Dostupni linkovi

logo-print

Protesti zbog zarobljavanja u granicama


Nebojša GRABEŽ, Mirna SADIKOVIC

Mladi liberali BiH već mjesecima pokušavaju ukazati na problem izolovanosti mladih ljudi u ovoj zemlji zbog komplikovanih i veoma zahtjevnih procedura dobijanja viza za put u neku stranu zemlju, te izvojevati od bh. političara odlučniji angažman u međunarodnim krugovima kada su u pitanju vizne olakšice za građane naše zemlje. Edin Čolić, predsjednik Mladih liberala BiH:

«Mi smatramo da je za mlade ljude vrlo bitan protok ljudi, protok ideja, protok znanja, mnogo važniji možda čak nego protok kapitala, da mladi ljudi treba da se školuju, treba da se razvijaju kao ličnosti i da doprinose ovoj zemlji, da grade ovu zemlju. I simbolično smo u 13 sati napravili veliki zid od najlona kojim smo blokirali prolaz kroz grad i koji smo srušili s ovim velikim bh. pasošem simbolizirajući liberalizaciju viznog režima i rušenje granica između zemalja Evrope.»

Mladi ljudi navode brojne primjere neprijatnosti koje su doživljavali kada odluče otputovati u neku stranu zemlju, bilo da je riječ o školovanju ili posjeti rodbini:

«Ja imam rodbinu u Švicarskoj i htio sam tamo da idem i da budem jedno mjesec, dva. Predao sam naravno zahtjev, ali sam dobio odbijenicu. Ima puno slučajeva, znam prijatelja koji su htjeli da idu da studiraju, dobili su odbijenicu i samo zbog te vize nisu mogli da studiraju. I to stvarno nije u redu.»

«Ja sam bila jedan semestar u Beču. Studirala sam tamo. I dobila sam ovdje u Sarajevu u austrijskoj ambasadi D vizu, s kojom sam mogla samo da odem u Beč i da se vratim nazad. Imala sam tamo problema, jer sam htjela da idem u Njemačku da posjetim neke prijatelje, tako da nisam mogla. Čak ni u Beču nisam mogla dobiti od njemačke ambasade vizu za Njemačku zato što sam iz Bosne. To je za mene bilo veoma ponižavajuće. Morala sam da idem dva, tri puta do njemačke ambasade, da ih molim za vizu, i na kraju dobila sam odbijenicu, tako da nisam mogla nigdje van Beča putovati. U Beču je svakako mnogo studenata iz čitavog svijeta, a ja nisam upoznala nikoga da je imao probleme kao ja. Svi su mogli slobodno da putuju gdje god da su htjeli, a ja sam bila prisiljena da ta 4 mjeseca ostanem u Beču tako da nisam mogla ništa dalje da vidim od Evrope.»

«Bukvalno jednu vizu trebamo čekati 15 do 20 dana, možda i više.»

«Ispred svake ambasade uvijek su redovi, uvijek su gužve i ko god dođe sa strane vidi to. Ja mislim da je to stvarno ponižavajuće i smiješno.»

Nina Malović, član Mladih liberala, objašnjava kakve posljedice po mlade ljude ima komplikovani vizni režim zbog kojeg se mnogi osjećaju izolovano:

«Naši mladi ljudi su izolirani u granicama ove države i onda se bave stvarima kao što su mržnja, nacionalizam i slično. Ubijeđena sam da naši mladi ljudi, pogotovo studenti, mogu otići vani i skupiti iskustva da bi drugačije izgradili mentalitet i da bi se lakše integrirali u Europu.»

Brojni građani svojim potpisima podržali su ovu inicijativu, no niti jedan bh. političar niti podmlaci drugih političkih partija nisu učestvovali u protestnom okupljanju, iako je poziv bio upućen svima koji smatraju da je BiH neophodna liberalizacija viznog režima. Evropska komisija o viznim olakšicama za zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da odluči u martu ove godine.

* * * * *

Poruku evropskim zvaničnicima da ukinu vizni režim za građane zapadnog Balkana i omoguće im slobodno kretanje unutar država koje predstavljaju, sa beogradskog skupa uputila je grupa od dvadesetak mladih liberala, koju su pretežno činili članovi Građanskog omladinskog saveza. Njima su se pridružili i gosti iz Hrvatske, koje je predvodio Slaven Kobučar, potpredsednik Evropske liberalne mladeži, sa ciljem, kako kaže, da se podigne svest o ovom problemu:

„Većina evropskih građana zapravo ni ne zna koliko ovaj problem pogađa građane zapadnog Balkana, ali i istočne Europe. Poručit ćemo Evropskoj komisiji da pokrene liberalizaciju s ciljem ukidanja viznog režima prvenstveno prema Balkanu, a zatim i prema istočnoj Europi. čim te države postignu određenu razinu demokracije.“

Slaven Kobučar kaže da se ove poruke istovremeno odnose i na države koje su pogođene viznim režimom, ali i na one koje ih nameću:

„Mi u Hrvatskoj, recimo, namećemo vize Moldaviji, Albaniji, Ukrajini i Bjelorusiji. Mi želimo da se i to ukine. Od Srbije također tražimo da ukine vize prema Albaniji, Rumunjskoj i ostalim zemljama kojima su vize nametnute. „

Petar Đorđević, član glavnog odbora Građanskog saveza Srbije, kaže da je ova akcija pokazala veliku solidarnost mladih Evrope, ali napominje da nije samo dovoljno da Evropa učini ustupak, već i da domaće vlasti ozbiljnije shvate ovaj problem:

„S druge strane imamo podaju određenih ideja, određenih važnih ideala da je sve preče od života ljudi. Prodaje nam se jedan mit, opet krećemo sa Miloševićevom politikom devedesetih, s istom retorikom. Plašim se da tonemo u jedno dublje zatvaranje zemlje. To nekomuniciranje, pogotovo mladih ljudi, sa inostranstvom rađa određenu ksenofobiju i odbojnost prema svemu što nije domaće.“

Poruka odaslana ispred zgrade austrijske ambasade upućena je svima, jer kako tvrdi Olja Homa iz Građanskog pakta za jugoistočnu Evropu:

„To sve nas pogađa. Dakle, ne postoji ciljna grupa u Srbiji ili u zemljama zapadnog Balkana koju to ne pogađa, bilo da se radi o mlađim ili starijim građanima, nekom ko je u redu ili ko će tek biti u redu ispred ambasada. Nas je, nažalost, malo da bi bili možda bučniji. Da nas je više, ostavili bi možda bolji utisak. Ali valjda dovoljan utisak ostavlja red iza nas. Verujem da i tim ljudima nešto znači što smo ovde.“

Dok je trajala akcija mladih liberala Evrope, građani su, samo nekoliko metara dalje, strpljivo čekali u redu za austrijsku vizu. Kako su reagovali na ideju o liberalizaciji viznog režima:

„U svakom slučaju pozdravljam ovu akciju. Ako nas hoće u Evropi, ne moraju da nas ponižavaju na ovaj način. Ili da se bar to rešava na neki drugi način, skriveno, da nas ne ponižavaju baš ovako otvoreno.“

„Meni najteže pada ovo stajanje.“

„Kad sam došao jutros u osam, red nije bio nimalo mali. Ljudi su došli verovatno i u šest i u sedam.“

„Nije baš ljudski da nas tako tretiraju. Moramo pripremiti sve dokumente, prevesti…“

„Ponižavaju nas. Blokiramo ulicu. Ne smete da izađete iz reda.“

„Ovo je maltretiranje. Stojimo svaki put po dva-tri sata.“

„Nije prijatno, pogotovo kad je loše vreme.“

„Stvarno smo baš onako rezignirani. Mislila sam da se nešto promenilo za ovih par godina, bar što se ove ambasade tiče. Međutim, ništa se nije promenilo nabolje. I dalje nas tretiraju kao bića nižeg reda.“

„Vize bi se trebale ukinuti. O tome bi i političari trebali malo da razmisle.“

„Ja ne putujem često, iako volim da putujem, ali u ovakvim situacijama zaista nemam želju.“
XS
SM
MD
LG