Dostupni linkovi

logo-print

Pogled sa strane na srbijanski izborni bilans


Koliko god su građani Srbije s nestrpljenjem iščekivali ishod parlamentarnih izbora, rezultati ovog izjašnjavanja osluškivali su se sa povišenom pažnjom u čitavom regionu. Pri tom to nije bilo ljubopitljivo zavirivanje preko ograde u dvorište suseda, već istinska zainteresovanost za političko raspoloženje koje vlada u najbližem okruženju. Naravno, svaka od ovih zemalja ima more svojih teškoća, ali deo problema sa kojim se one suočavaju još uvek vuče korene iz perioda zajedničkog života – bilo da je reč o graničnim sporovima, povratku izbeglih ili podeli imovine nekadašnje federacije. Zbog toga nikome u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nije svejedno da li će u Srbiji biti na vlasti neko ko otvoreno tvrdi da su Republika Srpska i Republika Srpska Krajina pod okupacijom i da je pitanje dana kada će biti ostvarena ideja velike Srbije, ili će takve stranke ostati u opoziciji. Stoga su većinska podrška Srpskoj radikalnoj stranci i reakcije koje jedna takva činjenica izaziva u susedstvu, tema i naše današnje emisije u kojoj između ostalih učestvuju: • Profesor na sarajevskom univerzitetu, inače bivši predsednik Federacije Bosne i Hercegovine Ejup Ganić • Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić • Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Oliver Antić • Nekadašnji ministar spoljnih poslova Hrvatske i potpisnik sporazuma o normalizaciji odnosa sa SR Jugoslavijom Mate Granić

No pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, pogledajmo kako radikali, gotovo iz godine u godinu, dobijaju sve veću podršku glasačkog tela u Srbiji:

Prema konačnim rezultatima republičke izborne komisije, Srpska radikalna stranka osvojila je na parlamentarnim izborima u Srbiji 1.152.105 glasova ili 28,59 odsto. Odmah za njom sledi Demokratska stranka sa 915.014 glasova ili 22,71 odsto. Dok je treća po broju osvojenih glasova koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije koja je osvojila 666.889 glasova ili 16,55 odsto. U prethodnom sazivu SRS je dobila 1.560.256 glasova, što znači da je za ovu partiju glasalo skoro 100.000 ljudi više nego na prošlim parlamentarnim izborima. Srpska radikalna stranka beleži konstantan porast broja glasova na parlamentarnim izborima od 1997. godine, kada je prvi put za ovu partiju glasalo više od milion birača, što je samo nakratko prekinuto na decembarskim izborima 2000. godine. Nakon rušenja Slobodana Miloševića, svoje poverenje toj partiji ukazalo je svega 322.333 birača.

* * * * *

RSE: Mada nije jednostavno sažeti raspoloženje koje je vladalo u Hrvatskoj i Bosni nakon objavljivanja rezultata srpskih izbora, mogla se jasno videti da je broj glasova koje je dobila Srpska radikalna stranka izazivao vidljivu strepnju. Nije sa druge strane ni nedostajalo nade da će novu vladu formirati stranke takozvanog demokratskog bloka, ali je kroz izveštaje medija i reakcije političke javnosti provejavala zabrinutost zbog uspeha radikala:

GRANIĆ: Rezultati u Srbiji su očekivani i ono čega je Hrvatska, bez obzira na političke stranke, svjesna, to je da do prave katarze u Srbiji nije došlo, da je Miloševićeva politika stvaranja velike Srbije, oružjem ili bez njega, bila pogreška. Velika većina izbornog tijela podržava Srpsku radikalnu stranku koja ima i teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj i to je ono što pomalo zabrinjava Hrvatsku.

VUČIĆ: Oni imaju velike prijatelje u onima koji o Srbima u Hrvatskoj uopšte ne brinu, u Koštunici, Tadiću. Njih su preveslali već milion puta. Što bi morali da se muče sa nekim ko je mnogo ozbiljniji i ko bi vodio računa o srpskim interesima. Ništa mi u svemu tome nema nelogično.

RSE: Koliko god žiteljima Hrvatske nije sasvim svejedno zbog ovakvog ishoda glasanja, raspoloženje glasačkog tela u Srbiji je sa još većom zabrinutošću dočekano u Bosni i Hercegovni. Mada se i tu povremeno moglo čuti da su demokratske stranke u Srbiji odnele pobedu, nisu bile retke ocene o trijumfu jedne stranke opasnih namera:

ANTIĆ: To je plod dugogodišnje medijske hajke. Što je razumljivo, jer mediji su u secesionističkim republikama stvarali jednu lošu sliku o Srbiji i o svemu što je, u suštini, srpski nacionalni interes. Kada bismo razgovarali na planu činjenica, ta slika bi izgledala sasvim drugačije.

GANIĆ: Raspad Jugoslavije još nije završen. Preko milion ljudi je glasalo za Radikalnu stranku. Oni su praktično čuvari onog programa koji nije uspio, međutim dobar dio tih ljudi je ratovao na tuđem zemljištu, ne na svome. Prema tome, i dalje nisu sagledali svu opasnost i svu bijedu rata. Njima je obećano puno i ljudi se tih obećanja ne odriču lako.

RSE: Pri tom, naravno, nije stvar u tome što je u Srbiji najveći broj glasova dobila partija čiji je predsednik optužen pred Haškim tribunalom za najteže ratne zločine, već što ona otvoreno zagovara ideje koje se u susedstvu doživljavaju kao ekstremno desničarske, čime je poljuljana njihova nada da se zemlja koja se smatra odgovornom za ratove, konačno odriče nacionalizma:

VUČIĆ: Ne znam kakvu vrstu zazora imaju. Mi sve želimo da postignemo mirnim putem i demokratskim sredstvima, tako da ne znam koje im to naše ideje smetaju, osim ukoliko im ne smeta činjenica da ćemo mi uvek podržavati srpski narod zapadno od Drine i Dunava, to je naše legitimno pravo. I oni podržavaju pripadnike svojih manjina u svim zemljama gde god da žive. Tako da ne vidim šta bi im tu posebno moglo smetati.

GRANIĆ: U Srbiji nije došlo do otriježnjenja, do shvaćanja da je do rata na ovim prostorima došlo zbog jedne neosporne činjenice – da je Milošević želio nametnuti model moderne federacije ili velike Srbije, kao što je to na Gazimestanu kazao, silom ili milom. Ta ideja se još uvijek podupire i to je ono što zabrinjava građane Hrvatske.

RSE: Bez obzira što su izbori okončani, u Bosni i Hrvatskoj su i dalje usmereni pogledi prema Beogradu, gde stranke demokratskog predznaka, uz vidljivu surenjivost i uzajamne antagonizme, pokušavaju da se dogovore oko sastava nove vlade:

GANIĆ: Mi smo pomno pratili te izbore, možda čak i žešće nego građani u Srbiji, jer se to uvijek reflektovalo na Bosnu. Bosna je jedina bivša republika koja je zadržala multietničnost, iako u značajnoj mjeri teritorijalno skrhanu, i još uvijek te pretenzije prema Bosni nisu završene. Tako da je to što pratimo i brinemo zapravo naša sudbina.

GRANIĆ: Objektivno, za mir i stabilnost na ovom prostoru, potrebna je stabilna, europski orijentirana Srbija. Većina građana Hrvatske sada bi apsolutno željela stabilnu, europski integriranu Srbiju, a tko će u njoj pobijediti na izborima, to je stvar građana Srbije i nikoga drugog. I to je razlog zašto se sa velikom pažnjom gleda na Srbiju.

RSE: Jedna od najvećih neobičnosti srpskih izbora je što se još uvek ne zna ko je na njima pobedio. Mada je Srpska radikalna stranka dobila najveći broj glasova, mnogi politički analitičari smatraju da je pobedu izvojevao demokratski blok. To, međutim, nisu samo neki lokalni običaji u načinu sabiranja glasova, jer i većina evropskih zvaničnika uporno ponavlja da su stranke demokratskog bloka odnele pobedu, bez obzira što između tih partija nije postojala nikakva predizborna koalicija, savez ili dogovor. Čak štaviše, mogla se primetiti netrpeljivost i jak rivalitet između tih partija. Ko je dakle trijumfovao na ovim izborima?

GRANIĆ: Nažalost, ako se uzme da je 35 posto onih koji podržavaju ili Radikalnu stranku ili – još gore – Miloševićeve socijaliste, ako se uzme da je, praktički, Koštuničina predizborna kampanja bila gotovo na razini Srpske radikalne stranke, barem što se tiče Kosova, onda je sasvim sigurno da je to preko 50 posto onih koji jednostavno žive u prošlosti.

VUČIĆ: Pravi pobednik je onaj koji je dobio najveće poverenje naroda, a ubedljivo najveće poverenje naroda dobila je Srpska radikalna stranka. Kad Zvezda bude prvak u fudbalu sa sedam bodova razlike, a iza nje Mlados Lučani, Radnički Niš i Radnički Pirot, pa Mladost Lučani Radnički Niš i Radnički Pirot saberu bodove, mogu imati više, ali je očigledno ko je samostalno šampion.

RSE: Možda će ishod pregovora oko formiranja nove vlade u Srbiji konačno dati odgovor na pitanje ko je pobednik izbora, ali je već sada očigledno da se Srbija našla pred sudbinskim izborom: na jednoj strani su partije koje pokušavaju da uvedu ovu zemlju u Evropu, dok su na drugom polu oni koji tvrde da su Evropskoj uniji skoncentrisani najveći neprijatelji srpskog naroda:

VUČIĆ: Ne znam da li je bilo sudbinsko, ali je bilo vrlo važno. Plašim se da ovako Srbija nastavlja da korača u prošlost, kako je koračala poslednjih nekoliko godina. I plašim se da ćemo imati još više lopovluka i još više krađe, da ćemo izgubiti Kosovo i Metohiju i sve drugo, samo da bi oni ostajali u svojim foteljama i da bi narodu govorili kako su demokrate.

GRANIĆ: Može se reći da su ovo vrlo važni izbori, iz jednostavnog razloga što je ovo nestabilno područje u Evropi, i da je način rješavanja preostalih otvorenih pitanja, a to je i konačni status Kosova, sigurno nešto što je možda jedan od većih evropskih problema.

RSE: No ne samo da su ovi izbori bili od presudnog značaja za Srbiju, nego je ovo glasanje, prema pisanju vodećih medija u svetu, jedno od najvažnijih izjašnjavanja na Balkanu u poslednjih nekoliko godina. Od njega će zavisti da li će doći do ubrzanog približavanja Srbije svetu, ili će ceo region biti gurnut u novu nestabilnosti. Stoga i međunarodna zajednica insistira na tome da vlast u Srbiji formiraju stranke demokratskog bloka:

ANTIĆ: Potpuno je politički nekorektno reći „demokratske stranke“ odnosno „demokratski blok stranaka“. Šta to znači? Svi znamo da je to neistina. Kako „demokratski blok stranaka“? Pa valjda su demokratske sve stranke koje učestvuju po pravilima demokratske igre, a u skladu sa zakonom. Dakle, neke stranke – a uvek se, naravno, misli na Srpsku radikalnu stranku – automatski ne spadaju u taj blok. Pa u koji blok onda SRS spada? Kad bi se pozvalo na oružje da se sruši sve i da se nasiljem dođe na vlast, kao što su neki ovde i dolazili, onda se ne bi radilo o demokratskoj stranci. Mi danas ovde imamo jednu izvrnutu sliku istine i stvarnosti. Upravo je to slučaj sa Srpskom radikalnom strankom. To je jedna sasvim normalna stranka. Nije nikakav „nacionalistički blok“, kako se ovde između ostalog naziva. U toj stranci su pripadnici svih naroda koji žive u Srbiji, svih.

GANIĆ: Evropa sve nas kažnjava zbog toga što imamo takve glasove u Beogradu. Svi mi plaćamo tu cijenu. Oni jednostavno sve trpaju u isti koš. I kad prave mir, kao što je bilo u Dejtonu, sve je strpano u isti koš – i oni koji su razarali Sarajevo i oni koji su ga branili. Takva je i ova situacija – ako je loše u Srbiji, onda kažu da je loše na Balkanu, jer Srbija, ipak, ima najveću masu u tom smislu. S druge strane, ovi izbori u Srbiji su značajni jer su destabilizirali Vojvodinu i Sandžak, dakle one dijelove Srbije koji donekle imaju neku multietničnost. Jer, radikali zaista imaju mračne ideje. S druge strane se postavlja pitanje – kome ostaviti Kosovo? Da li Srbiji u kojoj većinska stranka koja zagovara neku vrstu aparthejda i velike Srbije?

RSE: Zagovaranje velikodržavnih pretenzija Srpske radikalne stranke posebno je došlo do izražaja u političkom testamentu Vojislava Šešelja koji je pročitan tokom njegovog štrajka glađu u Haškom tribunalu. Ono što je u Srbiji skrivano i poricano tokom ratnih godina, dobilo je neku vrstu legitimiteta kada je najjača parlamentarna stranka otvoreno počela da ističe teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini:

VUČIĆ: To je nešto što može da se ostvari za sto godina. Samo mi to, za razliku od njih, ne krijemo. Hrvati su to uradili, napravili su veliku Hrvatsku. Veliku da ne može biti veća, sa tako malim brojem stanovnika i sa teritorijom koja nikada Hrvatskoj nije pripadala (Krajina). Oni su ćutali i to ostvarili. Oni su svoje ideje, na uštrb interesa srpskog naroda, ostvarili. Oni bi da podrže otcepljenje Kosova i Metohije, da otmu još jedno parče teritorije Srbije, a ne sme da se razgovara o tome šta želi narod u Republici Srpskoj. Da, super, mi smo uspeli da proteramo Srbe iz Krajine, uspeli smo da ih pobijemo i pomlatimo i još smo rekli da su Srbi izvršili agresiju. Na tu vrstu „istine“ neću da pristanem. Ne možemo da se vratimo u taj period, ne možemo da se vratimo u to vreme, gledamo u budućnost, a ne u prošlost, ali neću da pristanem na tu vrstu ocene.

GANIĆ: To je ista politika, samo je sad malo promijenjen taj dekor. Jedina pozitivna stvar u čitavom ovom procesu je to što čitava ta mašinerija koja to zagovara, nije tako jaka kao što je nekad bila, ali su želje i aspiracije konstanta. Ta velika Srbija o kojoj se sad govori, koliko god da traje ta provokacija, ti pritisci i tako dalje, mislim da će to donekle odvlačiti Srbiju od nekih ključnih smjernica razvoja. Ovo razbacivanje – govor o velikoj Srbiji, odlaže neke strategije razvoja u realnim granicama.

RSE: No ne samo da se sada ne skrivaju teritorijalne aspiracije prema susednim državama, nego čelnici Srpske radikalne stranke uporno ponavljaju da se takozvana Republika Srpska Krajina trenutno nalazi pod hrvatskom okupacijom:

VUČIĆ: Nego šta nego pod okupacijom? Valjda će narod imati priliku to da kaže za 50, 100 ili 200 godina. Ne misle valjda da su oni oslobodili Republiku Srpsku Krajinu? Oslobodili su je od stanovništva. Valjda im je nemirna savest. Ako proterate 400.000 ljudi, savest ne može da vam bude čista. Republika Srpska Krajina je bila tvorevina srpskog naroda. Krajina je bila želja srpskog naroda. To će narod da kaže.

GRANIĆ: To je ono što zabrinjava Hrvatsku. Naravno, nije više 1991. godina, nije ni 1995. godina. Malo tko u Hrvatskoj vjeruje da je novi rat moguć, da je bilo kakva agresija, kakvu je Milošević izvršio i na Hrvatsku i na Bosnu i Hercegovinu, moguća. Ali postoji jedinstven stav 95 posto građana Hrvatske, bez obzira na političku orijentaciju. To nije nešto što donosi sreću Srbiji, a da ne govorim da ne donosi sreću cijelom ovom prostoru.

RSE: Ako se moglo pomisliti da su pozivi za širenje granica Srbije na uštrb Hrvatske posledica nečije brzopletosti, pozivi radikala na oslobađanje bosanskog entiteta Republike Srpske, potvrđuje da su velikodržavne ambicije deo njihovog programa:

GANIĆ: To bi značilo rasturanje države Bosne i Hercegovine. U suštini, ako bošnjački narod, kao većinski u BiH, bude vodio tolerantnu, mudru politiku, transparentnu i uz pomoć međunarodne zajednice i uz pomoć svih progresivnih, demokratskih snaga kojih još uvijek ima dovoljno i u srpskom i u hrvatskom narodu u BiH, Bosna će se sačuvati. Jedan od problema koji mi imamo su ti rezultati etničkog čišćenja. Bošnjaci iz istočne Bosne su protjerani, protjerani su Hrvati iz Posavine i to na neki način ide na ruku tim nacionalistima. Ukoliko, uz pomoć međunarodne zajednice, povratimo građane tamo odakle su protjerani, te njihove prijetnje će izgubiti svaku šansu i svaku realnost.

VUČIĆ: Republika Srpska se nalazi u okviru Bosne i Hercegovine. Ali ako se drugim narodima dozvoli da odlučuju po pitanju prava na samoopredelenje, zašto se to ne bi dozvolilo Republici Srpskoj?

RSE: Za razliku od devedesetih, kada se ratovalo zbog ciljeva koji su se prikrivali, čelnici Srpske radikalne stranke otvoreno govore o namerama da se promene granica, ali je ratnohuškačku retoriku zamenio koliko-toliko prihvatljiviji vokabular o tome kako se mogu ostvariti takvi ciljevi:

VUČIĆ: Mi ćemo sada da radimo, ćutimo i da čekamo, 50, 100, 200 godina, nije važno koliko, da dođe do promene snaga u svetu. Ali to se ne može ostvariti ni našom vladavinom sada, niti bilo čim drugim. To prosto nije realno. Niti ko može da ratuje, niti ko to hoće u ovom trenutku.

GRANIĆ: Jasno je da je to sada smiješno. Hrvatske će prije ili kasnije postati članica Evropske unije. A to znači da će poštivati pravila i propise EU. To će važiti za Hrvatsku, kao i za svaku državu. Isto tako, Hrvatska će biti članica NATO-a, prema tome Hrvatska će biti zaštićena od takvih aspiracija i takvih „povesnih“ ideja.

RSE: Bez obzira što će svima u regionu laknuti kada čuju da više čak ni radikali ne prizivaju oružje za ostvarivanje svojih ciljeva, težnje za tuđim teritorijama teško se mogu ostvariti same od sebe. Da li će žitelji Hrvatske ili Bosne bilo kada u budućnosti da mirno stoje i gledaju, kako neko pomera granice Srbije duboko u teritorije ovih zemalja?

GANIĆ: Mi to nismo dopustili ni pod mnogo težim uslovima. Danas smo ipak jači. Otvorene su komunikacije, u Sarajevu je prisutno 70 ambasada. Mi smo podnijeli veliku žrtvu za održavanje multietničnosti. Bio je i genocid u Bosni. Tako da su svi naučili lekciju iz Bosne, a to je da treba preventivno djelovati. Nisu djelovali kad je trebalo, tako da UN i Evropa sada govore da su naučili lekciju i da to više neće dozvoliti.

VUČIĆ: Ekonomski jaka Srbija je uvek pomoć našem narodu zapadno od Drine i Dunava, a zavisiće od toga ko će, kako i na koji način da radi u budućnosti, i da sačekamo da se srpski nacionalni interesi ostvare na najbolji način.

RSE: Bez obzira na umiveniju retoriku Srpske radikalne stranke nego što je to do nedavno bio slučaj, podrška ogromnog broja glasača partiji koja ne odustaje od čvrste nacionalne ideologije i ujedinjenja nečega što se naziva „srpskim zemljama“ govori da jedan veliki deo društva u Srbiji i dalje nije u stanju da se oslobodi ideja, koje su već donele previše zla čitavom Balkanu:

GANIĆ: Sve nas ovdje na Balkanu to brine. Ja bih bio tako srećan da u Srbiji preovladaju te moderne struje. Da mi u Bosni znamo šta treba da uradimo da im pomognemo, mi smo to uradili. Mi i dalje smatramo da je ona čuvena teorija – pomozi susjedu da prosperira, bez obzira kakav je – i dalje za nas prihvatljiva. Prema tome, mene bi radovalo da vidim da se u Srbiji živi bolje. Miran i bogat susjed će nas ostaviti na miru. A ovakvo, podijeljeno i rovito društvo, kakvo je sad srpsko, ono je problem.

ANTIĆ: Čim nešto dolazi iz Srbije, čim ima srpski predznak, odmah se tu lepe neke etikete, odmah je tu neko podozrenje i tako dalje. To je ostatak komunizma, jer u komunizmu, kada nemaš argumente, onda zalepiš etiketu. To je potpuno isto. Nema ničeg ekstremnog i ničeg nenormalnog – poziva na nesaradnju, poziva na nasilje – u Srpskoj radikalnoj stranci. To niste mogli nikada da čujete.

RSE: I može li se, uprkos svim ovim nedoumicama koje je doneo uspeh Srpske radikalne stranke, očekivati da će nakon ovih izbora i formiranja nove vlade u Srbiji, doći do stabilizacije političkih prilika koja će se odraziti na čitav region?

GRANIĆ: Ja u to vjerujem. To je gotovo nemoguće izbjeći, da jednostavno dođe do toga da počne borba ideja – da li je bolje konzervativno ili je bolje lijevi centar ili je bolje ovakav ili onakav tip gospodarstva… Da dođe do takvih bitaka, a ne više da bilo tko ima aspiracije na tuđe. To je prošlost.

VUČIĆ: Mislim da ove godine nema nikakve političke stabilnosti, mislim da smo u turbulentnim vremenima. Mi ćemo se ponašati državotvorno, štitićemo interese države na svakom mestu, mi haos i nestabilnost nećemo da unosimo, ali će biti dovoljno haosa i nestabilnosti kad pogledate one koji danas treba tobože da se dogovore o formiranju vlade. Ja ne znam kako će to da se reflektuje na širi region. Pre svega sam zainteresovan za ono što će biti u Srbiji. Mi želimo mir, dobre odnose sa svima, ali nas pre svega interesuje šta će biti u Srbiji – možemo li mi da sačuvamo Srbiju ili ne možemo, kako će da žive građani Srbije i može li da im bude bolje ili ne.

RSE: Naravno, izbori u Srbiji samo su jedno u nizu opredeljivanja građana prema vlastitoj budućnosti, pa se nužno nameće pitanje – da li će ideje Srpske radikalne stranke vremenom jačati i dobijati na snazi, ili će one vremenom sve više gubiti svoju privlačnosti:

GANIĆ: To će biti kao i do sada – dva tabora, ovaj oficijalni, koji je za suradnju sa Evropom, i ova struja radikala koja će imati uporište i u ovoj vladi, jer Koštunicini ljudi, ipak, na jedan način podržavaju radikale.

ANTIĆ: Glasačko telo SRS-a jedno je od najstabilnijih, što se vidi, uostalom, i po izborima unazad. A mislim da će dobiti još glasača i još članstva. Jer, znate, svaka sledeća nepravda umnožava i članstvo i glasačko telo. Ova omalovažavanja, ova ponižavanja koja stižu iz Evrope i sveta, ona samo umnožavaju i članstvo i glasačko telo Srpske radikalne stranke.

RSE: Da li će samim tim Srpska radikalna stranka imati u Srbiji sve više pristalica, ili će se vremenom smanjivati podrška koju dobija ova partija:

VUČIĆ: Biće mnogo veća. Pošto sam svaki put slušao kako će podrška da nam pada i svaki put smo dobijali sve više.

GRANIĆ: Oni će uvijek postojati. I Le Pen postoji u Francuskoj. Ali ipak ne vjerujem da će Radikali doći na vlast u Srbiji. Ili, kad bi se i to dogodilo, to bi bilo kratkotrajno i to bi vratilo Srbiju nazad. Ali ja čvrsto vjerujem u to da će Srbija, u razumnom vremenu, biti evropski čvrsto vođena i evropski orijentirana država, naravno poštujući vlastitu tradiciju. Ali mislim da više neće biti nikakvih dilema oko toga gdje pripada i gdje spada Srbija.

RSE: Formiranje nove Vlade odrediće u svakom slučaju pravu meru glasovima koje je dobila Srpska radikalna stranka. Dok se to ne dogodi, neki će se radovati zbog pobede demokratskog bloka, dok će drugi žaliti zbog trijumfa nacionalističkih snaga. Jedni od njih će u svakom slučaju dobiti više pokrića za svoja osećanja.
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG