Dostupni linkovi

logo-print

Nezavisnost Kosova je realnost


Kosovo će postati nezavisno i za Srbiju bi bilo bolje da prihvati tu novu realnost, a ne da računa na podršku Rusije kojoj i nije previše stalo do Srbije, već koristi Kosovo za potkusurivanje u generalnom nadmetanju velikih sila, kaže za Radio Slobodna Evropa Tomas Doneli (Thomas Donnelly), stručnjak Instituta Enterprajz (Enterprise) u Vašingtonu. Po njegovom mišljenju, odbijanje Vojislava Koštunice da primi Martija Ahtisarija pokazuje da on nije ozbiljan igrač u pregovorima o tako važnom pitanju.


DONELI: Ja mislim da plan Martija Ahtisarija predviđa nezavisnost za Kosovo pod međunarodnim nadzorom. Teško je u ovom trenutku reći da li će reč nezavisnost biti eksplicitno pomenuta, ili će biti ostavljen prostor da je Albanci sami proglase, kako spekulišu pojedini zapadni mediji, ali je sasvim sigurno da čitav proces vodi ka nezavisnosti Kosova. Podrška koju je prošle sedmice NATO pružio Ahtisarijevom planu takođe ukazuje da će nezavisnost biti krajnji ishod. S druge, strane SAD i Evropska Unija imaju izražene interese i u samoj Srbiji, gde je politička situacija prilično nestabilna i neizvesna imajući u vidu uspeh Srpske radikalne stanke na parlamentarnim izborima i teškoće u formiranju nove Vlade. Zapad se pribojava da bi nacionalisti mogli da ponovo uzdrmaju ne samo Srbiju već i čitav region, uklučujući i nov rat. Zato je SAD i EU itekako potrebna stabilna Srbija i iz tog razloga nastoje da pomognu demokratskim snagama, pre svega Borisu Tadiću. Kada je reč o rešenju za Kosovo, mislim da su zapadne zemlje sklonije da Kosovo postane definitivno nezavisno, i da to bude eksplicitno pomenuto u Rezoluciji. Naravno, to podrazumeva obavezu ispunjena određenih standarda, pre svega u zaštiti prava manjina, zatim omogućavanja neke vrste autonomije za Srbe. Ja mislim da će i Srbiji biti lakše da prihvati nezavisnost Kosova ako to bude odluka međunarodne zajednice, verifikovana u Ujedinjenim nacijama, nego ako se to rešenje ostavi nedefinisano i nakon toga Albanci samostalno proglase nezavisnost. Svakako da bi se u ovom drugom u slučaju mnogo lakše zapalile nacionalne strasti u Srbiji.

RSE:
Pominjete definitivnu nezavisnost. Da li to podrazumeva automatski i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim institucijama?

DONELI:
Mislim da će to biti proces, pre svega za članstvo u Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji, dok će Kosovo biti mnogo brže primljeno u međunarodnim finansijskim institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond.

RSE: Da li će međutim zapadne zemlje moći da pridobiju Rusiju da podrži u Savetu bezbednosti Rezoluciju o nezavisnosti Kosova, imajući u vidu da se ona protivi tom rešenju?

DONELI: Ne znam da li će Rusija ići toliko daleko da bi odbranila interese Beograda. Treba se podsetiti da je upravo Moskva 1999. ubedila Miloševića da prizna poraz na Kosovu. S obzirom na potrebu očuvanja dobrih odnosa sa Zapadom, mislim da nije mnogo verovatno da Rusija pruži Srbiji mnogo više od retoričke podrške. Kremlj na neki način koristi Kosovo i u generalnom nadmetanju velikih sila u kojem se na jednom pitanju zateže da bi se dobili ustupci na drugom. Ne bih želeo da budem ciničan, ali ne mislim da je Rusiji mnogo stalo do konkretnih interesa Srbije na Kosovu i priča o bliskosti po osnovu pravoslavlja i slovensta, svodi se uglavnom na retoriku. Rusija svakako u tom diplomatskom manevrisanju više računa na nacionaliste i Koštuničinu partiju, nego na Tadića i druge prozapadne snage. Mislim da je pre svega u interesu Srbija njena ekonomska i politička obnova i uključivanje u međunarodne integracije po ugledu na ostale zemlje u regionu. Opsednutost Kosovom i prevelikim oslanjanjem na podršku Rusije, može je samo vratiti u prošlost.

RSE: Pre nekoliko dana odlazeća Vlada Srbije, tačnije savetnik premijera Slobodan Samardžić, predložio je "internu nezavisnost" za Kosovo, s tim što se granice ne bile menjale. Srpska policja ne bi bila na granici sa Kosovom, a Priština bi mogla da računa i na članstvo u pojedinim međunarodnim institucijama, pre svega finansijskim, osim u Ujedinjenim nacijama. Da li je to zakasneli predlog.

DONELI: Da, to je prekasno, Da je takva varijanta predložena tokom 90-tih, pa čak i 1999. godine, Albanci bi je verovatno prihvatili. Sada ne. Mislim da su Srbi odavno prokockali priliku da zadrže Kosovo. Uostalom, oni su generalno kasnili u rešavanju i ostalih problema na prostoru bivše Jugoslavije.

RSE:
Kako ocenjujete odluku Vojislava Koštunice, predsednika odlazeće Vlade da ne primi u petak Martija Ahtisarija? On ističe u obrazloženju da je posle nedavnih izbora, njegov kabinet samo tehničkog karaktera i da nema legitimitet da razgovara o tako važnom pitanju. Istovremeno, kako se nezvanično saznaje u platformi njegove partije za formiranje nove Vlade se traži da Srbija prekine diplomatske odnose sa svim zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova.

DONELI:
On je od samog početka pregovaračkog procesa bio protiv Martija Ahtisarija. Njegovi pomenuti potezi su pre svega za unutrašnjo političku upotrebu, odnosno za učvršćivanje njegove pozicije, možda i da čak ostane premijer. On misli da će mu okretanje leđa Ahtisariju doneti poene, ali time samo pokazuje da nije ozbiljan igrač u ovom pregovaračkom procesu.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG