Dostupni linkovi

logo-print

Različiti predlozi deklaracija o zločinima


Mada najveći broj stranka u Srbiji više ne poriče da je u Srebrenici 1995. došlo do masovnog streljanja Bošnjaka, i dalje su vidljiva oštra neslaganja o tome kako državni organi treba da se odrede prema zlodelima srpskih snaga, s obzirom da potreba za kompenzacijom prema Bosni proizilazi iz presude Međunarodnog suda pravde. U atmosferi licitiranja o razmerama srebreničkog masakra, retke su partije koje su spremene da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid, s obzirom da većina aktera na političkoj sceni i dalje tvrdi da je reč o zločinu. Stoga su se na kraju same partije upustile u pisanje svojih deklaracija o Srebrenici, tako da je Srpska radikalna stranka, prema rečima jednog od njenih lidera Aleksandra Vučića, upravo završila rad na jednom takvom dokumentu:

«Sam Međunarodni sud pravde je utvrdio da nije postojala namera da se unište svi Muslimani na teritoriji Bosne i Hercegovine, nego su našli jedno mesto za koje su se vezali. Stoga tu ne može biti reči o genocidu, već o strašnom zločinu.»

No pre nego što su Radikali predali svoj tekst republičkom Parlamentu, Liberalno demokratska partija je počela da prikuplja potpise građana za Deklaraciju o obavezama državnih organa Srbije. U njoj se, kako kaže funkcioner ove partije, dramski pisac Nenad Prokić, događaji u Srebrenici nazivaju pravim imenom:

«To je genocid, ali nas ništa ne obavezuje da stanemo kod ove sudske odluke. Smatramo da svi zločini koji su počinjeni u srpsko ime, bez obzira da li je reč o genocidu ili ne, moraju biti procesuirani, a njihovi počinioci kažnjeni.»

Inicijativu da se osudi genocid koji je počinjen u Srebrenici pokrenuo je pre nekoliko dana predsednik Srbije Boris Tadić. No taj pokušaj je već na samom početku doveden u pitanje zbog stanovišta Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, koja smatra da bi trebalo istovremeno osuditi sve zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Savetnik predsednika Tadića Jovan Simić upozorava da odlaganje Srbije da se odredi prema srebreničkom masakru može imati katastrofalne posledice:

«To više nije stvar nečije političke volje, s obzirom da Srbija ima međunarodnu obavezu da se izjasni prema genocidu koji se dogodio u Srebrenici. Ukoliko se to ne učini, potpuno je izvesno da će Savet bezbednosti doneti rezoluciju koja može ponovo da rezultira sankcijama.»

Atmosfera koja vlada u Srbiji samo je nastavak odbijanja državnih institucija da se jasno odrede prema genocidu koji se dogodio u Srebrenici. Pre dve godine parlament je odbio predlog grupe nevladinih organizacija da se osudi srebrenički masakr, tako da direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević ponovno preganjenje političkih partija oko deklaracije doživljava kao otvoreno ruganje žrtvama:

«Ova vrsta deklaracije trebalo bi da predstavlja pravni akt napravljen tako da na jasan način okarakteriše prirodu genocida koji se dogodio u Srebrenici, kako bi se uspostavio odnos društva prema tom događaju. Usvajanje jednog takvog dokumenta trebalo bi označi tačku temeljnog obrta koji se događa u jednom društvu. A ovo što se zbiva sa svim tim inicijativama pokazuje koliko je ovdašnje društvo raspadnuto, i do koje mere se vrši utrka sa svačim, umesto da se društvo ujedini oko jednog pitanja koje može da mu povrati stabilnost i mir».
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG