SITILIDIS: Međunarodna zajednica pokušava da prisili bilo vlasti u Beogradu ili Prištini da prihvate njen plan za rešavanje statusa Kosova. Međutim, svetski zvaničnici treba da imaju na umu da postoji mogućnost nekontrolisane, pa čak i nasilne reakcije na nametanje volje sa strane. Dakle, postoji mogućnost da još jedanput izbije oružani sukob u Evropi, a što valjda svi žele da se po svaku cenu izbegne. Mislim da je neophodna opreznost i razboritost, što nije baš bio slučaj u pristupu pojedinih aktera u međunarodnoj zajednici poslednjih nekoliko godina. Zbog toga je potrebno dodatno vreme da sve strane direktno involvirane, dakle Beograd i Priština, ali i ostale zemlje u regionu, dođu do rešenja koji će biti celishodno ne samo za Albance i Srbe već i Balkan i Evropu u celini.
RFE: Zapadni mediji su prokomentarisali Ahtisarijev plan tako da su Albanci dobili malo, a Srbija izgubila mnogo.
SITILIDIS: Ne znam da li je to učinjeno sračunato, ali čini mi se da Ahtisarijev plan pripada onom tipu međunarodnih dokumenata koji se maltene smatra svetinjom. Dakle, na prvi pogled obema stranama daje ponešto, ali u suštini ne omogućava izlazak iz ćorsokaka, odnosno napredak pregovaračkog procesa i skorije pronalaženje optimalnog rešenja. Izostavljanje odrednice o nezavisnosti Kosova izgleda kao veliki ustupak Srbiji. Međutim, ukoliko se Kosovo odluči da unilateralno proglasi nezavisnost, što ovaj plan očito omogućava, time se otvaraju vrata da ga priznaju pojedine države, pre svega SAD. Dakle, Ahtisarijev plan omogućava i Beogradu i Prištini da tvrde da su dobili ono što im odgovara, odnosno da osporavaju drugoj strani ono što im ne ide u prilog. Mislim da će Ahtisarijev plan biti na velikim iskušenjima u Savetu bezbednosti, imajući u vidu da se Rusija i Kina protive nezavisnosti Kosova. Zbog toga će postizanje konsensusa u međunarodnoj zajednici oko ovog pitanja biti veoma problematično u doglednoj budućnosti.
RFE: Da li je ovakav Ahtisarijev plan bio jedina moguća opcija u ovom trenutku, imajući u vidu potpuno suprostavljene pozicije Beograda i Prištine, i da li će u ovoj formi biti prosleđen Savetu bezbednosti, ili će pretrpeti veće izmene.
SITILIDIS: Ne mislim da sadašnji Ahtisarijev plan može dobiti podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti. Nažalost, to je u ovom trenutku jedini dokument iza koga formalno stoje Ujedinjene nacije, a suštiniski ga podržavaju pre svega SAD. Međutim, još važnije je da sadašnje Kosovo nije u stanju da funkcioniše kao nezavisna država. Nema neophodne institucije, ekonomska situacija je očajna. Tenzije ne splašnjavaju, sa mogućnošću izbijanja oružanih sukoba između većinskih Albanaca i manjinskih Srba. Zato nema racionalnog osnova da Kosovo uskoro dobije nezavisnost, ako u međuvremenu u narednih nekoliko godina, možda deceniju mogu da se izgrade te neophodne institucije i smanje tenzije. U tom periodu tokom kojeg bi se delimično zacelile rane, mogao bi se pronaći obostrano prihvatljivi mehanizam bilo za nezavisnost Kosova bilo za opciju manje od suvereniteta, ali sa značajnom autonomijom. Mislim da je to pre svega stvar naroda koji žive na tom prostoru i njihovih predstavnika, a ne da međunarodna zajednica nameće rešenje koja nema lični ulog u čitavom ovom procesu. Na taj način ponaša se kao vatrogasac koji će morati da ponovo gasi vatru koju je sama izazvala.
RFE: Dakle, vi smatrate da će Kina i Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti ako ne bude značajnijih izmena Ahtisarijevog plana.
SITILIDIS: Verujem u to. Pre godinu i po dana SAD su procenile da su uspele da ubede Rusiju i Kinu da rešenje za Kosovo neće služiti kao presedan za bilo koji separatistički pokret u ove dve zemlje. Međutim, ne znam li su Moskva i Peking ostali uvereni u to, ili će tražiti dodatna objašnjenja i garancije.
RFE: Međutim, kao što ste rekli na početku, Ahtisarijev plan ne pominje nezavisnost Kosova niti suverenitet Srbije nad njim. Dakle, ostavlja se mogućnost da albansko vođstvo proglase nezavisnost koje bi potom priznale pojedine zemlje, ali u tom slučaju Kosovo ne bi postalo član Ujedinjenih nacija.
SITILIDIS: Da, ne bi bilo članica Ujedinjenih nacija. Istovremeno, postavlja se pitanje šta će međunarodna zajednica uraditi ukoliko manjinski Srbi reaguju nasilno u slučaju nezavisnosti Kosova da bi zaštitili svoja prava, koja su im većinski Albanci od 1999. godine uglavnom uskraćivali. Evropska Unija nije u stanju da sama preduzme akciju u takvim situacijama.
RFE: Dakle, smatrate da će ostati formulacija iz Ahtisarijevog plana u kojoj se ne pominje izričito nezavisnost Kosova, već mu se prepušta da je sam proglasi.
SITILIDIS: Biće veoma teško da se postigne konsenzus u Savetu bezbednosti. U tom slučaju SAD mogu da se odluče da priznaju nezavisnost Kosova. Međutim, ukoliko Rusija i Kina budu protiv, a Evropska Unija ostane uzdržana jer će jednog dana Srbija postati njena članica, onda če to možda biti čak veći problem nego u ovom trenutku.
RFE: Spekuliše da se Rusija protivi nezavisnosti Kosova ne zbog istinske podrške Srbiji, već to koristi u diplomatskom nadmudrivanju sa Zapadom oko drugih pitanja.
SITILIDIS: Nikada nisam tvrdio da Rusija podržava Srbiju iz nekih altruističkih razloga. Ona to čini zbog sopstvenih interesa da bi sprečila separatističke pokrete na svojoj teritoriji, u Čečeniji, Dagestanu i ostale etni;ke grupe. S druge strane, Moskva podržava separatističke pokrete u Gruziji i Moldaviji. Istovremeno, veoma agresivno nasstupa prema Evropskoj Uniji, koristeći svoje energetske izvore kao političko oruđe. Zato ne verujem da se Rusija pribojava da ostane izolovana u Savetu bezbednosti oko kosovskog ptianja i slediće svoje interese.
RFE: Kakva je Vaša procena oko nastavka pregovora o statusu Kosova. Pozicije Beograda i Prištine su ušančene, kako je i Ahtisari izjavio. Da li će njegov plan u međuvremenu biti izmenjen da bi se postigla saglasnost u Savetu bezbednosti.
SITILIDIS: Ne verujem da će veliki broj zemalja u narednih nekoliko godina priznati nezavisnost Kosova. Ukoliko se albansko rukovodstvo odluči da unuilaterano proglasi nezavisnost, verovatno će je priznati SAD, deo članica Evropske Unije. Ostatak zemalja iz kluba 27-orke se pribojava da bi u tom slučaju izbili nemiri. Imajući u vidu da su SAD prilično involvirane u Iraku, oko Irana i ostalih pitanja, to bi značilo da ovaj problem morala da rešava Evropska Unija, a mnogi Evropljani to ne žele. Zbog toga će te evropske zemlje verovatno pokušati da ubede albasnko vođstvo da ne proglašava nezavisnost u dogledno vreme.
Dakle, sve involvirane strane treba da budu veoma oprezne. Na kraju, ideja da bi Kosovo trebalo dodeliti nezavisnost i zbog opasnosti od pobune Albanaca, može stvoriti presedan za bilo koji separatistički pokret da upotrebom oružja ostvari svoje ciljeve.
RFE: Zapadni mediji su prokomentarisali Ahtisarijev plan tako da su Albanci dobili malo, a Srbija izgubila mnogo.
SITILIDIS: Ne znam da li je to učinjeno sračunato, ali čini mi se da Ahtisarijev plan pripada onom tipu međunarodnih dokumenata koji se maltene smatra svetinjom. Dakle, na prvi pogled obema stranama daje ponešto, ali u suštini ne omogućava izlazak iz ćorsokaka, odnosno napredak pregovaračkog procesa i skorije pronalaženje optimalnog rešenja. Izostavljanje odrednice o nezavisnosti Kosova izgleda kao veliki ustupak Srbiji. Međutim, ukoliko se Kosovo odluči da unilateralno proglasi nezavisnost, što ovaj plan očito omogućava, time se otvaraju vrata da ga priznaju pojedine države, pre svega SAD. Dakle, Ahtisarijev plan omogućava i Beogradu i Prištini da tvrde da su dobili ono što im odgovara, odnosno da osporavaju drugoj strani ono što im ne ide u prilog. Mislim da će Ahtisarijev plan biti na velikim iskušenjima u Savetu bezbednosti, imajući u vidu da se Rusija i Kina protive nezavisnosti Kosova. Zbog toga će postizanje konsensusa u međunarodnoj zajednici oko ovog pitanja biti veoma problematično u doglednoj budućnosti.
RFE: Da li je ovakav Ahtisarijev plan bio jedina moguća opcija u ovom trenutku, imajući u vidu potpuno suprostavljene pozicije Beograda i Prištine, i da li će u ovoj formi biti prosleđen Savetu bezbednosti, ili će pretrpeti veće izmene.
SITILIDIS: Ne mislim da sadašnji Ahtisarijev plan može dobiti podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti. Nažalost, to je u ovom trenutku jedini dokument iza koga formalno stoje Ujedinjene nacije, a suštiniski ga podržavaju pre svega SAD. Međutim, još važnije je da sadašnje Kosovo nije u stanju da funkcioniše kao nezavisna država. Nema neophodne institucije, ekonomska situacija je očajna. Tenzije ne splašnjavaju, sa mogućnošću izbijanja oružanih sukoba između većinskih Albanaca i manjinskih Srba. Zato nema racionalnog osnova da Kosovo uskoro dobije nezavisnost, ako u međuvremenu u narednih nekoliko godina, možda deceniju mogu da se izgrade te neophodne institucije i smanje tenzije. U tom periodu tokom kojeg bi se delimično zacelile rane, mogao bi se pronaći obostrano prihvatljivi mehanizam bilo za nezavisnost Kosova bilo za opciju manje od suvereniteta, ali sa značajnom autonomijom. Mislim da je to pre svega stvar naroda koji žive na tom prostoru i njihovih predstavnika, a ne da međunarodna zajednica nameće rešenje koja nema lični ulog u čitavom ovom procesu. Na taj način ponaša se kao vatrogasac koji će morati da ponovo gasi vatru koju je sama izazvala.
RFE: Dakle, vi smatrate da će Kina i Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti ako ne bude značajnijih izmena Ahtisarijevog plana.
SITILIDIS: Verujem u to. Pre godinu i po dana SAD su procenile da su uspele da ubede Rusiju i Kinu da rešenje za Kosovo neće služiti kao presedan za bilo koji separatistički pokret u ove dve zemlje. Međutim, ne znam li su Moskva i Peking ostali uvereni u to, ili će tražiti dodatna objašnjenja i garancije.
RFE: Međutim, kao što ste rekli na početku, Ahtisarijev plan ne pominje nezavisnost Kosova niti suverenitet Srbije nad njim. Dakle, ostavlja se mogućnost da albansko vođstvo proglase nezavisnost koje bi potom priznale pojedine zemlje, ali u tom slučaju Kosovo ne bi postalo član Ujedinjenih nacija.
SITILIDIS: Da, ne bi bilo članica Ujedinjenih nacija. Istovremeno, postavlja se pitanje šta će međunarodna zajednica uraditi ukoliko manjinski Srbi reaguju nasilno u slučaju nezavisnosti Kosova da bi zaštitili svoja prava, koja su im većinski Albanci od 1999. godine uglavnom uskraćivali. Evropska Unija nije u stanju da sama preduzme akciju u takvim situacijama.
RFE: Dakle, smatrate da će ostati formulacija iz Ahtisarijevog plana u kojoj se ne pominje izričito nezavisnost Kosova, već mu se prepušta da je sam proglasi.
SITILIDIS: Biće veoma teško da se postigne konsenzus u Savetu bezbednosti. U tom slučaju SAD mogu da se odluče da priznaju nezavisnost Kosova. Međutim, ukoliko Rusija i Kina budu protiv, a Evropska Unija ostane uzdržana jer će jednog dana Srbija postati njena članica, onda če to možda biti čak veći problem nego u ovom trenutku.
RFE: Spekuliše da se Rusija protivi nezavisnosti Kosova ne zbog istinske podrške Srbiji, već to koristi u diplomatskom nadmudrivanju sa Zapadom oko drugih pitanja.
SITILIDIS: Nikada nisam tvrdio da Rusija podržava Srbiju iz nekih altruističkih razloga. Ona to čini zbog sopstvenih interesa da bi sprečila separatističke pokrete na svojoj teritoriji, u Čečeniji, Dagestanu i ostale etni;ke grupe. S druge strane, Moskva podržava separatističke pokrete u Gruziji i Moldaviji. Istovremeno, veoma agresivno nasstupa prema Evropskoj Uniji, koristeći svoje energetske izvore kao političko oruđe. Zato ne verujem da se Rusija pribojava da ostane izolovana u Savetu bezbednosti oko kosovskog ptianja i slediće svoje interese.
RFE: Kakva je Vaša procena oko nastavka pregovora o statusu Kosova. Pozicije Beograda i Prištine su ušančene, kako je i Ahtisari izjavio. Da li će njegov plan u međuvremenu biti izmenjen da bi se postigla saglasnost u Savetu bezbednosti.
SITILIDIS: Ne verujem da će veliki broj zemalja u narednih nekoliko godina priznati nezavisnost Kosova. Ukoliko se albansko rukovodstvo odluči da unuilaterano proglasi nezavisnost, verovatno će je priznati SAD, deo članica Evropske Unije. Ostatak zemalja iz kluba 27-orke se pribojava da bi u tom slučaju izbili nemiri. Imajući u vidu da su SAD prilično involvirane u Iraku, oko Irana i ostalih pitanja, to bi značilo da ovaj problem morala da rešava Evropska Unija, a mnogi Evropljani to ne žele. Zbog toga će te evropske zemlje verovatno pokušati da ubede albasnko vođstvo da ne proglašava nezavisnost u dogledno vreme.
Dakle, sve involvirane strane treba da budu veoma oprezne. Na kraju, ideja da bi Kosovo trebalo dodeliti nezavisnost i zbog opasnosti od pobune Albanaca, može stvoriti presedan za bilo koji separatistički pokret da upotrebom oružja ostvari svoje ciljeve.
