Novka ILIC
Moja prva sagovornica u braku je preko tri decenije. Ima dva odrasla sina. Udala se mlada. Uvek je bilo problema, ali početkom devedesetih nastao je pakao. U šestu deceniju života ušla je i sa teškom bolešću:„Svi ti problemi nastaju od 1991. godine kada se vratio sa ratišta iz Hrvatske. Svakodnevno je bio pijan. Jednom je potegao i pištolj. Odjednom je ustao, otključao fioku u kojoj je uvek držao pištolj i pretio da će prvo da ubije nas, pa sam sebe. Tad sam, normalno, zvala policiju.“
I druga sagovornica ima dva sina. Mlađem je 12 godina i sa njom je u „Sigurnoj kući“. Posle 27 godina rešila je da prekine agoniju. Nada se da još ima šanse da počne novi život:
„Njegov život se svodi na kafanu, piće, kocku… I naravno, posle svega toga sledi maltretiranje i zlostavljanje, deteta, ali mnogo više supruge, postavljanje hiljadu i jednog pitanja – zašto ovo, zašto ono. Posle svih psihičkih maltretiranja i trauma, zna se šta sledi dalje – fizičko maltretiranje. Kad je počeo rat došao je do kašikare koju je držao u krevetu i kojom je vrlo često znao da preti: ,Ovo će vas sve dići u vazduh!‘ Razvod braka je u toku. Šta sledi dalje, videćemo. Uglavnom, ova agonija je jedanput morala da se završi.“
