Dostupni linkovi

logo-print

Naučnici najavljuju još pogubnije klimatske promene


U izveštaju na kome je radilo oko dve i po hiljade naučnika iz 130 zemalja ukazuje se na pogubne posledice ponašanja čoveka u poslednjih 50 godina, pre svega korištenjem fosilnih goriva. Zbog toga je između ostalog, nivo mora u 20. veku porastao za 17 centimetara. Za 21. stoleće se predviđa povećanje nivoa mora između 28 i 43 centimetara, a taj trend rasta vodenih površina zadržaće se u narednih hiljadu godina, čak iako vlade svih država uspeju da u ovom veku osetno smanje količinu izduvnih gasova u atmosferu, što doprinosi rastu temperatura. Procenjuje se da će temperatura na planeti pri sadašnjem obimu zagađenja do 2100. godine biti viša oko 3 stepena u odnosu na preindustrijsko doba. Evropska unija je nedavno upozorila da svaki rast preko 2 stepena može imati katastrofalne posledice. U tom slučaju, južna Evropa će se suočiti sa velikim sušama jednom u 10 godina, između jedne i četiri milijarde ljudi neće imati dovoljno vode, dodatnih od 150 do 550 miliona ljudi će gladovati osim postojećeg broja svetske populacije koja su suočava sa nestašicama hrane, jer će prinosi poljoprivrednih proizvoda u Africi biti manji od 15 do 35 odsto. Ukoliko se ništa u međuvremenu ne preduzme, postoji rizik i od nestanka ledenog pokrivača na zapadnom Antaktiku, polovine tundre na Arktiku. U slučaju da se ostvari najcrnji scenario, da temperatura poraste za 5 stepeni, postoji opasnost od nestanka većine glečera na Himalajima, što bi ugrozilo četvrtinu teritorije Kine kao i mnoge u Indiji. Na udaru bi se našla i manja ostrva, obalna područja, poput Floride i veći gradovi kao što su Njujork, London i Tokio.

Predsedavajući ovog panela Ujedinjenih nacija Rajendra Pačauri je izrazio nadu da će ovaj izveštaj šokirati sve tako da promene svoj način ponašanja, odnosno preduzumu ozbiljnu akciju u cilju zaštite životne sredine. Sporazum iz Kjotoa o smanjunju emitovanja izduvnih gasova potpisan pre 10 godina, ostao je manje više mrtvo slovo na papiru, jer su se Sjedinjene Američke Države koje emituju najviše izduvnih gasova u atmosferu, povukle iz ovog protokola. Bušova administracija smatra da bi svako ograničenje ugrozilo američku ekonomiju. Takav stav podržavaju i mnoge multinacionalne korporacije, koje su najveći zagađivači atmosfere. Međutim, od skora je počelo da preovladava uverenje da klimatske promene mogu zapravo ugroziti i sam ekonomski rast. Zbog toga je smanjenje globalnog zagrevanja jedna od ključnih tema i Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji se održava ove sedmice. Prema istraživanju Galupa dva puta veći broj učesnika foruma sada smatra u odnosu na prošlu godinu da zaštita životne sredine treba da dobije prioritet u politici svetskih vođa.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom i Grupon osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8), pozvala je na otvaranju skupa u Davosu na donošenje obavezujućih odluka u cilju smanjenja emitovanja ugljen dioksida. Ona je istakla da da ta akcija može biti uspešna samo ako se angažuju sve zemlje, uključujući i one u razvoju. I britanski premijer Toni Bler, čija je Vlada nedavno objavila detaljan izveštaj o uticaju klimatskih promena, založio se za odlučnu akciju u cilju smanjenja negativnih efekata globalnog zagrevanja.

Učesnici Foruma su pozdravili ovonedeljnu najavu predsednika SAD Džordža Buša investiranja u nove čistije metode za proizvodnju energije, kao što su etanol. "Naš je vitalni interes da obezbedimo što raznovrsnije izvore za snabdevanje energijom. Put napred je kroz tehnologiju. Moramo da nastavimo da menjamo načine na koje Amerika dobija struju čak dodatnom upotrebom čistog sagorevanja uglja, energija sunca i vetra i sigurnog korišćenja atomske energije", istakao je Buš, dodajući da je Amerika je na pragu tehnoloških pomaka koji će omogućiti da manje zavisi od nafte. "Te tehnologije će nam pomoći da bolje upravljamo svojom životnom sredinom i suočimo se sa ozbiljnim izazovom globalnih klimatskih promena", naglasio je Buš. Iako je reč o delimičnom zaokretu u odnosu na doskora nepopustljivi stav prema sporazumu iz Kjotoa, kritičari američkog predsednika ističu da i ovoga puta nije ništa konkretno rekao na koji način će SAD nastojati da smanje emisiju gasova u atmosferu.

Zaštita životne sredine biće jedna od glavnih tačaka izbornih programa pretendenata za novog predsednika SAD 2008. godine, pre svega iz redova Demokratske stranke. Hilari Klinton i Barak Obama su to već jasno najavili. I Džon Mekkejn iz Bušove Republikanske partije, koji će se takođe nadmetati za ovo mesto, u više navrata je predlagao mere u Kongresu u cilju ograničenja zagađenja. Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma, formirala je komitet koji će se baviti ovim pitanjima, kao i zavisnošću SAD od uvoza nafte.

U međuvremenu, guverner Kalifornije Arnold Švarceneger je već preduzeo mere u cilju zaštite životne sredine. Njegov plan podrazumeva da se štetni gasovi koji se emituju u atmosferu svedu na nivo iz 1990. godine do 2020. Ovu promenu u SAD najbolje iskazuje dokumentarni film nekadašnjeg potpredsednika a potom i Bušovog protivkandidata Ala Gora, "Neugodna istina" o pogubnom uticaju klimatskih promena. Ovo ostvarenje je ubrzo postalo treći najgledaniji dokumentarni film svih vremena u SAD.

Katastrofalne posledice uragana Katrina koji je 2005. pogodio južne delove SAD, takođe su uticale na jačanje svesti o neophodnosti bolje zaštite životne sredine. Osim ovih, važni su i razlozi koji se tiču nacionalne bezbednosti. U Pentagonu se naime pribojavaju da bi smanjenje resursa usled klimatskih promena, kao što su voda i hrana, izazvalo nove oružane sukobe, što bi tražilo dodatni američki angažman. Istovremeno, u Stejt departmentu su pak zabrinuti zbog zavisnosti SAD od snabdevanja naftom iz nestabilnih i ponekad neprijateljski nastrojenih zemalja na Bliskom istoku i Latinskoj Americi.

Ne samo političari, koji su često prepreka za efikasniju borbu u zaštiti životne sredine, već i predstavnici velikog biznisa uviđaju da bez obzira na kratkoročni profit, dugornočno ignorisanje ovog problema može da im se vrati kao bumerang.
Po rečima Nikolasa Sterna, savetnika britanskog premijera Blera kampanja za zaštitu životne sredine ne znači zaustavljanje ekonomskog rasta, već traženje drugačijeg puta da se ostvari profit. Tako je General Electric već počeo da ubira profit od svojih ekoloških proizvoda. Od 2004. kada je zaradio 6 milijardi dolara, očekuje se da će u narednih 3 godine ta suma dostići 17 milijardi. Britanski trgovinski lanac Mark & Spencer je najavio da će uložiti oko 300 miliona evra u cilju smanjenja zagađenja, predviđajući da 2012. godine u potpunosti prestane emitovanje ugljen dioksida iz svojih pogona. Džonatan Šmit, jedan od direktora Foruma u Davosu:

"Nastavak akumulacije ugljen dioksida na sadašnjem nivou nije održivo. Moramo da povučemo liniju preko koje se ne sme preći. To znači da svi – države, regioni, civilno društvo – moramo da preduzmemo odlučnu akciju da ostvarimo te ciljeve."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG