Dostupni linkovi

logo-print

Arčimo vreme generacija koje dolaze


Gost Press kluba je Miljenko Dereta, izvršni direktor nevladine organizacije Građanske inicijative.


RSE: Počeli su pregovori u Beču i treba da traju dvanaest dana. U njima učestvuje i političari i eksperti. Mislite li da će eksperti učiniti političare malo realističnijim?

DERETA: Svi govore o početku pregovora, a ovo je nastavak pregovora koji traju već godinu dana, a zapravo su tek danas počeli na pravi način. Nadam se da će govoriti o konkretnim stvarima. Poći će se od pretpostavke da Srbija nema nikakav uticaj na Kosovu. To je već opće prihvaćena premisa. Sada se dogovora funkcionisanje kosovskog društva, zaštita interesa i prava srpske manjine na Kosovu. Nadam se da će eksperti pomoći da se dođe do nekih rešenja koja će biti prihvatljiva za obe strane. S druge strane sam užasno rezigniran činjenicom da smo ponovo izgubili ogromno vreme da bi smo došli do tačke na kojoj smo mogli da budemo pre godinu dana.

RSE: Sve države real-socijalizma, od Bugarske do Češke, pre 15 godina su ušle u tranziciju, višestranačke izbore i demokratija. Mi kasnimo za njima dobar broj godina. I mi imamo neko višestranačje i demokratizam, ali kao da imamo živote koji će da traju 500 godina. Nama vreme nije nikakav faktor. Jedan od predloga DSS-a je da ne formiramo vladu i da sačekamo oduku Saveta bezbednosti, koja može da bude i na leto.

DERETA: Tu vidim dva problema. Jedan problem je vreme. U tome vidim dokaz da ljudi uopšte ne interesuju politiku. Jedino što se troši vremenom su ljudi. Mi smo potrošna roba, teritorije nisu. Teritorije će biti tu i za 500 i za 1000 godina. Njih ljudi ne interesuju, već samo postojanje u nekom istorijskom smislu, a samim tim i odsustvo iz modernog sveta u kome je vreme postalo ključni faktor. Brzina smenjivanja stvari, brzina tehnoloških inovacija, brzina komunikacija i slično nas ne interesuje. Vreme je jedino što neki imaju kao ideju, a to je da će vremenom, valjda, pravda pobediti. Veruju da će se promeniti odnos snaga i doći će naši prijatelji, koji će u ime našeg interesa žrtvovati svoje interese jer će svet shvatiti da je žrtva za Srbiju jedini način opstanka i postojanja pravednoga sveta. Za mene je to znak jednog potpunog odsustva iz ovog vremena i samim tim razlog za jednu ozbiljnu zabrinutost. Kada se govori o vremenu, koji tako arčimo, mi zapravo arčimo vreme drugih – vreme generacija koje dolaze. U političkom smislu, mi gubimo jedno vreme koje je užasno važno, a to je vreme predsedavanja Nemačke Evropskom unijom, što bi trebalo da bude u našu korist. Mi sa Nemcima imamo dobre i stabilne odnose. Siguran sam da bi oni umeli da brane deo naših interesa, posebno kada je u pitanju integracija u Evropu. Očigledno da je arčenje tog vremena, da se potroši vreme presedavanje Nemačke Evropskom unijom, deo politike koja ne želi evropsku integraciju Srbije.

RSE: Imamo i jako dobre ekonomske odnose sa Nemačkom. Uz Italiju i Republiku Srpsku, Nemačka je zemlja u koju najviše izvozimo. Izgleda da nama, ne samo da vreme nije neki faktor, nego nam ni korist nije neki faktor. U čemu je štos?

DERETA:
Na to pitanje je jako teško dati odgovor. Ne treba ni našu odgovornost zaboravljati. Fazon je u tome da su ljudi, koje je većina izabrala da vode našu politiku, oni koji nemaju viziju. To su ljudi koji su sitni državni službenici. Kada vidim našeg premijera uvek shvatim da mu nedostaju oni činovnički crni rukavi, koje ta vrsta ljudi treba da nosi, i ono plavo između prstiju od mastila. To nisu ljudi sa vizijom. To su ljudi koji preispituju i menjaju istoriju, menjaju prošlost. Sa njima se život završava. To je problem i to je psihološki jako važno. Nije mi čudno da takvi ljudi postoje, čudno mi je da takve ljude uporno biramo. Čudno mi je da nismo pobedili problem identiteta. Za razliku od drugih zemalja, koje su imale svoj nacionalni identitet i pre prelaska u komunistički sistem, koje su obnovile svoj identitet i vrlo brzo se dogovorile oko toga da jesu deo Evrope, znale su gde idu i bile su sposobne da prave kompromise, mi smo celu tu promenu ekonomskog i političkog sistema u Evropi doživeli kao mogućnost da se dokažemo kao nacija, da pokažemo da smo nešto što kroz istoriju nismo potvrdili zbog dugogodišnjeg ropstva, zbog dugogodišnje turske okupacije. To je sve deo istorije koje svi znamo. Ovde smo videli priliku da se dokažemo kao veliki narod, ne shvatajući da upravo iz našeg odnosa prema teritorijima nismo veliki narod. Mi, niti smo velika država, niti smo veliki narod. Mi možemo biti narod za poštovanje, možemo biti narod sa nekim istorijskim i kulturnim detaljima, u smislu stvaralaštva koje zaslužuje pažnju, ali nismo važan i veliki narod u svetu.

RSE:
Veton Suroi je rekao na početku pregovora da Srbiju više interesuje teritorija, nego Srbi koji tamo žive, a ima ih oko 150 hiljada.

DERETA: Apsolutno. To proizlazi iz načina na koji su pregovori do sada vođeni. O ljudima se nije razgovaralo. Ovdašnju vlast malo interesuju Srbi, a uopšte ih ne interesuju Albanci. To je za mene jedan neverovatan politički bezobrazluk, jedna nepismenost, jedna arogancija, jedan rasizam, jedan nacionalizam najgore vrste, šovinizam. Sve vreme govore o Kosovu kao o delu Srbije, a zašto niko ne izađe i ne kaže kako će izgledati politički život u Srbiji, ako je Kosovo deo sistema Srbije, na koji način će se birati predstavnici sa Kosova. To je 40 mesta u ovom trenutku. U ovom trenutku minimalan broj glasova zauzimaju radikalne struje malobrojnih Srba sa Kosova. Da li možete da zamislite srpski Parlament u kojem je jedan od zvaničnih jezika albanski, u kome jedna velika stranka odlučuje o vladi, a to je stranka Albanaca, ili više stranaka Albanaca? To bi bilo slično bugarskoj situaciji. Kod njih je turska manjina ta koja je jezičak na vagi koji preteže na ovu ili onu stranu. Niko ne govori o školovanju. Kako će izgledati školovanje na Kosovu, ukoliko je Kosovo deo Srbije? Ne da ih ne interesuju Srbi, ne da ih ne interesuju Albanci, ne interesuju ih ljudi uopšte. Najmanje ih interesuju sami građani Srbije bez Kosova.

RSE: Evropski parlament će glasati za nezavisnost Kosova. I naši političari znaju da Albanaca nigde nema, mada je to deo Srbije, ali niko neće da kaže da je u redu to ako neće da žive s nama. Gde su oni u našim životima, gde su oni u našim institucijama? Naši političari čuvaju sebe i kao kukavice odbijaju to da kažu. Kukavice su kada kažu da Kosovo treba zauvek da ostane u Srbiji, mada znaju da to nije moguće.

DERETA: Bio je razgovor između gospodina Čovića i Halimija, između političkog siledžije i jednog gospodina u politici. Gospodin Halimi je gospodin u politici. Iz govora političkog siledžije je proistekla lavina predrasuda. Optužio je gospodina Halimija, koji je učestvovao na izborima, koji hoće da učestvuje u političkom životu Srbije, za kukavičluk i strah od sopstvenog naroda. Rekao je: "Znate, među Albancima se zna kako se obračunavaju međusobno kada ima razlike u mišljenjima, a toga kod Srba nema". Ta rečenica me uvredila jer je izrečena u ime naroda kome pripadam To govori skoro na dana ubistva premijera, u zemlji u kojoj je pre par dana na grobu drugog čoveka, Srbina, koji je ubijen od Srba zbog političkog neslaganja, Ivana Stambolića, ispisano nešto najstrašnije. To govori čovek iz zemlje u kojoj su se po ulicama valjali leševi političkih neistomišljenika i drugih neistomišljenika. Ta vrsta nacionalne arogancije i bezobrazluka je nešto što nama zatvara vrata pred Evropom i što nas oslikava na jedan ružan način jer je to uopštavanje nečega što nije preovlađujući stav među građanima. Ipak su poslednji izbori pokazali da se polako razum vraća među ljude i da polako razum počinje da dobija glasove.

RSE: Ipak su najviše glasova dobili radikali, koji su najaktivniji u agresivnom stilu?

DERETA: To je tačno, ali će se i to polako menjati jer istorija ima jednu lepu osobinu, a to je da ne možete zaustaviti vreme, bez obzira što naši to uporno pokušavaju, ne možete zaustaviti neke procese. Izlaznost na izbore je ovaj put bila veća nego što se očekivalo. Za mene je to znak, ne samo dobrih kampanja, nego i povećanja svesti građana o važnosti trenutka i važnosti izbora. Ako bi smo gledali rezultate, radikali jesu najjači, ali su dobili isto kao i do sada. Imaju čak i jedno mesto manje nego što su imali. Hajde da budemo optimisti pa da kažemo da je to mali početak njihovog kraja. DSS je, po meni, surovo ali nedovoljno kažnjena zbog svoje politike. Oni imaju mnogo manje glasova nego što su imali. DS je skočio. Prvi put je u Parlament zvanično ušla opcija koja je bila apsolutno neprihvatljiva za srpsko društvo. Zvali su ih stranim plaćenicima i svim onim najgorim. Oni su dobili dovoljan broj glasova da postanu relevantan glas u Parlamentu. Bez obzira na tragi-komiku koja je bila prisutna na zasedanju Skupštine, dogodilo se nešto novo. Čuli su se glasovi sa skupštine, čule su se reči koje su bile alternativa onome što je uobičajena politika u Srbiji. Mislim da je to veliki civilizacijski pomak za Srbiju. Mislim da je to davanje legitimiteta jednom stavu koji je bio apsolutno marginalizovan, koji je bio proganjan, koji je bio kažnjavan, koji je bio preziran. Mi smo dobili legitimitet i sada možemo da gradimo, na tom prvom malom uspehu, daleko veći uticaj te zdrave Srbije.

RSE: Mislite li da će, kada Kosovo dobije nezavisnost, doći do velike seobe Srba sa Kosova?

DERETA: Mislim da Srbi neće krenuti ukoliko ne budu pozvani. Mislim da se nikome ne kreće sa svoga ognjišta jer se više ne može lagati ljudima, pošto ljudi danas znaju šta je bilo. Kada je pokrenuta Krajina, kada su pokrenuti Srbi iz Bosne, kada su bila ta velika komešanja u bivšoj Jugoslaviji, nije se tačno znalo kakva će biti sudbina tih ljudi, pa su ljudi često išli za rečima i obećanjima i krenuli ka Beogradu. Bili su skrenuti u Vojvodinu i na Kosovo. Nije im bilo dozvoljeno da privire u Beograd. U tome više ljude ne možete slagati. Ljudi znaju da su se rukovodstva obezbedila i kupila kuće. Oni za to nemaju mogućnosti. Imaju to što spakuju i ponesu sa sobom. Gde će da dođu, to već znaju. Ukoliko bude poziva odavde i ako to bude ponuđeno kao rešenje, onda će to biti ogroman pritisak na ljude tamo. Onda će se naći u situaciji da budu proglašeni izdajnicima, nesrbima, nepatriotima i slično. Biće mnogo usamljeniji nego što su sada. Sada je to ipak jedan relevantan broj Srba koji, ako se dobro samoorganiziju, mogu sebi da obezbede veliki uticaj u političkom životu Kosova. Ako budu svedeni na mali broj, njihova moć će biti neuporedivo manja. Nadam se da neće biti te ludačke ideje da se zaštite Srbi sa Kosova tako što će doći u Srbiju.

RSE: Ako bi došlo do nezavisnosti Kosova, milite li da bi u Srbiji bilo velikih ekscesa?

DERETA: Pokušavam da zamislim kako bi ti ekscesi izgledali u praksi, gde se taj pokret završava, da li oni staju kod Bubanj potoka ili idu malo dalje. U svakom slučaju, granicu Kosova preći ne mogu. Zadržaće ih sa naše strane, a ako ne, onda sigurno sa druge. Ti pozivi su jedna pozorišna predstava. Mislim da se na te pozive odazivaju ljudi koji uvek učestvuju u svemu tome, koji su poslušnici tih stranaka. Tu pre svega mislim na Radikalnu stranku i na radikalne navijače koji su uvek spremni za bilo koju tučnjavu. Uvek se bojim odmazde nad nekim nedužnim pojedincima, bilo u Beogradu, bilo u drugim gardovima, nad onima koji ne pripadaju srpskom etničkom telu, nekima kojima dozvoljavamo da žive tu pored nas. Jako strepim za jug Srbije jer se tamo može situacija pokvariti na najgori mogući način i onda se iskoristiti kao povod za neku vrstu odmazde, koja bi bila kratkoročna, koja bi bila zadovoljstvo za Radikalnu stranku, DSS i Socijaliste, ali dugoročno bi bila definitivni kraj svih nada Srbije da može postati deo Evrope.

RSE: Prošlo je mesec dana od izbora i sada slušamo dve formulacije. Jedna je da vode neformalne razgovore oko izbora vlade, a druga je da vode tehničke razgovore. Šta znače ti tehnički razgovori?

DERETA: To znači da ne vode nikakve razgovore. Čekaju da neko istrči. Mislim da je to sve zajedno apsolutno politički neodgovorno. Mislim da je formulacija u kojoj se kaže da treba da sačekamo odluku Saveta bezbednosti, ne samo vremenski neograničena, ali gde je tu pitanje suvereniteta jedne države u koji se tako kunemo. Da li to znači da nama Savet bezbednosti treba da određuje kada ćemo i kakvu vladu da formiramo? Da li mi to prepuštamo rukovođenje Srbije Savetu bezbednosti? Za mene je taj aspekt cele stvari zanimljiv, a iza svega toga stoji apsolutna politička neodgovornost za sudbinu ove zemlje i jedan veliki deo odsustva želje da se nešto novo rizikuje, da se nešto investira u budućnost. Mislim da je ovo trenutak da se stvari ipak postave na pravo mesto, da se građanima ponudi alternativa. Mislim da su građani danas dovoljno mudri da mogu da procene šta im je tu konačan interes i da shvataju da sada već imaju šta da izgube. Sada već mogu da izgube određenu ekonomsku sigurnost, određeni kvalitet života, određeno osećanje slobode. Mislim da nikome nije stalo do toga da to sve izgubi ponovo.

RSE: Ima li tu i alavosti jer ne mogu da se dogovore ko će da bude ministar policije, ko premijer?

DERETA: Govorite da je to borba za pristup korupciji. Slažem se sa vama da je u ovom trenutku interes stranaka i lični interes na prvom mestu. Tu već imate određene razlike između stranaka koje su vidljive. Nije slučajno da su poslanici, koji su se proslavili po velikim računima koje su napravili u Skupštini, ponovo izabrani i ponovo na listama. Oni su očigledno dobar izvor prihoda za stranke. Razumem da u njihovo ime obavljaju sitne krađe po Parlamentu. Jasno je da neke stranke insistiraju na određenim mestima jer su se njihovi bivši ministri pozicionirali tako da su im pristupačni neki izvori. Očigledno da neki poslovi nisu završeni. U svemu tome ponovo ističem neodgovornost i aroganciju te vlasti koja svaki dan iznova pokazuje kako prezire građane i prezire one čije interese bi trebala da štiti. Nedavno je jedan od ministara rekao da ne može kod njega da se dolazi kada se hoće, nego da treba da se najavi nekoliko dana unapred. To je bilo povodom nekih štrajkača koji su tražili razgovor. Čak i ako to mislite kao ministar, to ne smete da kažete. Ta arogancija, to pozicioniranje iznad naroda, iznad onih koji su vas izglasali, je kratkovido, nevaspitano i politički apsolutno neprihvatljivo.

RSE:
Nekoliko mladih političara napustilo je SPO, pošto SPO nije prešao cenzus i prelazi u druge stranke. To su Mlad lavovi iz SPO. Izgleda da ti mladi ljudi imaju neku racionalnost, koju moja generacija nikada nije imala. Gledaju svoj interes, gde će da rade, kolika će im bit plata.

DERETA:
Nemam ništa protiv ljudi koji menjaju svoje radno mesto, ali oni menjaju ideologiju. Njima ideologija uopšte nije bitna. To je najpogubnija posledica Miloševićevog režima koji nije imao ideologiju. Gospođa je imala ideologiju, ali gospodin nije. To govori o tome šta su naše partije. To su biroi za zapošljavanje. To nisu organizacije koje se određenim programom zalažu za interese građana, nego su to zavodi za zapošljavanje članova te partije i njima bliskih rođaka i prijatelja. To je jedno razotkrivanje prave prirode naših političkih partija. Mislim da su političke partije ključ problema naše tranzicije. One su toliko nespremne i nefleksibilne na bilo kakve promene da instiktivno koče svaku promenu i otežavaju nešto što bi trebao da bude relativno glatki proces, upravo zbog onoga što ste rekli, a to su iskustva drugih koje imamo ispred sebe i na koja možemo da se pozivamo, da ih koristimo kako bi smo izbegli teškoće koje su oni imali.

RSE:
Da li je, otkako je došla demokratska vlast, od oktobra 2000. godine, položaj nevladinih organizacija postao bolji nego što je bio u Miloševićevo vreme?

DERETA: Nevladine organizacije nisu bolje prihvaćene. One sada funkcionišu u jednom relativno uređenom sistemu, u smislu da se zna koja su pravila ponašanja, iako su ona vrlo nepovoljna za nevladin sektor, nepovoljnija nego su to bila ranije, ali ipak postoje kao pravila. Ima nekog reda. Mislim da ne postoji jedna politika prema nevladinom sektoru ove države. Zbog toga mislim da je izuzetno važna činjenica da je predsednik republike formirao Savet za odnose sa građanskim društvom, sa nevladinim sektorom, u kome je imenovao osam ljudi iz velikih mreža nevladinih organizacija. Član sam toga saveta i vrlo sam ponosan zbog toga. To predstavlja prvo institucionalno priznanje nevladinog sektora i prvu institucionalizovanu tačku dijaloga između jednog izabranog predstavnika države i civilnog društva. Moć predsednika republike u praktičnom smislu je jako ograničena. Ali činjenica da se predsednik republike interesuje za nevladin sektor, da ga smatra relevantnim sagovornikom i da ga smatra delom društva na koji se čovek može oslanjati, kada je razvoj, kada su reforme, kada su neki sistemi vrednosti u pitanju, mislim da je to jako važno za društvo u celini. Ako bih govorio o nekoj budućnosti nevladinog sektora u Srbiji sa novom vladom, od onog trenutka kada ta vlada bude formirana, mi smo se pripremili. Predlog Zakona o nevladinim organizacijama, koje na to čekaju već osam godina, predložit ćemo da bude prvi zakon koji vlada predloži i Skupština donese jer je svaka vlada padala onog trenutka kada je taj zakon dolazio na dnevni red. Bolje je onda da odmah dođe na dnevni red, u prvih 100 dana dok vlada ne može pasti, i da se tako, zahvaljujući našem zakonu, vlada održi.
XS
SM
MD
LG