Dostupni linkovi

logo-print

Rusija protiv američkog anitraketnog štita


Raketni štiti koji SAD planiraju da instaliraju u Poljskoj i Češkoj je zapravo izdanak Bušovog nacionalnog projekta raketne odbrane "Sin ratova zvezda", dizajniranog pre terorističkih napada 11. septembra. Sledeće, 2002, Bušova administracija se unilateralno povukla iz Sporazuma o ograničenju anti-balističkih raketa iz 1972. godine. Kao odgovor, Rusija je nedavno potvrdila da je sagradila ili razmestila 120 interkontinentalnih projektila Topol-M (SS-27).

Američki stručnjaci veruju da bi buduci napad dalekometnim raketama s konvencionalnim ili nuklearnim punjenjem mogao doći iz drzava kao što su Severna Koreja i Iran koji se ne pridržavaju medjunarodnih konvencija o ograničenj naoružanja.
Direktor američke Agencije za protivraketnu odbranu, general Trej (Trey) Obering kaže da bi vlasti u Pjongjangu i Teheranu mogle ovladati proizvodnjom dalekometnih projektila znatno ranije nego što to procenjuju stručnjaci:

“Još 1998. godine neki eksperti su tvrdili da će Severnoj Koreji biti potrebno nekoliko godina da bi razvila raketni sistem
dugo dometa. No, Pjongjang je jos iste godine probno ispalio projektil Taepodong-1 koji je preletio teritoriju Japana i pao u more. Raketa je bila sastavljena od tri dela i izradjena po najsavremenijim metodama za proizvodnju dalekometnih projektila. Ono sto se sada događa s Iranom vrlo je slicno. Vlasti u Teheranu tvrde da nameravaju da lansiraju u svemir neku vrstu istraživačkog vozila. Ako možete ispaliti raketu u svemir, onda ste već sigurno ovladali svim ključnim fazama za izradu dalekometne rakete koja može poneti i nuklerno punjenje. Zato želimo osigurati da odbrambeni sistem bude postavljen pre nego što pomenuto iransko oružje bude spremn."

Vašington planira da radari za praćenje projektila budu smešteni u Češkoj, a rakete za njihovo presretanje u Poljskoj.
Međutim, Rusija se protivi instaliranju američkog sistema u blizini svojih granica. Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov:

"Rečeno nam je da je cilj ovog plana da se spreče eventualni raketni napadi Irana i Severne Koreje na SAD i njegove saveznike. Međutim, ni Teheran niti Pjongjang nemaju niti će moći da naprave rakete kojima bi mogli da gađaju ciljeve u Evropi, pa se postavlja pitanje protiv koga je zapravo uperen ovaj raketni sistem."

Načelnik Generalštaba Ruske armije Juri Balujevski kaže da bi instaliranje ovog štita vodio značajnom prekomponovanju odnosa snaga u Evropu i jačanju američkog prisustva na starom kontinentu. Ruski predsednik Vladimir Putin otišao je najdalje u kritici SAD, ističući tokom nedavne konferencije u Minhenu da je Vašington "prešao sve granice" i da njegovo ponašanje vodi obnovi Hladnog rata.

I Francuska, Nemačka i Španija dovode u pitanje opravdanost razmeštanja američkog raketnog sistema. Tako je šef nemačke diplomatije Franc Valter Štanmajer tokom nedavnog susreta sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs kritikovao Bušovu administraciju zašto se nije konsultovala sa Kremljom. Ona je međutim odbacila tu kritiku kao neosnovanu, ističući da su vlasti u Vašingtonu više od 10 puta razgovarale o tome sa vlastima u Moskvi:

"Nema šanse da 10 presretača raketa u Poljskoj i jedan radarski sistem u Češkoj mogu da ugroze Rusiju niti SAD nameravaju da to učine."

Sličan je i stav njenog pomoćnika Danijela Frida (Daniel Fried):

“Mislim da je jasna politička korist koju će doneti veća sigurnost. Na taj način se smanjuje mogućnost političke nestabilnosti u slučaju da Iran zbilja razvije takvu vrstu oružja. Sistem koji želimo da izgradimo nije usmeren na odbranu od ruskih balističkih projektila, već će biti veoma delotvoran protiv raketa koje bi mogle doleteti iz Irana i zbog toga je koristan za celu Evropu. Sto se tiče uloge Poljske i Češke u izgradnji tog sistema, imali smo neke preliminarne kontakte, ali jos uvek nismo počeli pregovare o detaljima.”

Frid je dodao da ruske vlasti znaju da planovi SAD da postave odbrambeni raketni štit u Evropi ne predstavljaju pretnju po nju. Prema njegovom mišljenju, pravi razlog oštrih reakcija Rusije je u tome što želi da pokaže da se vratila kao velika sila na svetsku scenu. Međutim, Kremlj ne veruje umirujućim porukama iz Vašingtona. Tako je glavnokomandujući ruskih strateških snaga, general Nikolaj Solovtsov upozorio Prag i Varšavu:

"Ukoliko Poljska i Češka prihvate postavljanje američkih protivraketnih štitova na njihovom tlu, za Rusiju neće biti teško da nastavi s proizvodnjom raketa srednjeg dometa koje će usmeriti prema ovim lokacijama."

NATO je ovakav stav ocenio deplasiranim. Vojni eksperti se slažu da planirani raketni štit ne bi bio u stanju da zaustavi ruske rakete. Rusi se medjutim boje da bi ovaj sistem jednog dana mogao biti ojačan, što bi ih onda ugrozilo.
Analitičar iz Moskve Aleksandar Golc (Goltz):

"U pitanju je i politička i vojna opasnost. Ovo bi, nakon završetka Hladnog rata bilo prvi put da se u blizinu ruske granice postave američki vojni sistemi. On ne ugrožava ruske projektile, nego status Rusije kao velike, nuklearne sile. Zato je reakcija tako žestoka."

Vlasti u Češkoj i Poljskoj podržavaju razmeštanje američkog sistema. Češki premijer Mirek Topolanek nakon razgovora s poljskim kolegom Jaroslavom Kačinskim:

"Obe naše zemlje spremne su da odgovore na američku ponudu. Saglasili smo se oko toga da će odgovor najverovatnije biti pozitivan, nakon čega mogu započeti razgovore."

Međutim, prema istraživanjima javnog mnjenja većina građana u obe zemlje protivi se razmeštanju američkog štita. Mnogi Česi se još prisećaju sovjetske okupacije nakon Praškog proleća 1968. godine. Jedan od učesnika nedavnih demonstranata, student Pavel:

"Ne slažem se sa američkom politikom, a pre svega što moja zemlja ljubi svakog u stražnjicu."

František Šulc, urednik u praškom dnevnom listu Lidove noviny smatra da mnogi Česi verovatno nemaju jasan stav o spoljnoj politici SAD, ali se prisećaju 1968. godine:

"Mnogi ne razmišljaju o samoj raketnoj odbrani. Oni su protiv njenog instaliranja ne zato što su anti-američki nastrojeni, protiv samog Buša, ili što su skloni pacifizmu, već smatraju da se Češka previše odriče svoje suverenosti i zato to porede sa prisustvom sovjetskih trupa 1968. godine."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG