Dostupni linkovi

logo-print

Nekome je cilj etnički čisto Kosovo


Gost Press kluba je Zoran Ostojić, dugogodišnji novinar. Kratko vreme, dok je Đinđić bio gradonačelnik Beograda, bio je direktor Studija B, a potom direktor TV Mreže. Danas je član predsedništva Građanskog saveza Srbije, koji je ušao u koaliciju sa Liberalno demokratskom partijom Čede Jovanovića.


RSE:
Ahtisari dolazi u Beograd. Koštunica neće da ga primi. Kako to tumačite?

OSTOJIĆ: Kada se setim onih devedesetih i Miloševića, čini mi se da čak ni Milošević to nije radio. On primi, na onom svom kanabetu, Holbruka, ili te koji su donosili poruke, pa onda slušam na njegovom Dnevniku kako je rekao ovo ili ono i kako im je odbrusio. Ali ih je ipak primao. Šta je stvarno bilo, uz kajsijovaču i viski, to samo oni znaju. On je ipak komunicirao. Ovo je baš autističan potez Vojislava Koštunice. Svakako da je to potpuno pogrešno, i sa aspekta interesa zemlje, i potpuno pogrešno sa pozicije koju on obavlja, koliko god da mu je oslabio kapacitet od trenutka proglašenja izbornih rezultata.

RSE: Vidimo Srđana Đurića, koji je na čelu vladine Agencije za kontakte sa medijima, kako ima zamerke na Ahtisarija i na bilo koga ko bi došao i počeo neki razgovor o Kosovu. On trpi neke kritike, uglavnom paušalno.

OSTOJIĆ: Mislim da je retko zabeleženo u diplomatskoj praksi to što se dešavalo u ove tri godine i to baš kada je u pitanju šef Biroa za komunikacije, koji je polemisao sa Ahtisarijem, sa Oli Renom, umesto Vlade. To da predsednik Vlade potura svoje činovnike da sa tako visokim funkcionerima polemišu, mislim da na Zapadu nije podiglo ugled naše zemlje. Zamislite da je devedesetih godina Goran Matić odgovarao Holbruku preko novina. Ipak se zna nekakav red. Mislim da je to sve u kontekstu onoga što je bio Koštunicin cilj kada je u pitanju Kosovo – odlaganje, odlaganje i večito odlaganje.

RSE: Vi ste bili na Kosovu?

OSTOJIĆ: Bili smo 2005. godine. Tamo smo promovisali, pre nego što su počeli pregovori, naš plan za Kosovo, poznatiji kao 2K. U principu smo znali da je Koštunicina taktika odugovlačenje. Ubeđivali smo strance, tokom proteklih godina, da ćemo imati izbore ako oni čvrsto reše da završe Kosovo tokom 2006. godine. I to se desilo, uz ovaj cirkus sa Ustavom. Koštunica je pokušao to da odloži jer verovatno misli da ima, a to ćemo videti sledećih dana, podršku Moskve. Da se to što više prolongira, je jedan od taktičkih poteza. Kada već nije mogao da ih natera da to odlože za sledeću godinu, a naterali su ga na izbore zbog toga, sada pokušava da prolongira to rešenje i razgovore o tom rešenju kroz formiranje vlade. Četiri meseca je rok - mesec za konstituisanje Skupštine i tri meseca konsultacija. Ne znam šta se dobija tim odlaganjem, osim ako neko u Beogradu ne misli da će time izazvati neku nervozu na Kosovu, od nekih ekstremista među Albancima, a da će nama to ići u prilog. Možda i probavaju preko nekih kontakata i veza, koje su bezbedonosne službe iz Beograda uspostavile decenijama unazad među Albancima. Ne zaboravimo da je jedan od onih koji, uslovno rečeno, izgleda kao albanski ekstremista, Kurti, proveo dosta godina u zatvoru u Srbiji. Sada to izaziva sumnju kakve su mu namere ili motivi. Možda neko manipuliše s njim, a možda to radi svesno. Možda neko računa na neku destabilizaciju kosovske političke scene u nekim pregovorima.

RSE: Stradali bi Srbi s Kosova ako bi došlo do destabilizacije?!

OSTOJIĆ: Lično mislim da je cilj Koštunicine politike, dela crkve, Akademije i Vojske, da se isele Srbi sa Kosova i da je to jedna neobjavljena nacionalna strategija koja je svoj vrhunac dobila sa dogovorom Tuđman-Milošević u podeli Bosne i iseljavanju Srba iz Hrvatske. Neko u tim krugovima smatra da je Jelcinj bio budala što je ostavio 30 miliona Rusa van Rusije u trenutku raspada SSSR-a, da su oni mnogo pametniji i da će sve Srbe dovesti u Srbiju. Zato mislim da u tim krugovima nikoga ne uzbuđuje što će stradati Srbi. Ako stradaju Srbi, oni će se morati pomeriti na sever Kosova, ili u Srbiju. Mislim da je nekome cilj etnički čisto Kosovo, ili bar etnički čisto Kosovo južno od Ibra.

RSE: Pretpostavljam da ste videli u štampi preteću poruku onome ko prizna Kosovo - Srbija će s njim prekinuti sve odnose. Mislite li da je to zbog unutrašnje scene, ili je to poruka Zapadu?

OSTOJIĆ: Da nisu završeni izbori, mislio bih da je to deo predizborne kampanje. Ali ta izjava, u principu, otkriva pravo lice dela takozvanog demokratskog bloka. Oni ne žele euro-atlantske integracije, oni ne žele Evropsku uniju, to je najava izolacije Srbije. Mi u našoj građanskoj koaliciji odavno pričamo da je u suštini Koštunicina politika kontinuitet sa Miloševićem. To je neiskrena želja i odbijanje da se Srbija kreće ka Evropskoj uniji, iako na rečima to stoji, međutim svi potezi koji se vuku unazad tri godine dokazuju suprotno. To je, ili razumevanje Srbije kao domaćinske, srednjovekovnog ognjišta, lojanice, anticivilizacijske i antimodernističke Srbije, ili se radi o agentima interesa jedne strane sile, strane zemlje, koja se nalazi na istoku odavde jer samo njoj odgovara destabilizacija ovog regiona, izolovana Srbija, zato što time ona dobija razlog da trguje i izvlači neke ustupke, koji su za nju važni, u kavkaskom bazenu. Ovo ovde joj služi kao moneta za potkusurivanje tih njihovih interesa. Na žalost, ovde postoje političke snage na sceni koje interese te strane zemlje prilično zdušno brane. Dvesta godina ta strana zemlja svoje interese prodaje nama kao srpske, ali i svih tih dvesta godina ovde ima ljudi koji to rade za nju.

RSE: Postoji želja Zapada, ali i verovatno demokratski orjentisanog sveta u Srbiji, da se napravi jedan vrlo čvrst i snažan demokratski blok. Tu se spominju DS, DSS, G17 plus i LDP. Ali, niti vi hoćete sa Koštunicom, niti Koštunica hoće sa vama. Imam utisak da vam je više stalo da uđete u Skupštinu, da razbijate monopol Radikala u Skupštini i da pokrećete bitna pitanja za državu i za naciju?

OSTOJIĆ: Mi smo nešto pričali u kampanji i dobili smo preko 200 hiljada glasova za to. Tih 200 hiljada glasova nas obavezuje da ono što smo pričali i sprovedemo u delo. Pričali smo da je potrebna nova državna politika prema Kosovu, da je potrebno hapšenje i izručenje Hagu i Mladića i Hadžića i još jednog ili dvojice, da je potrebna lustracija, da je potrebna nova ekonomska politika. Za nas je to politika. Suština je u politici, a ne u nekoj formi da li je to demokratski blok ili ne. Mi ne želimo sa onima koji ne misle da Mladić treba da bude uhapšen i izručen Hagu, nego kaže da treba da se reši taj problem Mladića. Čak i predsednik Tadić koristi te floskule. Mi se razlikujemo u politici i ako postoji takozvani demokratski blok, ako neko misli da postoji, pa neka ga pravi i neka pravi vladu demokratskog bloka. Ako su demokratski blok one partije koje su noću pisale partijski Ustav, koji je gori od Miloševićevog, i krale na referendumu, onda su i Radikali u tom demokratskom bloku jer su i oni u tome učestvovali zajedno sa nekim partijama takozvanog demokratskog bloka. Ako je to demokratski blok, onda mi nismo deo tog demokratskog bloka.

RSE:
Prema najavama, Građanski savez Srbije će, na žalost, prestati da postoji i spojitće se sa LDP-om. Bili ste jedna svetiljka u teškim vremenima i imali ste ogroman ugled, čini mi se, više napolju nego u zemlji. U vašoj koaliciji vidim nešto kao mali DOS. Uglavnom mislim na Nenada Čanka koji je zajedno sa vama išao u kampanju. Govorili ste kao jedna osoba, svi zajedno iste imali iste ideje i iste predloge. Nenad Čanak je izjavio posle izbora da će da osnuje svoj poslanički klub, navodno zbog toga da bi imao više vremena u diskusijama u Skupštini. Da li je to mali DOS koji po istom principu hoće da se razdvaja?

OSTOJIĆ:
Građanski savez Srbije je bio, uslovno rečeno, neki moralni svetionik tokom devedesetih godina. Moramo da vidimo da se politička scena promenila. Devedesetih je postojao cilj srušiti Miloševića kao pretpostavka za menjanje njegovog sistema. U DOS-u je bio i Građanski savez i morali smo da sarađujemo sa raznim ljudima koji su bili za taj cilj. DOS je bio skup vrlo raznorodnih stranaka, i u ideološkom i u svakom drugom vrednosnom smislu. Bilo je tu i anarhista i republikanaca i levičara i desničara, sujetnih, ludih, ali svi smo bili na istom zadatku. Posle 5. oktobra, posebno posle ubista Đinđića, postoji potreba za profilisanjem i ukrupnjavanjem političke scene, ali na osnovu politika, a ne na osnovu simpatija, antipatija ili nekog drugog cilja ući u Parlament. Mi to već dve godine pričamo. Naša koalicija ne liči na DOS jer je ovo koalicija dve levo liberalne partije i dve socijaldemokratske partije. Čankova i Žarkova partija su socijaldemokratske, iako nisu članice Socijalističke internacionale. Građanski savez je član Liberalne internacionale evropske partije liberala. Čedina partija je mlada da bi ušla u evropske stranačke organizacije, ali će u budućnosti ući. Razlika je u tome što je ovo jasna građanska opcija. Nema tu onih s kojima smo zajedno rušili Miloševića. Oni su sada negde drugde i to je u redu.

Nesporno je da je LDP za samo godinu dana postigao veliki uspeh. On je noseća stranka te koalicije. Desetine hiljada kilometara koje je Jovanović prošao Srbijom su dale rezultat na ovim izborima. To Građanski savez nije uspeo za više od deset godina, ali nije ni bila potreba. Građanski savez je bio nešto između stvarne političke partije, a svaka politička partija se bori za moć, i nevladine organizacije. Bilo je takvo vreme, a sada je drugačije. Ovaj uspeh na izborima kaže da Građanski savez na jedna častan i veličanstven način ide ka svome kraju. Tako to vidim ja, ali i predsedništvo GSS-a, kao i dva bivša predsednika GSS-a, ali ovo je samo jedna inicijativa. Ne može predsedništvo naše stranke da donosi takvu odluku, već članstvo na skupštini, a do skupštine smo udaljeni mesec-dva-tri. Sada počinju konsultacije sa članstvom, pa onda ide glavni odbor. Mi smo stranka procedure. Suština demokratije za nas su članske procedure.

Što se tiče Čanka, njegova situacija je specifična jer je regionalna stranka. Nagoveštavao je da bi u Skupštini Srbije napravio poslanički klub. Na njegovu nesreću, naš rezultat u Vojvodini nije takav da po koalicionom sporazumu on može da dobije dovoljno poslanika, ali postoje još neke manjine s kojima on možda hoće da napravi poslanički klub. Za razliku od naše tri stranke, on je na vlasti u Vojvodini, sa DS-om, već više od deset godina. To su neke specifičnosti njegove koalicije. On će sada morati da odredi hoće li ostati sa nama, ili se DS pokazao kao budući koalicioni partner. Možda on procenjuje s kim će lakše na sledećim pokrajinskim izborima ući u vlast. Ako oceni da mu je lakše sa DS-om, on će povući takve poteze. Nema nikakve ljutnje.

RSE: Tu ima jedna jako zanimljiva stvar. Građanski savez je uvek bio partija pametnih ljudi, intelektualaca, profesora univerziteta, ljudi koji su imali ideje, ali ta stranka nije imala terence, operativce.

OSTOJIĆ:
To je nesporno. Zato kažem da je GSS tada bio nešto između nevladine organizacije i političke partije. Tada ljudi u GSS-u nisu znali, niti hteli, to da rade, a čak nije bilo ni potrebe. Postojao je SPO i DS. Oni su ih imali. To vreme je za nama, to je istorija. Pre dve godine GSS je faktički bio pred raspadom. Pola predsedništva je prešlo u DS. Tada sam ja ušao u GSS jer sam imao neku viziju da je moguće očuvati GSS, da je moguće pomoći nekom drugom, mislio sam na Čedomira Jovanovića i njegove probleme u DS-u. Prirodno, posle ubistva Đinđića i promene politike, i u DS-u je ta opcija nekako promenjena jer ne možemo reći da je Đinđić bio 100 posto građanski orjentisan, u smislu onoga što je GSS uvek govorio, ali išao je u tom pravcu i kao lider veće stranke morao je da pravi kompromise. Novom rukovodstvu GSS-a, posle ostavke Svilanovića i prelaska ljudi u DS, onih koji nisu hteli da budu u opoziciji, koji su svoje interese videli lakše ostvarivim u velikoj stranci, je bilo jasno da mora da sačuva firmu i da pomogne u stvaranju nečeg novog, građanskog ili radikalno građanskog jer ako postoji radikalno antigrađanska i nazadna partija, što ne bi postojala i jedna takva na drugoj strani. Tada smo znali da će izbori biti 2007. godine. Radili smo dve godine i pomogli Čedi da napravi stranku. On je to zaista maestralno uradio. Mi smo morali da napravimo stranku s kojom bi mogli da uđemo u koaliciju. To je bio težak zadatak pre dve godine. Sada smo u Parlamentu i iz njega više nećemo izaći. Sa sledećim izborima ćemo duplirati rezultate, a na drugim izborima od sada nesporno je da ćemo voditi vladu. Ta vlada će uvesti Srbiju u Evropsku uniju.

RSE:
Kako ćete da podelite mandate?

OSTOJIĆ:
Postoji koalicioni sporazum koji je strašno precizan. Podelićemo ih na osnovu doprinosa koji se mogu meriti na osnovu odbora geografije. Čak ima i arbitar za Vojvodinu, koga su svi prihvatili. Tu nikakvih problema neće biti.

RSE: Ko je arbitar?

OSTOJIĆ: Jedna gospođa iz Novog Sada koja se bavi istraživanjem javnog mijenja. Bitno je koliki je doprinos glasova u Vojvodini Lige socijaldemokrata Vojvodine, a koliki drugih. Na osnovu toga se i dele mandati. To sve piše u koalicionom sporazumu.

RSE: Došao je trenutak da partije polože račune koliko se potrošilo za vreme predizborne kampanje. Koliko sam videla, niste imali baš preterani broj bilborda. Na televiziji ste imali dosta spotova. Imali ste crveni autobus, dok su drugi putovali po Srbiji i Vojvodini limuzinama. Da li ste već podneli izveštaj?

OSTOJIĆ: Ovih dana će se podneti. Radi se na tome. Koliko vidim, sem jedne partije, niko ga još nije podneo. Važno je znati da nismo imali ni jednu sekundu na takozvanom javnom servisu. Mi želimo da se bavimo politikom i hteli smo da naša poruka dođe do birača. Cifra koja nam je zatražena na RTS-u na početku kampanje je bila takva da nismo mogli ni da pomislimo na to. Tražili su 700 hiljada eura za duplo manje sekundi nego što su ostale stranke na RTS-u imale. Znali smo da je skupo.

RSE: Da li ste tražili sastanak sa Tijanićem ili ljudima iz marketinga?

OSTOJIĆ: Mislim da je to bilo u stilu - kada to uplatite možemo da razgovaramo. Nismo imali, za razliku od drugih, ni oglase u štampanim medijima. I to nam je bilo skupo. Naša računica kaže da, ta dva kanala komunikacije koja nismo koristili, koštaju milion eura. Kada budemo podneli izveštaj, moramo biti milion eura jeftiniji od drugih. Ako ne budemo, postavlja se pitanje koliko će biti tačan njihov izveštaj.

RSE: Veliki je problem ko će da bude premijer. Koštunica hoće da bude on, a DS hoće da to bude Đelić. Vi ste podržali Đelića. Zašto?

OSTOJIĆ: Upravo zbog tri godine Koštunicine vlade i svega onoga što je uradio došavši na vlast. Kao posledica atentata 12. marta, nemojmo se zavaravati, prekinuti su pregovori sa Evropskom unijom. Svakako da mi nemamo šta da tražimo sa tom politikom. Za nas to nije demokratski blok, ni on, ni oni koji su bili s njim u vladi, uključujući i G17. Zato podržavamo Đelića, ali ne bezuslovno, ne na nekoj politici odbrane uravnotežene politike prema Kosovu ili rešavanja problema Mladić. Ne koristimo te eufemizme. Mi smo za Đelića, pod uslovom da sprovodi ovu politiku jer, da je Đinđić živ, to bi radio, to bi mu bila politika, mada mi i ne znamo šta bi on radio. Četiri godine je kasnije, nove su okolnosti. Mi hoćemo ovo da radimo, to smo obećali građanima i zato smo dobili podršku. Prema tome, Đelić ima dve ruke podrške. Mi čak nudimo manjinsku vladu. Ako su Koštunica i Dinkić demokratski blok, neka nam daju, sa Đelićem i DS-om, na godinu dana mandat da obnovimo pregovore, da uhapsimo Mladića, da rešimo Kosovo. To oni neće jer se plaše, prljav im je posao.

RSE: To ste im rekli jasno. Da li su odgovorili?

OSTOJIĆ:
Koštunica kaže jedino s kim ne može.

RSE: Dugogodišnji ste novinar, poznato ste ime i lice. Vaše poslednje novinarsko zvanje je direktor TV Mreže. Kako se novinar odlučuje da postane političar i da zaboravi svoju prvobitnu profesiju?

OSTOJIĆ: Možda zbog dva kumulativna faktora. Imam dvoje male dece, ubijen je Đinđić i video sam šta se dešava posle toga, kako se Miloševićeva politika vraća kroz kohabitaciju.

RSE: Da li dvoje male dece znači da hoćete da vaša deca žive u normalnoj zemlji?

OSTOJIĆ:
Iznad svega to. Sa 37 godina sam bio prinuđen da idem u emigraciju, pa ne bih voleo da mojoj deci za 10-15 godina, kada dođu u dvadesete, emigracija bude jedini izlaz. Kao novinar na to više nisam mogao da utičem, a kao političar sam sa dve godine iznad svega zadovoljan jer ovo što smo uradili na ovim izborima je na neki način ono na čemu sam radio.

RSE:
Bili ste u Čikagu četiri godine, od 1993. do 1997. godine. Da li zbog toga što niste više mogli da podnesete ono što se dešavalo?

OSTOJIĆ:
Nisam više mogao da radim svoj posao u Studiju B jer je tada Studio B predat Arkanu i tim protagonistima.

RSE: Tada je najbolja ekipa napustila Studio B.

OSTOJIĆ: Jeste. Otišao sam u Čikago i vratio sam se kada je koalicija Zajedno, posle demonstracija, ipak dobila Beograd.
XS
SM
MD
LG