Dostupni linkovi

logo-print

Dileri i dalje haraju Srbijom


«Ne znam šta da radim sa svojim životom. Šta kad ne mogu nigde da nađem pare, nigde nemam perspektivu. Gledaš neke – voze brze automobile… Tate im kupe besan auto, on ukrade tati pištolj i izađe na splav, mazne neku ekstra cicu i dođe i mršti mi se. I sad da ja ne bih otišao kući po pištolj, jer ne mogu da mu objasnim da se pištolj ne nosi da bi se mangupirao nego da bi pucao, zgudriram se da ne vidim budalu, sklanjam se od majmuna.»

Poslednja opsežnija istraživanja, sprovedena u Srbiji sredinom prošle godine, pokazala su da je svaki deseti građanin probao drogu, uglavnom marihuanu, i da je najkritičnija grupacija korisnika populacija između petnaeste i tridesetčetvrte godine života. Čak svaka peta mlađa osoba u Srbiji probala je narkotike. Posebnu težinu ovom problemu daje činjenica da je droga na ovdašnjem tržištu veoma dostupna i da su pojedina mesta postala značajni tranzitni centri na njenom putu ka zemljama Zapada.

Prema tvrdnjama upućenih, najkritičnija situacija je u Novom Pazaru. Suad Bulić, bivši načelnik novopazarskog SUP-a:

«Narkodileri u zadnjih dve-tri godine su ponovo u ekspanziji i mi imamo takvu situaciju da se droga na ulicama Novog Pazara maltene prodaje javno. Najveće količine droge stižu na ulice Novog Pazara sa Kosova i Metohije, dok najveći transporti droge prema evropskim zemljama, preko Novog Pazara, idu iz Turske. U Novom Pazaru postoje dve grupe koje se bave uličnom prodajom i tri organizovane grupe koje se bave transportom narkotika ka zemljama Evropske unije.»

O značajnom prisustvu droge na ulicama Novog Pazara svedoči i psihijatar Enes Salković:

«Do tih zaključaka najviše dolazim iz razgovora sa njima. Kad ih pitam gde nabavljaju drogu, oni kažu da nabaviti drogu uopšte nije nikakav problem, da nema naselja gde nema određenog mesta gde je moguće kupiti drogu. Uglavnom se radi o heroinu. Mislim da je jedan od osnovnih razloga raširenosti narkomanije u Novom Pazaru to što je droga prisutna na svakom koraku.»

Salković kaže da narkodileri koriste sve načine za vrbovanje novih potencijalnih ovisnika:

«Odgovoriću jednim primerom koji sam skoro čuo od roditelja jednog zavisnika na heroinu. Dete im je otišlo na jednu žurku, to je ustvari bio ispraćaj u vojsku, i tu je došao i neki momak koji im je nudio da to probaju. Na toj žurci je sedamnaest njih to probalo. Probali su čisto da vide kako je to, iz radoznalosti.»

Da li su oni tu drogu dobili besplatno?

«Da. To je najčešći način vrbovanja. U početku im se nudi besplatno, a posle kada dođu u situaciju da im to treba, onda to više nije džabe nego se za to traži novac.»

Slično je i na na severu Republike u Subotici. Veoma visok procenat mladih u tom gradu između 12 i 26 godina imalo je neko iskustvo da drogom, a među njima posebno teške slučajeve predstavljaju oni sa poremećajima u društvenom ponašanju. Uglavnom je reč o marihuani, do koje se prilično lako dolazi, kaže psiholog u Centru za socijalni rad Marina Vojnić:

«Nažalost, u poslednje vreme je vrlo često da se uzima heroin. Više od 50 posto mladih, s kojima konkretno ja radim, uzima redovno herion. Ali, naglašavam, to nisu mladi na nivou Subotice, nego isključivo iz populacije mladih koji ispoljavaju delikventno ponašanje.»

Iako ne postoje pouzdani podaci o raširenosti narkomanije, inspektor subotičke policije Ljubiša Ivanović tvrdi da se, ipak, može govoriti o porastu ovog problema:

«Taj problem je u porastu iz godine u godinu. Nije drastičan, ali blagi porast postoji. Ali to nije karakteristika samo ovoga grada ili ove države. U bilo kojoj zemlji u okruženju ili u bilo kojoj zemlji EU će vam sigurno reći isto.»

U našoj priči o narkomaniji postoji i jedan pozitivan primer. Kragujevac je grad koji je postigao u Srbiji nezabeležen uspeh – gde je država u jednom trenutku pobedila mafiju. U toj akciji, ključnu ulogu odigrala je policija. Načelnik Odeljenja kriminalističke policije Goran Janjić:

«Formirana je jedna grupa za suzbijanje narkomanije i krijumčarenja, koja nije ranije postojala u tom vidu. Dakle, postojala je linija za suzbijanje narkomanije, koja je brojala dvojicu-trojicu ljudi, koji nisu mogli da se izbore na adekvatan način sa tolikom raširenošću te pojave. Rezultati su vrlo brzo počeli da se pokazuju i već do kraja 2004. godine smo imali nekoliko zaplena opojnih droga kakvih nismo imali u poslednjih 10 godina pre toga, znači na teritoriji koju pokriva Policijska uprava Kragujevac.»

Grupa za suzbijanje narkomanije i krijumčarenja radila je u protekle dve godine danonoćno. U tom periodu zaplenjeno je nekoliko stotina kilograma marihuane, i na desetine kilograma heroina, hašiša I kokaina I ostalih opojnih supstanci. Goran Janjić:

«Razbili smo nekoliko tih organizovanih grupa i sada zaista ne možemo da govorimo o postojanju organizovanih grupa koje snabdevaju tržište Kragujevca opijatima. Sigurno je da droge na kragujevačkom narkotržištu ima, ali isto tako je sigurno, što je direktna posledica ovih akcija koje smo sproveli u zadnje tri godine, da te droge ima mnogo manje nego što je bilo u prethodnim periodima. Sigurno je da narkodileri u poslednje vreme zaobilaze Kragujevac u velikom krugu ako idu u neki tranzit.»

Koliko kragujevački primer može da posluži ostalim sredinama? Bivši šef Interpola za Jugoslaviju Marko Nicović smtra da je za efikasnu borbu protiv narkomanije potrebna sveobuhvatnija akcija – koja podrazumeva izradu nacionalne strategije za borbu protiv ove pojave:

«Država za to nije mnogo zainteresovana, što se vidi iz toga što do sada nije donela nacionalni program za borbu protiv droge. To znači da uopšte nema ideju o tome na koji način to da suzbije i da smanji broj narkomana kojih ima preko 150.000 u Srbiji. S druge strane, to je, ustvari, neko fokusiranje vlasti na samu sebe, bez razmišljanja o tome šta će biti sa mladim generacijama koje su najveće žrtve narkomanije.»

Jedan od konkretnih predloga za borbu protiv ovog oblika kriminala je stigao upravo iz nevladine organizacije Unija bezbednosti, čiji je Nicović osnivač, ali, kako kaže, odgovor još uvek nije stigao:

«Mi smo jedna od retnih država koja nema nacionalnu strategiju za borbu protiv droge, u koju bi bili uključeni svi faktori koji znače nešto za društvo, bez obzira da li se radi o zvaničnicima, nevladinim organizacijama ili ekspertima za određene oblasti. Država mora da bude na čelu te akcije. Važan je i segment prevencije i sve ono što ide uz borbu protiv droge.»
XS
SM
MD
LG