Arbana VIDISHIQI (Priredio Gëzim BAXHAKU)
Iako u dokumentu nema konkretnog predloga kako će izgledati status, Sejdiu očekuje da će Ahtisari ići u Savet bezbednosti sa dodatnim dokumentom u kojem će dati jasnu viziju kakav će biti status Kosova. Govoreći o mogućnosti promene Ahtisarijevog paketa za rešenje statusa Kosova, Fatmir Sejdiu kaže da će kosovska strana dostaviti svoje predloge i primedbe i dodaje:„Dosadašnje iskustvo je pokazalo da predsednik Ahtisari posvećuje posebnu pažnju rešenjima međunacionalnih odnosa koji treba da budu takvi da otvaraju perspektivu. Sigurno je da nije u njegovom interesu da predlaže rešenja za koja će se za kratko vreme pokazati da nisu dobra“.
Predsednik Sejdiu ističe da svako odlaganje procesa statusa ima svoje rizike. On je rekao da je u ime delegacije Kosova odgovorio na pismo predsednika Ahtisarija i obavestio ga da će predstavnici Kosova u ponedeljak biti na dodatnim konsultacijama u Beču:
"Smatramo da bi svako odlaganje, koje bi nastalo kao rezultat insistiranja srpske strane, bilo neracionalno.“
U intervjuu Radiju Slobodna Evropa Sejdiju dalje naglašava da je kosovska strana učinila najveće moguće kompromise u vezi sa rešavanjem statusa Kosova:
„Naš je pristup bio da sarađujemo. U nekim predlozima išli smo iznad međunarodnih standarda. Smatram da bi ponavljanje pregovora ili otvaranje novih tema za nas bilo neprihvatljivo.“
Odgovarajući na pitanje o najavama srpske strane da bi Srbi, nezadovoljni rešenjem statusa Kosova koje podrazumeva nezavisnot, mogli da preduzmu mere kao što je proglašenje nezavisnosti severa Kosova, predsednik Sejdiu kaže:
„Stav je Kontakt grupe da je Kosovo jedinstveno i da je njegova teritorija nedeljiva. To su ponovili predsednik Ahtisari i najvažnije zemlje - članice Saveta bezbednosti i Kontakt grupe. Svaki pristup koji bi podrazumevao podelu Kosova bio bi opasan. Velika je sreća što je naš koncept o celovitosti Kosova i nepomenjivosti njegovih granica u saglasnosti sa vizijom Kosova koju ima Kontakt-grupa. Pozivam Srbe da svoju perspektivu vide u zajedničkom Kosovu i da ne budu taoci dosadašnjih politika koje su dirigovane iz Beograda.“
Komentarišući različite pristupe civilnoj misiji EU na Kosovu i njenim ovlašćenjima predsednik Sejdiu kaže da obnova međunarodnog mandata koji je imao UNMIK ne bi bilo dobra. Sejdiu smatra da međunarodno prisustvo na Kosovu treba da bude u funkciji pomoći Kosovu i podsticaj njegovom razvoju, pre svega kad je reč o vladavini zakona, poboljšanju bezbednosti i pripremama Kosova za integracijske procese:
"Ako se uloga međunarodne zajednice tako shvati, onda je iluzorno tražiti da međunarodni predstavnici imaju veća ovlašcenja. Drugo je pitanje što međunarodno prisustvo treba da bude garancija za ostvarivanje sporazuma o Kosovu u celosti.“
