Dostupni linkovi

logo-print

Ko je prebio glumce?


Ratko RADIVOJEVIC, glumac Pozorišta mladih iz Novoga Sada

Subota 10. februar 2007.
Sto petnaesti dan štrajka u Pozorištu mladih u Novom Sadu i peti dan od prebijanja glumaca. Na pomolu je najzad smena direktora Tomislava Kneževića. Nije vredelo što smo protestovali, pisali pisma, šetali ulicama, svirali koncerte, izlagali biografije, skupljali potpise, dobijali podršku kulturne javnosti, sindikata, što od septembra nismo igrali predstave, dobili osam otkaza, što smo morali da zauzmemo pozorište i da na taj način sprečimo da Toma organizuje predstave sa štrajkbreherima. Radikalsko-DSS-ovska vlast u Novom Sadu sve vreme je štitila Tomu, iz meni nepoznatih razloga. Plan je bio da nas Tomislav Knežević izbaci, počisti pozorište od nas, promeni brave i da Pozorište lepo radi, svoje nazadne predstave nikom namenjene na kojim publika izdržava tako što ih na pauzi Toma časti da ne odu kući.
Nije mu uspelo. Nije imao nikakve šanse. Dva dana kasnije priveden je i u „biti je priznao delo“. Ko je prebio glumce? Budim se oko 9 sati i žurim da pokupujem sve novine. Vidim da su ih radikali zatrpali svojim viđenjem incidenta, da su glumci sami inscenirali tuču, da niko nije povređen, da smo provalili u Pozorište i šutirali nesrećnog Tomu. Rešio sam da ništa ne demantujem. Pustiću ih da se sami ukopavaju. U 11 sati idem u Kulu na fudbalsku utakmicu. Igraju „Hajduk“ iz Kule i „Mladost“ iz Apatina. Sin Jovan igra za „Hajduk“. Generalna proba pred nastavak prvenstva. Eto i fudbaleri imaju generalnu. Utakmica je bila vrlo borbena kao da su igrali za bodove. „Hajduk“ je pobedio 1:0. Posle utakmice na ručku sa Jovanom razgovaramo o situaciji u pozorištu i o njegovim proteklim pripremama i utakmici. Dolazimo do zaključka da je najvažnije dati od sebe najbolje kad je najpotrebnije. I u pozorištu i na utakmici. Pre nego što smo Duš i ja krenuli oko 19 sati u Pozorište na štrajkačko dežurstvo, sin Nemanja, apsolvent gitare na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pušta nam Rolanda Dijensa Concerto en si: koncert za gitaru i orkestar od dvadeset jedne gitare. Umetnost podiže. Vlast spušta. Ko je prebio glumce?
U pozorištu zatičemo nekoliko kolega s kojima ispijamo kafu i komentarišemo laži iz jutrašnjih novina. Javljaju nam da će na TV Panonija gostovati Zoran Vučević predsednik Skupštine grada. Kažem Duški da neću to da gledam i da se džabe nerviram. Odlazimo u šetnju. Pokušavam da ne mislim i da zaboravim ljudske gadosti. Pričamo o projektima koji me očekuju. Ipak s vremena na vreme se osvrćem oko sebe, za svaki slučaj. Ko je prebio glumce?

Nedelja 11. 2.2007.
Ko je prebio glumce? Miran dan. Svi smo kod kuće. Telefon skoro da nije ni zazvonio. Od 23. septembra prošle godine kada smo imali štrajk upozorenja ovo je prvi dan koji sam ceo proveo kod kuće. Ko je prebio glumce?

Ponedeljak 12.2.2007.
Ko je prebio glumce? Za 11 sati u Pozorištu je zakazan sastanak svih zaposlenih. Sud je nas osmoro otpuštenih vratio na posao. Treba da izaberemo naše predstavnike za novi Upravni i Nadzorni odbor. Ovo je prvi put da se od početka štrajka nađe ceo kolektiv. Štrajkači su u prvim redovima a štrajkbreheri u polumraku sale, u poslednjim redovima. Nešto im ne da da sednu napred na svetlo, savest nije jer je nemaju. Za 19 sati Art klinika je organizovala protesnu šetnju po gradu pod parolom Slepac vodi slepce. Ko je prebio glumce?

Utorak 13.2.2007.
Ko je prebio glumce? U 10 i 30 sati imao sam sasvim prijateljski sastanak sa Zoranom Vučevićem predsednikom Skupštine grada. Ko posle Kneževića? Složili smo se da ne treba da bude niko ko je na bilo koji način imao veze sa prethodnim događajima. Da li verovati? Ko je prebio glumce?
Oko podne odlazim u Zavod za kulturu Vojvodine da se dogovorimo da u okviru sajamske manifestacije ARTEXPO predstavim projekat BROD TEATAR PLOVNIM PUTEVIMA VOJVODINE 2007. U povratku kući, u prodavnici, srećem Đorđa Pisareva, poznatog novosadskog pisca. Kaže mi da moram da počnem da radim da bih se spasao. Đorđe je prošle godine za Brod teatar napravio sjajnu adaptaciju Trifkovićevog nezavršenog teksta Pošto-poto poslanik pa sam ga odmah posle premijere naterao-izmolio-ugušio da mi obeća da će za ovu godinu napisati tekst! Ko je prebio glumce?

Sreda 14.2.2007.
Ko je prebio glumce? Saznajemo da će nam Zoran Đerić biti direktor. Odličan izbor! Upravni odbor? Dobar! Nadzorni odbor? O Skupštino, Skupštino! Nisi izdržala ni dva dana da nas ne izigraš! Predsednik Nadzornog je Mika Šmit, Kneževićev čovek koji je sve vreme štrajka pomagao Tomi, pretio i prozivao novinare, medije i ljude koji su nam pružali podršku. Nećete Tomu?! Evo vam ga Mika!!! Zašto to rade? Neverovatno! Što gore to bolje! Zovem Zorana Vučevića i pitam ga zašto Mika, on mi kaže da moramo negde da popustimo i dobronamerno me savetuje da odem u crkvu i da se pomolim Bogu. Neću više da mislim na to. Setim se Đorđa Pisareva i dogovaramo se za sastanak. Nalazimo se uveče i pričamo o novom komadu. Brod teatar će imati ekskluzivu da odigra praizvedbu teksta novosadskog pisca. To se u Novom Sadu odavno nije desilo. Naravno, neizbežno, na kraju priča o Đeriću (s kojim se obojica lepo družimo i slažemo) i, na žalost, i o Miki. Kosovo i Ahtisarija nismo ni spomenuli. Ako nas je neko prisluškivao reći će da nismo patrioti. A ovi patrioti iz gradske Skupštine pre će dati Kosovo nego Miku i Tomu. Ko je prebio glumce?

Četvrtak 15.2.2007.
Ko je prebio glumce? Imali smo konferenciju za štampu. Rekao sam novinarima da imaju priliku da posle stodvadeset dana štrajka snime osmehe glumaca. Ko je prebio glumce?

Petak 16.2.2007.
Ko je prebio glumce? Danas je sto dvadeset prvi i poslednji dan štrajka. Od 11 sati smo u našem glumačkom salonu, okrečenom kao i sve prostorije u Pozorištu u Tomino omiljeno zeleno. U salonu smo štrajkovali, spavali, jeli, primali posete, novinare, dogovarali se, živeli sve ovo vreme, maštajući u koju ćemo boju da ga prekrečimo kad Toma ode. U salonu su glumci prebijeni. U salon sam uspeo da se probijem te noći kada je Toma nakon prebijanja glumaca zaključao Pozorište i nije dao ni policiji da uđe unutra, čekajući nekog odgore da mu pomogne. Kada me je Toma ugledao znao je da vidi svoj kraj. Pitao me je kako sam ušao kad je sve zaključano. – Ja sam umetnik, prošao sam kroz zid, rekao sam mu.
Danas smo se osećali svečano. Čekali smo ishod sednice. Skupštinska sednica je imala jednu tačku dnevnog reda: smenu starog i postavljanje novog rukovodstva u Pozorištu mladih. Radikali su pričali svoju priču kako smo sve sanjali i kako niko nije povređen. Ništa nije vredelo što je Bora Novaković pokazivao bolesničke kartone povređenih glumaca. Tek oko 13 sati su smenili Kneževiće i postavili Zorana Đerića. Konačno. Priznali su poraz. Svi su veseli, ljube se, raduju. Javio se Đera, zatim je došao da nas pozdravi. Ja nikako ne mogu da se radujem. Čim su uspeli da nam uvale Miku znači da nisu odustali od namere da nas unište ili da nam se osvete. Da li će zbog toga žrtvovati i Đeru? Voleo bih da nisam u pravu i da je sve gotovo. Idem kući smiren pa ipak s vremena na vreme se osvrćem oko sebe, za svaki slučaj. Ko je prebio glumce? Sponzor za kreč neka se javi u Pozorište mladih, Novi Sad, Ignjata Pavlasa 8.
XS
SM
MD
LG