Dostupni linkovi

logo-print

I dalje moguća vojna akcija protiv Irana


Čejni je rekao u Sidneju da se SAD zalažu za diplomatsko rešenje problema:

"Zajedno radimo sa Evropskom unijom i u Ujedinjenim nacijama u nastojanju da ubedimo Iran da odustane od nuklearnog programa. Dakle, dajemo prednost mirnom rešenju krize. Međutim, kao što je rekao predsednik Buš, sve opcije su na stolu. Smatramo da bi bila bila ozbiljna greška ako bi država kao što je Iran postala nuklearna sila."

Istovremeno, tokom sinoćne rasprave u Savetu bezbednosti, Iran je optužio SAD, Veliku Britaniju i Izrael za "neosnovane tvrdnje" o njegovom nuklearnom programu, insistirajući da je oduvek smatrao da su proizvodnja i korišćenje oružja za masovo uništenje "nehunamani, nemoralni i nelegalni".

Pomoćnik iranskog ambasadora pri UN Mehdi Daneš Jazi rekao je da njegova zemlja ima "neotuđivo pravo" da razvija nuklearnu tehnologiju u mirnodopske svrhe i da "neće popustiti pred pritiscima koji se zasnivaju na neosnovanim i nedokazanim tvrdnjama ili zadnjim političkim namerama". Iranski diplomata rekao je i da je nerazumno da zemlje koje same poseduju nuklearno naoružanje "svojim masivnim arsenalom i agresivnom politikom prete drugima, a da istovremeno "dižu nerazložnu uzbunu zbog tuđih mirnodopskih nuklearnih programa".

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je u četvrtak da Iran nije do isteka roka 21. februara ispunio zahteve UN da suspenduje svoj nuklearni program. Savet bezbednosti UN je 23. decembra usvojio rezoluciju kojom se zabranjuje transfer nuklearne tehnologije u Iran. Tom rezolucijom ostavljena je mogućnost da se primene dodatne kaznene mere prema Teheranu ako do pomenutog roka ne prekine razvoj nuklearnog programa. Istovremeno, ruski ambasador u UN Vitalij Ćurkin izrazio je sumnju da bi nove sankcije protiv Teherana išta postigle.

Diplomate pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke sastaće se u ponedeljak u Londonu kako bi započeli rad na novoj rezoluciji o Iranu i ponovo pokušali da izvrše prtisak na Teheran da obustavi svoj sporni program obogaćivanja uranijuma.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG