Dostupni linkovi

logo-print

Psihička obamrlost i velike tragedije


Dragan ŠTAVLJANIN

U 20. veku desili su se mnogobrojni zločini, uključujući i genocid, ali reakcija ljudi je bila uglavnom apatija i izostanak akcije da se takva zlodela spreče. Pol Slovic, profesor psihologije na Univerzitetu u Oregonu, smatra na osnovu svojih nedavno objavljenih istraživanja da ljudska bića veruju da se mogu osloniti na svoju moralnu intuiciju, koja im sugeriše šta je ispravno, a šta pogrešno. Međutim, određene vrste moralno spornih stvari ne pokreću ljudsku intuiciju da reaguje:

"To je mehanizam za preživljavanje koji postoji sve vreme čovekove evolucije. On nas upozorava na stvari koje nas ugrožavaju kao individue ili malim grupama ljudi u našoj blizini. Međutim, čovek nije razvio saznajne kapacitete da bi se adekvatno suočio sa pretnjom po veće grupe ljudi koji žive na većoj udaljenosti."

Slovic smatra da je na delu neka vrsta "psihičke obamrlosti", kada se dese velike tragedije. Ljudsko biće se veoma lako saoseća sa nevoljama jedne osobe u svojoj blizini, ali mnogo teže sa većom grupom na distanci.

Prema izraelskoj studiji iz 2005. godine, ljudi su mnogo spremniji da pruže novčanu pomoć jednom detetu koje boluje od raka, nego grupi od 8 dece koja pate od iste bolesti. Slovic je sproveo istraživanje u Švedskoj tražeći od ispitanika da se odluće između slanja para jednom detetu u Africi ili dvojma. Ispitanici su bili mnogo darežljiviji prema jednom detetu.

"Postavlja se pitanje kada počinje da opada naša saosećaknost. Već kada je u pitanju dvoje ljudi", ističe Slovic.

Postavlja se pitanje kako se može izbeći ponavljanje masovnih zločina kao u Darfuru ili Ruandi. Slovic smatra da je prvi korak da čovek prizna svoje urođene psihološke nedostatke. Nakon toga, po njemu, treba ojačati pravne i institucionalne mehanizme za sprečavanje genocida, kao što je istoimena Konvencija UN, koja do sada nije bila delotvorna.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG