Dostupni linkovi

logo-print

Prvo rešiti status, a posle ostala pitanja


Radovan BOROVIC, Anamari REPIC

Plan izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo Martija Ahtisarija, prema tvrdnji Dušana Prorokovića, predsednika skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, u ovom trenutku nije prioritet za srpski Pregovarački tim i tehničku Vladu u Beogradu. Srpska zajednica i politički lideri ne žele da razmatraju Ahtisarijeva rešenja sve dok se jasno ne definiše status Pokrajine:

„Potpuno je besmisleno da mi sada razgovaramo da li će zona zaštite oko srpskih manastira biti 50, 70 ili 100 metara, kada se predviđa da Kosovo može da ima svoje oružane formacije, da može da aplicira za stolicu u Ujedinjenim nacijama i da ima svoj Ustav koji će regulisati unutrašnji poredak na Kosovu i Metohiji. Mislim da mi na to ne smemo da pristanemo.“

Nezadovoljstvo ponuđenim rešenjima iz plana Martija Ahtisarija o zaštiti srpske zajednice na Kosovu ne krije ni Mlađan Dinkić, lider G17 plus, doskorašnji ministar finansija koji je sa čelnicima paralamentarnih stranaka kod predsednika Tadića analizirao Ahtisarijev plan. Taj plan, uveren je Dinkić, ne garantuje standarde koji će omogućiti Srbima da ostanu na Kosovu:

„Takođe ne garantuje se puna i trajna zaštita srpske kulturne baštine i manastira s obzirom da su, sem u dva slučaja, utvrđene veoma male zaštite oko manastira i nema trajnih garancija za zaštitu srpske kulturne baštine.Takođe, određen je mali deo srpskih opština i, ono što je još važnije, veoma su loše povezene. Više se ne dozvoljava direktna finansijska pomoć Srbije srpskim opštinama.O tome do sada nije bilo reči, ali ja vam mogu, kao neko ko je vodio finansije ove zemlje godinama unazad, reći da bez finansijske podrške Beograda Srbima na Kosovu i Metohiji nema opstanka.“

Međutim, postavlja se pitanje koliko bi ponovno neučešće srpske zajednice u rešenjima koja je u predlogu ponudio Ahtisari koštalo srpsku zajednicu. Žarko Korać, predstavnik koalicije građansko-liberalnih partija, kaže da je upravo na tom insistirao na razgovorima kod predsednika Tadića, pokušavajući da ukaže na pogubnost ingorisanja ponuđenih rešenja:

“Nažalost, jedna potpuno iskrivljena priča o tome da jedino treba da raspravljamo o statusu Kosova ostavilo je u drugom planu najkonkretnija pitanja o tome da li neka od Ahtisarijevih rešenja mogu da se poboljšaju a pretpostavljam da mogu. Ja sam pitao - a šta će onda srpska zajednica radi ako vi tako negativno govorite o predlogu, da li to znači da oni ne treba da učestvuju na izborima, da ne učestvuju u institucijama kosovskim, iako je po meni to jedini način da budu zaštićeni, to jest da sarađuju sa tim institucijama i da se unutar njih bore za ona prava koja su im zagarantovana.“

Kordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ipak veruje da su tokom pregovora dve strane postigle određenu saglasnost oko tehničkih pitanja, istovremeno ostavljajući prostor za doradu nekih rešenja:

„Ali ajde da kažemo da je to zadovoljilo one koji predstavljaju Srpsku pravoslavnu crkvu i državu, onda mi ne možemo da sada to kritikujemo jer je to ipak papir deo kompromisa. I tu je postojala velika saglasnost i kosovskog tima i u jednom trenutku postojala je iluzija da se može separtano potpisati deo ugovora između dve strane, ali su tu iskrsli problemi vezani za krajnje pitanje da li je Kosovo nezavisna država ili nije.“

Međutim, pitanje statusa Kosova, na kojem insistira Beograd, moglo bi ugroziti funkcionisanje ponuđenih rešenja u oblasti zaštite kulturnog i crkvenog nasleđa i decentralizaciji, što bi moglo ići na štetu srpske zajednice, procenjuje Janjić pitanje decentralizacije kao ključni oblik zaštite i funkcionisanja srpske zajednice:

“Dakle, mislim da je decentralizacija ključno pitanje i sa njim se ne može igrati kao što se igra u ovom papiru i mora se tačno pojasniti - ili se prihvata koncept visoke decentralizacije i zaštite manjina, a to znači izvođenje svih kosovskih institucija na nivo takozvanih zajedničkih institucija a ne kombinovati centralističko Kosovo sa visokom autonomijom zajednice, jer to će se na kraju prelomiti, nažalost, preko leđa pripadnika manjina.“

* * * * *

Predstavnici kosovskih Srba kažu da plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o statusu Kosova donosi poboljšanja po pitanju prava zajednica, ali ističu nezadovoljstvo što se to predlaže u gotovo nezavisnom Kosovu. Zvaničnici Vlade Kosova ističu da Ahtisarijev dokument odražava svetsku praksu zaštite prava i interesa pojedinaca i manjina.

Dokumentom o statusu se predviđaju poboljšanja u zaštiti manjina ali ipak ne dovoljna, kažu predstavnici kosovskih Srba povodom delova Ahtisarijevog plana koji se odnose na prava zajednica. Ipak, kosovski Srbi upozoravaju da, bez obzira na garancije, svaka nezavisnost predstavlja pretnju. Šef “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” Oliver Ivanović za naš
radio kaže da je trebalo odvojiti pitanje formiranja novih srpskih opština od statusa:

“To svakako znači da će srpska zajednica biti bolje zaštićena, ali to ne znači ništa ako je to protivuslov za nezavisnost jer nama svaka nezavisnost kao takva predstavlja ozbiljan problem i pretnju. Zato sam i mislio pre dve godine, kada su nagovešteni razgovori o statusu, da bi trebalo odvojiti decentralizaciju kao suštinsko pitanje za opstanak Srba od direktnih razgovora o političko-pravnom aspektu statusa. Znači, ovo je uredu, nije dovoljno, decentralizacija po konceptu koji smo mi tražili podrazumeva još
jedan broj opština i neka dodatna ovlašćenja, ali predstavlja ozbiljno poboljšanje u odnosu na ono što imamo u ovom trenutku.”

U planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija se predviđa da Kosovo bude multietničko društvo koje će garantovati prava nealbanske manjine. Predlog sadrži mere koje će obezbediti promovisanje i zaštitu prava nacionalnih zajednica, decentralizaciju vlasti i očuvanje kulturnog i verskog nasleđa. Predviđena je zaštita prava nealbanskih manjina, pre svega Srba koji će dobiti nove opštine, sa novih nadležnostima i imaće široku autonomiju.

Prema rečima portparola Vlade Kosova Uljpijane Ljame, dokumentom su obuhvaćena poštovanja individualnih i kolektivnih prava:

“Ovaj dokument je kombinacija svetske prakse poštovanja prava pojedinaca i manjina. Mi to nismo smatrali kompromisom, već je kompromis deo o međunarodnom prisustvu koje će pratiti i garantovati prava.”

U Ahtisarijevom planu je navedeno i da će zvanični jezici Kosova biti albanski i srpski, što znači da će, kako kaže predstavnica Vlade, prava manjina u nezavisnom Kosovu biti garantovana Ustavom:

“U paketu se jasno kaže da će prava biti Ustavom garantovana, to će biti odgovarajuća kombinacija između onoga što će se realizovati zakonima i onoga što će biti osnovni dokument države Kosova.”

S druge strane, kosovski Srbi smatraju da bi u nastavku pregovora Beograd trebalo da predloži izmenu određenih delova plana. Ivanović ističe da se srpska strana treba koncentrisati da poboljša decentralizaciju i otkloni elemente iz plana koji nagoveštavaju formiranje vojske:

“Mislim da bi se trebali koncetrisati da poboljšamo ovu decentralizaciju i otklonimo neke smetnje kao što su vojska, jer ona je kao takva zabrinjavajući element i elemenat destabilizacije, kao i nastojati da se limitira broj tih asocijacija u koje se kao kandidat može uključiti Kosovo. A onda, kako na početku tako i na kraju razgovora, poručiti da Srbija ne može da prihvati otcepljenje dela njene teritorije.”

Prema Ahtisarijevom planu, predviđeno je osnivanje šest novih ili značajno proširenih opština u kojima su Srbi većina - Gračanica, Novo Brdo, Klokot, Ranilug, Prateš, Severna Mitrovica. Dalje se navodi da odredbe o zaštiti i promovisanju verskog i kulturnog nasleđa treba da osiguraju slobodno i neometano postojanje i funkcionisanje Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Više od 40 ključnih verskih i kulturnih lokaliteta biće okruženo zaštitnim zonama, a biće uspostavljena i dodatna zaštita za pojedine objekte.
XS
SM
MD
LG