Publika i žiri na prvom maskenbalu hercegnovskog Festivala Praznik mimoze su najboljom proglasili kreaciju koja je predstavljala obješenog Sadama Huseina u pratnji najtraženijih haških bjegunaca Radovana Karadžića i Ratka Mladića sa pratećim natpisom „Ko se nije skrio, magarac bio“. Primorski karnevali, fešte i maskenbali su i do sada bili poznati po slobodnim autorskim radovima, porukama, pa i spaljivanju pojedinaca iz javnog i političkog života. Činjenica da je inspiracija autora u ovom slučaju ipak bila realna životna situacija i stvarno pogubljenje čovjeka, prema riječima psihološkinje Maruške Drašković, prelazi granicu dobrog ukusa:
„Jeste neprikladno i negdje govori o tome da ljudi možda nemaju jasnu predstavu između humora i crnog humora, šta i u koje svrhe može da se koristi. Ako je to manifestacija zabave, maskenbal, fešta ili nešto slično onda mi jedino pada na pamet da to može da ima neku političku poruku, jer vjerovatno neki ljudi ili neke strukture koriste svaku situaciju da izvuku nekakvu destruktivnu poruku. Meni to liči na ono, ako se predate, desiće vam se to što se desilo Sadamu Huseinu. Nekako za mene ta poruka najviše ide. Zašto bi ta poruka trebala da bude na jednoj takvoj manifestaciji to mi sad nije jasno, to mi nije objašnjivo, osim da izazove senzaciju, osim da bude nešto krajnje originalno. Ljudi su to smislili, a naravno da to sve ide iz jednog našeg destruktivnog dijela, iz toga što je nasilje u nama jer smo užasno preplavljenim nasiljem svake vrste i prosto ga je užasno teško kontrolisati“.
Dejan Mandić, predsjednik Opštine Herceg Novi i direktor Direkcije festivala, naglašava da je pobjednička maska nagrađena odlukom žirija i publike i da tu situaciju može komentarisati samo kao običan građanin. On smatra da u maskama ne treba tražiti političke poruke i da to nije suština festivala, ali i sam priznaje da je karikiranje nasilnog okončanja jednog ljudskog života doživio kao neumjesno:
„Prije maskenbala i poslije maskenbala važi nešto što su pravila, što su zakoni, što je život. Na maskenbalu možete da doživite svašta. Tamo imate i vulgarnih poruka, tamo imate i vulgarnih maski, sve je dozvoljeno na maskenbalu. To jeste to kada su maskenbali uopšte ne može komentarisati na takav način i doživljavati to u nekom političkom kontekstu“.
RSE: Da li smatrate da je duhovito izrugivati se jednoj realnoj životnoj situaciji, pošto ovdje ipak imamo parodiju na realnu situaciju pogubljenja jednog ljudskog bića, bez obzira o kome se radi?
MANDIĆ: Što se mene tiče, da mi je ko dao ideju tako nešto da uradim ne bih nikad to uradio. Međutim, to su igranke i zabave na kojima ne smijete zamijerat nikome ništa. Tamo se desi spaljivanje karnevala sad kad bude ja ću sebe prepoznat u deset situacija dolje i to pred tri hiljade ljudi da čita nekakav sud. To je specifični humor, na žalost i nije humor ovoga puta, crni je, ali je tako.
„Jeste neprikladno i negdje govori o tome da ljudi možda nemaju jasnu predstavu između humora i crnog humora, šta i u koje svrhe može da se koristi. Ako je to manifestacija zabave, maskenbal, fešta ili nešto slično onda mi jedino pada na pamet da to može da ima neku političku poruku, jer vjerovatno neki ljudi ili neke strukture koriste svaku situaciju da izvuku nekakvu destruktivnu poruku. Meni to liči na ono, ako se predate, desiće vam se to što se desilo Sadamu Huseinu. Nekako za mene ta poruka najviše ide. Zašto bi ta poruka trebala da bude na jednoj takvoj manifestaciji to mi sad nije jasno, to mi nije objašnjivo, osim da izazove senzaciju, osim da bude nešto krajnje originalno. Ljudi su to smislili, a naravno da to sve ide iz jednog našeg destruktivnog dijela, iz toga što je nasilje u nama jer smo užasno preplavljenim nasiljem svake vrste i prosto ga je užasno teško kontrolisati“.
Dejan Mandić, predsjednik Opštine Herceg Novi i direktor Direkcije festivala, naglašava da je pobjednička maska nagrađena odlukom žirija i publike i da tu situaciju može komentarisati samo kao običan građanin. On smatra da u maskama ne treba tražiti političke poruke i da to nije suština festivala, ali i sam priznaje da je karikiranje nasilnog okončanja jednog ljudskog života doživio kao neumjesno:
„Prije maskenbala i poslije maskenbala važi nešto što su pravila, što su zakoni, što je život. Na maskenbalu možete da doživite svašta. Tamo imate i vulgarnih poruka, tamo imate i vulgarnih maski, sve je dozvoljeno na maskenbalu. To jeste to kada su maskenbali uopšte ne može komentarisati na takav način i doživljavati to u nekom političkom kontekstu“.
RSE: Da li smatrate da je duhovito izrugivati se jednoj realnoj životnoj situaciji, pošto ovdje ipak imamo parodiju na realnu situaciju pogubljenja jednog ljudskog bića, bez obzira o kome se radi?
MANDIĆ: Što se mene tiče, da mi je ko dao ideju tako nešto da uradim ne bih nikad to uradio. Međutim, to su igranke i zabave na kojima ne smijete zamijerat nikome ništa. Tamo se desi spaljivanje karnevala sad kad bude ja ću sebe prepoznat u deset situacija dolje i to pred tri hiljade ljudi da čita nekakav sud. To je specifični humor, na žalost i nije humor ovoga puta, crni je, ali je tako.
