Dostupni linkovi

logo-print

Kakva su očekivanja od susreta u Beču?


Miloš TEODOROVIC, Anamari REPIC

Opisujući plan Martija Ahtisarija u delu o budućem statusu Kosova jedan beogradski dnevnik u izdanju od četvrtka navodi da su statusna rešenja zakucana. Da je to sasvim tačno uverava nas i nekadašnja abasadorka, političarka, Vesna Pešić. Njeno mišljenje o prilikama u Srbiji poštuje se u zapadnim krugovima, pa je to verovatno i razlog zbog kog se američki izaslanik za Kosovo Frenk Vizner pre dva dana, osim sa najvišim zvaničnicima u Beogradu, susreo i sa njom:

„Utisak koji sam stekla iz razgovora sa ambasadorom Viznerom je da se od srpske strane uopšte ne očekuje da učestvuje u razgovorima o samom statusu Kosova.“

Dnevni list Blic, pozivajući se na neimenovane zvanične izvore, upravo navodi da su premijer i predsednik Srbije Vojislav Koštunica i Boris Tadić od ministara evropske trojke u sredu tražili da im se jasno kaže u kom delu Ahtisarijevog predloga ima mesta za pregovore. Visoki evropski zvaničnici krili su se iza formalnih izjava, izbegavajući da daju bilo kakav precizniji odgovor. Predsedavjući Evropskom unijom, nemački šef diplomatije, Fran Valter Štajnamajer, pozvao je Beograd da pokaže visok stepen rešenosti da reši pitanje kosovskog statusa:

„Gospodin Marti Ahtisari je predočio svoj plan, I na osnovu tog plana će se, nadam se, voditi iskreni dijalog.“

Da li je međunarodna zajednica zapravo Srbiju dovela u veliku zabludu? To pitanje Vesna Pešić postavila je i američkom ambasadoru Vizneru:

„Ja se samo pitam zašto su nam vratili ceo taj problem. Kao da mi tobož učestvujemo u odlučivanju o statusu, a mi u tome ne učestvujemo. Pitala sam ambasadora Viznera `dobro zašto ste nam napravili ovakav dar-mar?`. Rekla sam da su mogli izaći sa argumentima da je Srbija izgubila rat, da smo se ponašali ovako ili onako, da otvoreno navedu argumente zašto Srbija ne učestvuje u razgovorima o statusu već samo u drugom delu. Rečeno mi je: `Ma mi smo to rekli vašim političarima, a oni vama nisu preneli.'“

Srpski političari u trenutku odlaska Vlade Vojislava Koštunice uglavnom su nemi. Izbegavaju se ocene o Ahtisarijevom planu sve dok se o istom ne izjasni novi saziv Skupštine Srbije, na sednici zbog koje će verovatno biti i neznatno pomeren bečki susret vrha Beograda i Prištine. Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković nam je kratko kazao:

„Biće sednica Skupštine, pripremiće jedan papir i tu će sve biti rečeno. Ako bi sada komentarisali, samo ću džabe da stvaram konfuziju.“

Nenad Đurđević je saradnik Centra za nenasilni otpor i poznavalac kosovskog pitanja. Spada u krug analitičara koji se ipak ne slažu da je Srbija izgubila šanse da utiče na konačno rešenje statusa Kosova. Po njegovom mišljenju, Beograd bi, naprimer, morao da nastavi pregovore na osnovama Ahtisarijevog plana o poziciji međunarodnih snaga na Kosovu, te da insistira na njihovom što dužem zadržvanju:

„I da Srbija bude ta koja će da učestvuje u razgovorima kada se budući mandat međunarodne zajednice bude menjao. Tako se otvara mogućnost da se utiče na status Kosova suštinski, funkcionalno, ako ne i formalno.“

Takođe, Đurđević napominje da Beograd na ruku ide i to što međunarodna zajednica Kosovo očigledno ne vidi kao društvo sposobno da samo sobom upravlja:

„I tu ja mislim da postoji prostor da Srbija sebe prestavi kao snagu koja će da bude deo tog revizorskog procesa. A sa druge strane da kroz bečki proces ponudi kosovskim Albancima neke nove incijative koje idu ka obavljanju nekih zajedničkih aktivnosti na Kosovu.“

Srbija, nastavlja Đurđević, ne bi trebalo da odustane od pregovora posebno uoči rasprave pred Savet bezbednosti:

„Mislim da će i tu biti velika bitka oko pitanja kako će biti usvojena rezolucija.“

Vesna Pešić podvlači da Beograd itekako ima razloga da učestvuje u pregovorima, ali o popravljanju delova Ahtisarijevog plana. Ona posebno ukazuje:

„Na pitanje aranžmana srpske manjine, o njenom položaju. Možda i oko nekih ekonomskih pitanja. Ali mislim da o statusu Kosova neće biti bilo kakvog doprinosa naše strane i da će o tome prosto odlučiti neko drugi.“

Odlaganje i kupovina vremena očigledna je strategija koju je zauzela aktuelna ali istovremeno i odlazeća Vlada u Srbiji. Analitičar Nenad Đurđević smatra da takva taktika nije pogrešna, te da i sadržina Ahtisarijevog plana u nekim delovima pokazuje da se ni međunarodnim pregovaračima previše ne žure:

“Trebalo bi izbegavati konačne odluke koje idu u pravcu nezavisnosti ili ne nezavisnosti jer takva odluka može da izazove nestabilnost kako u Srbiji tako sigurno i na Kosovu. I sam Ahtisarijev predlog predviđa jedan prelazni rok i predviđa da će se svakih pet godina vršiti revizija međunarodne uprave i tako dalje.“

* * * * *

Još uvek se ne zna da li će sastanak u Beču biti pregovori između Prištine i Beograda ili konsultacije strana sa Kancelarijom specijalnog izaslanika. Predsednik Kosova i šef kosovskog Pregovaračkog tima Fatmir Sejdiu kaže da će Priština u nastavku konsultacija tražiti da se razmotre neka pitanja iz plana Martija Ahtisarija:

“Tražićemo razmatranje pitanja koja se odnose na uklanjanje dilema koje mogu da budu problem pri funkcionisanje institucija Kosova. Zatim to su pitanja koja se odnose na nove srpske opštine i njihova ovlašćenja. Tražićemo razjašnjenje pitanja sigurnosti, odnosno da imenovanje policijskih komandanata u srpskim sredinama bude univerzalno i da policija ima jedinstvenu komandu na nivou Kosova.”

Predstavnici kosovskih Srba ističu važnost odlaska na pregovore, kako bi se izneli neslaganja i primedbe na Ahtisarijev plan. Potpredsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova Rada Trajković kaže za naš program da Ahtisarijev predlog nije konačan i da će se pregovorima nastaviti traženje rešenja koje će zadovoljiti dve strane:

“Ja očekujem da će se Beograd pojaviti sa vrlo konstruktivnim stavom u smislu pokretanja inicijativa koje bi suštinski značile popravljanje Ahtisarijevog dokumenta. Ja zaista ne očekujem da će otići i reći ovaj dokument ništa ne valja i mi ne želimo da ga prihvatimo jer to bi značilo najlošije rešenje i najpogubnije rešenje. S druge strane računam i da albansko liderstvo ima svakako svojih primedbi i da će naći načina i modaliteta da te primedbe iznese.”

Prema rečima Rade Trajković, u planu ima neprihvatljivih delova kao što je brisanje državnih granica Srbije ili formiranje bezbedonosnih službi, ali ima i dobrih stvari. Trajković ističe da se samo saradnjom dve strane status bez problema može proglasiti. Zato se, prema njenim rečima, mora raditi na stvaranju zajedničkih projekata u cilju približavanja dva naroda, kao što su saradnja u oblasti energetike ili borba protiv kriminala:

“Bez približavanja Srba i Albanaca bilo koje rešenje biće poprilično neprihvaćeno ili sa strahom prihvaćeno od Srba i Albanaca, jer prosto postoji taj strah od srpskih institucija kod Albanaca i albanskih institucija kod Srba.”

Marti Ahtisari je 2. februara predao Beogradu i Prištini paket predloga za rešenje statusa Kosova. Beograd je odmah odbacio dokument kao neprihvatljiv, a Priština je istakla da se njime predviđa nezavisnost Kosova.
XS
SM
MD
LG