Dostupni linkovi

logo-print

Šta nude predloženi mehanizmi zaštite manjina?


Nebojša BUGARINOVIC, Gëzim BAXHAKU

Predstavnici nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji nisu konsultovani prilikom izrade amandmana na Ahtisarijev predlog za budući status Kosova. U razgovoru za naš radio, oni tvrde da su odredbe koje se tiču zaštite manjinskih prava, pre svega srpske zajednice, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

Nevladine organizacije u Srbiji od samog početka su isključene iz procesa pokušaja da se razreši kosovsko pitanje, kaže koordinator građanskih inicijativa Miljenko Dereta. Po njemu, to je više nego jasan signal da se u čitavoj priči ne radi o zaštiti građana:

“Ne radi se ni o građanima Albancima, ni građanima Srbima sa Kosova, niti o građanima Srbije. Radi se o teritorijama i radi se o nekoj borbi za mesto u čitanci. Mi smo kao federacija izdali jedno saopštenje u kome smo pozvali na punu saradnju i u kome smo pozvali na poštovanje prava i interesa Srba na Kosovu, a ne na brigu o teritoriji i osećanjima. Moram da kažem da je to naše saopštenje naišlo na vrlo dobar odjek, naravno u međunarodnim institucijama, i na nikakav odjek u našoj javnosti, a posebno ni na kakvu reakciju onih koji taj proces pregovora vode.”

Najveći deo Ahtisarijevog plana za Kosovo tiče se zaštite manjinskih prava. Pitali smo Jelenu Milić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji da li su te odredbe u skladu sa međunarodnim standardima. Ona kaže da je pažljivo pogledala dokument i da joj je odmah upalo u oči da se pre svega ističu manjinska prava Srba:

“Mislim da je u tom smislu ugovor, uslovno rečeno, loš, jer je predstavljen kao kompromis srpskoj strani, dok ja mislim da je trebalo da bude mnogo sveobuhvatniji. Mislim da su, čak, predstavnici romske zajednice stavili primedbu te vrste. Što se tiče stepena zaštite manjinskih prava, mislim da je veliki problem u Srbiji što mi nemamo pravu sliku stanja svakodnevnog života na Kosovu i što se naše javno mnjenje suviše “spinuje”, dok je stvarno stanje nešto drugo. To ni na koji način ne isključuje najviši stepen zaštite. Ipak, mislim da sama regulacija – da li je ona u skladu sa međunarodnim standardima – nije toliko bitno pitanje. Bitno je ono što se zove ‘primena’. U tom smislu, mnogo veća pažnja naše javnosti trebalo bi da bude usmerena na to da, jednom kada taj sporazum počne da se primenjuje, da mere budu sprovedene u praksi.”

Za Biljanu Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava nema dileme da su odredbe o zaštiti manjinskih prava u Ahtisarijevom planu na nivou svetskih standarda:

“Ono što se moglo videti u pogledu zaštite manjina, decentralizacije i prava koja se daju Srbima na Kosovu, oni su zaštićeni otprilike do nivoa koji nudio plan Z-4 u Hrvatskoj. To je znači jedna vrhunska zaštita manjina, gde se njima daju, zapravo, atributi konstitutivnog naroda na Kosovu, koji ima pravo donošenja odluka i veta, tako da se ne može govoriti o tome da su Srbi u Ahtisarijevom planu marginalizovani na bilo koji način. Ako bismo govorili jezikom ljudskih prava, tu se radi o “suštinskoj afirmativnoj akciji” i mogućnosti da ostvare sva prava, bar što se tiče papira. Kako će to biti u realnosti, to sada niko ne zna, ali papir zaista omogućava ne samo široku autonomiju, ne samo zaštitu ljudskih prava, nego i institucionalne garancije za Srbe na Kosovu.”

Predstavnici domaćih nevladinih organizacija ističu da se svetski standardi zaštite manjinskih prava vezuju za zaštitu prava pojedinaca, što se u praksi često meša sa narodom i etnicitetom. Miljenko Dereta upozorava da u Srbiji gotovo ne postoji svest o tome da se pre svega moraju urediti odnosi sa manjinama u njoj da bi se moglo tražiti uređenje odnosa sa srpskom manjinom na Kosovu:

“Ja sam jako zabrinut zbog načina na koji se o Albancima govori danas u Srbiji. Jako sam zabrinut i zbog odnosa koji sam video u skupštini prema predstavniku albanske partije iz Preševske doline i mislim da sve to zajedno vodi u radikalizaciju koja će nam se na kraju, naravno kao i uvek do sada, ozbiljno obiti o glavu.”

* * * * *

Politički predstavnici kosovskih Srba smatraju da je nezavisnost Kosova sama po sebi nesigurnost za njih bez obzira na garancije koje se za manjine nude u paketu predloga za rešenje statusa Kosova međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija. Istovremeno, analitičari na Kosovu smatraju da su prava koja se garantuju pripadnicima manjina, posebno srpskoj, u paketu Ahtisarija na nivou najviših međunarodno standarda i pozivaju se na izjave međunarodnih zvaničnika da su dve trećine paketa posvećene upravo manjinama, prvenstveno srspkoj.

Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ističe da je neprihvatljivo da se Srbi tretiraju kao manjina, već oni treba da dobiju status naroda:

”Srbi ne mogu da private da budu stavljeni u isti paket sa manjinama, jer zajedno sa manjinama to znači da će za izvesno vreme biti relativizovani naši problemi.”

Ivanović ističe da je zato insistirao da se Srbi tretiraju kao narod:

”Zbog istorijskih , političkih, praktičnih i svih drugih razloga Srbi moraju biti izdvojeni iz tog paketa i na taj način im se mora dati ta važnost.”

Definisanje Srba kao naroda bilo bi značajno bolji položaj. Međutim, Ivanović nije siguran da bi to bilo dovoljno. Sa Ivanovićem se slaže i jedan od lidera Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova Dragan Veljić:

”To je za nas potpuno neprihvatljivo jer je protivno međunarodnom pravu i na kraju krajeva kao izzuetak i presedan se pokušava da jedinstveno u svetu od države Srbije oduzme 15 odsto teritorije.”

Veljić ističe da paket ima u vidu sadašnje stanje a ne stanje pred sukobe na Kosovu, u smislu teritorije koju su Srbi naseljavali:

”On pokušava da zadovlji stranu Albanaca, odnosno ono što su oni trazili. Buduće opštine su monoetničke sa Srbima uglavnom, dok ekonomski te opstine neće biti održive.”

On smatra da se Srbima u paketu nude prava ali nisu obezbeđeni mehanizmi za njihovo ostvarivanje i da nije obezbeđena potrebna samostalnost za srpske opštine u svim oblastima u kojima se govori o toj samostalnosti.

Politički analitičar Sskelzen Malići smatra da je ovakav odnos predstavnika kosovskih Srba u saglasnosti sa ukupnim stavom države Srbije prema ovom pitanju i predlozima Ahtisarija:

“Sada su kao blok kosovski Srbi i Beograd protiv paketa rešenja kao celine i prava koja im se nude ne prihvataju kao dovoljne, jer predlog Ahtisarija smatraju korakom koji otvara put nezavisnosti Kosova.“

Malići smatra da će i ako budu prihvatali nezavisnost Srbi uvek tražiti mnogo više od onoga što im je ponuđeno od strane Ahtisarija:

“I ako budu prihvatili nezavisnost Kosova uvek će tražiti više ili da otcepe jedan deo ili da imaju autonomiju.“

Malići ističe da se kod Albanaca bezrazložno povećava ili precenjuje ono što se nudi Srbima:

“To će biti opštine sa dodatnim ovlasćenjima u nekim oblastima dok će ono što se kaze o vezama sa Srbijom, prema mom mišljenju, predstavljaju nešto što se moze nazvati personalnom autonomijom.“

On ističe to što je sada ponuđeno ne predstavlja paket u celini i da će se njemu taksativno dodati ono što se zovu ovlašćenja centralne vlasti:

“O tome kakva će biti država Kosovo u ovom dokumentu vidimo kroz neke naznake u predlogu koji će biti upućen UN to će se jasno videti.“

On smatra da su garancije koje se daju Srbima velike, jer:

“To nije dokument koji ostavlja sva pitanja na odnose većine i manjine već se instalira međunarodna misija nadgledanja, dve plus godinu dana, ali i nakon odlaska te misije biće instrumenata nadzora, ali će istovremeno i država Srbija, kao matična država će biti zainteresovana za zaštitu tih prava.“
XS
SM
MD
LG