja na Kosovu, niti jačanju privremenih institucija, niti je pomogao demokratizaciji Srbije. Dakle, mislim da proklamovani ciljevi, koje je proklamovao, na primer, američki Kongres posle izveštaja Nikolasa Bernsa, ili Savet bezbednosti kada je Ahtisariju davao mandat, nisu ispunjeni i da to od aprila 2005. godine nije trebalo ni očekivati. Dakle, sada je glavno pitanje kako uopšte završiti celu priču s Ahtisarijem sa što manje štete i naći neki efikasniji mehanizam za rešavanje pitanja statusa.“

Nenad Đurđević, koordinator Centra za nenasilni otpor, takođe ocenjuje da posle Beča nema suštinskog pomeranja od početnih pozicija, koje su u slučaju kosovskog tima bile jasne i pre početka pregovora, ali da je nakon Beča stav Beograda artikulisaniji:

„Nema velikih promena nabolje. Naravno, jasnija je pozicija pre svega Beograda, pošto Priština u 95 posto prihvata Ahtisarijev plan i tu nema nekih nejasnoća. Jasnija je pozicija Beograda pre svega oko decentralizacije, naročito oko delova koji se tiču ekonomskog plana. Mislim da je sada, praktično, to na neki način materijal koji Ahtisari treba da savlada i u nekim naznakama i u nekim delovima gde on smatra da približavanja nije bilo, i mislim da je teško očekivati da će ih i biti. Beč je Beogradu i Prištini više koristio da iznesu svoje generalne stavove u vezi sa Ahtisarijevim planom i da pošalju poruke Ahtisariju, a i Kontakt grupi, o tome kako oni vide konkretan proces što se tiče Kosova. Sam UNMIK je, čini mi se, tu bio u nekoj senci. Iako zvaničan Beograd čak pominje da su pojedini članovi pregovaračkog tima razgovarali sa Ujedinjenim nacijama, a ne sa kosovskim Albancima, mislim da je UNMIK tu ipak bio u senci i da je sada, praktično, stečeni upravnik, ako tako mogu da kažem, znači institucija koja se brine na koji način će da izvrši tu tranziciju na nekog sledećeg upravnika. Da li će to biti Evropska unija ili neka druga organizacija, videćemo.“
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG