Dostupni linkovi

logo-print

Hoće li biti promena u planu?


Nebojša BUGARINOVIC, Gëzim BAXHAKU

Dok zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić poručuje pregovaračkom timu da se odmah vrati sa pregovora u Beču, u javnosti se iznose pretpostavke šta je pravi cilj obimnog predloga izmena dokumenta koji je ponudio Marti Ahtisari. Analitičar Dušan Janjic kaže za naš program da je jasno da se zvanični Beograd dobro pripremio za bečke pregovore:

“Imam utisak da ti amandmani nisu podneti u uverenju da će ih Ahtisari prihvatiti. Verovatno će oni služiti ubuduće kao osnov za osporavanje ponuđenog papira. Po meni, namera sa tim amandmanima, pored popravljanja teksta, verovatno je i da se otvori proces osporavanja konačnog rezultata Ahtisarijevog rada. To bi se, onda, verovatno koristilo u razgovorima oko rezolucije kao pismeni dokaz da papir koji je Ahtisari završio nije urađen uz saglasnost Beograda. To bi, valjda, trebalo da otvori vrata Moskvi i drugima koji imaju sumnje oko toga da li Kosovo treba uputiti ka nezavisnosti ili ne”.

Janjić se nada da će Ahtisarijev tekst biti unapređen, pre svega u aneksima:

“Zaista, mnoga rešenja koja su tamo stavljena jednostavno su neprimenjiva. Na primer, oko manjina: puno se daje, a s druge strane, preko centralizacije Kosova to se oduzima. U suštini, taj papir ima jednu osnovnu slabost. U papiru ne postoje ni jednom rečju mehanizmi implementacije dogovora, niti sankcije. Šta će biti, na primer, ako ustav Kosova predvidi ono što je rečeno oko decentralizacije, a onda zakon o lokalnoj samoupravi uradi potpuno drugačije? Dakle, ta vrsta kontrolnog mehanizma ili paketa koji bi omogućio prihvatanje i u Beogradu i u Prištini nedostaje i mislim da je to glavna slabost.”

Ponovno pominjanje dva entiteta na Kosovu u okviru platforme koju nudi Srbija, iznenađenje je i u Beogradu. Dušan Janjić se pita otkud to da jedan od pregovarača Dušan Bataković vraća poziciju Srbije na 2002. godinu:

“Podsetio bih da je to stav koji je još 2001. godine definisao Nebojša Čović i koji je tada naišao na žestoku osudu Kontakt-grupe. Dakle, ne samo Vašingtona, nego i Moskve. Problem sa tim predlogom je što je on u međuvremenu protumačen kao zahtev za podelu, a da je Kontakt grupa usvojila jasne principe po kojima podela ne dolazi u obzir. Tačno je da je postojala od samog početka mogućnost da se entitet tumači kao vertikalno povezivanje horizontalnih veza, dakle da bude u okviru sistema Kosova. Ali, za sada se može reći da je očekivano da Albanci to odbace, jer sa stanovišta pregovaračkog procesa to znači vraćanje unazad. Naravno da Albanci ne žele da izgube ono što je već osvojeno u Ahtisarijevom planu, ali moram da kažem da nemam dovoljno argumenata da bih bez čitanja konkretnog obrazloženja shvatio i podržao potez Batakovića, jer mislim da takav potez formira sliku kako Beograd ponavlja pogrešnu taktiku Slobodana Miloševića iz Rambujea, a ta slika može da veže ruke i Moskvi i Kini, ili na primer Slovačkoj i Rumuniji, svakome ko ima sumnje u nezavisnost. Međutim, ako ga metodologijom vežete na Miloševića, on već ima problem pred svojom javnošću.”

* * * * *

Vlada Kosova očekuje da će konsultacije o predlogu međunarodnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija omogućiti preciziranje predloženih rešenja. Itovremeno, politički analitičari na Kosovu ocenjuju da u predlogu paketa za rešenje statusa Kosova neće biti promena i da će on kao takav biti predložen Savetu bezbednosti.

Porparol premijera Kosova Uljpiana Ljama u izjavi za naš program ističe kako Vlada očekuje da se predlog popravi u smislu preciziranja odredbi koje će nakon utvrđivanja statusa omogućiti primenu u praksi:

«Od konsultacija koje se odvijaju u Beču Vlada očekuje neka poboljšanja, da bude funkcionalniji, jer znamo da će se on primeniti u suverenoj državi Kosovo od strane njenih institucija . Ono što mi očekujemo je da ovi modaliteti obezbede što veću funkcionalnost nove države koja se zove Kosovo i što će biti najnovija država u svetu.»

Ljama ističe da Vlada očekuje da se ovim konsultacijama završi proces utvrđivanja statusa Kosova kako bi se nakon toga u Savetu bezbendosti UN predlog izaslanika za status Martija Ahtisarija ušao u redovnu proceduru:

«Ono što mi, kako je rekao i premijer, očekujemo je da se zaokruži proces konsultacija i da se predlog Ahtisaria uputi Savetu bezbednosti UN na dalju proceduru.»

I politički analitičar Baton Haxhiu kaže kako od konsultacija u Beču ne očekuje nikakve promene u predlogu Ahtisarija:

«Ništa se neće promeniti i isti dokument, uz neznačajne promene, ide u Savetu bezbednosti UN.»

Haxhiu ističe da su konsultacije u Beču samo završetak pregovora koji za osnovu imaju ono što će utvrditi međunarodna zajednica, kaže Haxhiu i dodaje:

«Takav završetak govori o tome da će ovaj dokument ići u Savet bezbednosti koji će utvrditi budućnost Kosova.»

Komentarišući prvi dan konsultacija u Beču i dijametralno suprotne stavove zvanične Prištine i Beograda, Haxhiu kaže kako u Beču neće biti sporazuma:

«Nema sporazuma među stranama, nije ga bilo i zato međunarodna zajednica daje pečat ovom pitanju.»

Haxhiu kaze da je predlog Ahtisarija dokument kompromisa:

«To je dokument koji na neki način predstavlja realnost onoga što se dogodilo posle 1999. godine.»

Haxhiu kaže kako bi ovaj dokument, da je donet 1999. godine, ispunio očekivanja građana Kosova. Međutim, skoro osam godina kasnije on ne predstavlja nadanja i sigurnost da se lako može ostvariti, kazao je Haxhiu. Prvi dan konsultacija o predlogu izaslanika za status Martija Ahtisarija praćen je suprotnim stavovima dveju strana, što realno ne ostavlja mogućnost u postizanje kompromisa, koji bi bio osnov da se u dokumentu Ahtisarija nešto promeni.
XS
SM
MD
LG