Dostupni linkovi

logo-print

Apstinenti su demokratski potencijal


Gošća Press kluba je Zagorka Golubović, antropolog i saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.


RSE:
Vi ste, zajedno sa vašom saradnicom i nemačkom nevladinom organizacijom, napravili istraživanje, neposredno pred izbore, u kojem ste ispitivali zašto mladi ljudi apstiniraju, zašto ne žele da izađu na izbore. Kako vam izgledaju stvarni rezultati ovih izbora?

GOLUBOVIĆ: To istraživanje je nastavak istraživanja koje je počelo 2001. i 2002. godine. Na toj istoj liniji je napravljeno istraživanje koje se zvalo Politika i svakodnevni život. Ono je obavljeno 2005. godine. U decembru 2006. godine obavljeno je ovo istraživanje, s tom razlikom što su ona prva dva istraživanja uključila širu populaciju, a u poslednjem istraživanju ciljna grupa su bili isključivo apstinenti. Za ispitanike smo imali 70 posto mlađih i 30 posto starijih od 40 godina, da bi smo videli da li postoje neke razlike. Pošli smo od pretpostavke da su mladi ljudi glavni potencijal demokratskih snaga. Interesovalo nas je zašto ljudi, koji su demokratski orjentisani, odlučuju da apstiniraju. Druga pretpostavka je bila da apstinencija demokratski orjentisanih ide u prilog Radikalima jer Radikali imaju svoje stalno biračko telo koje nikada ne apstinira i oni, zbog toga, uvek imaju jedan dobar potencijal.

RSE: Vi ste te svoja ispitivanja radili samo u gradovima?

GOLUBOVIĆ: Da. Poslednje ispitivanje smo radili u osam gradova. Prva dva ispitivanja su rađena u 20 gradova. Pri poslednjem ispitivanju bili smo u samo osam gradova, uključujući i Beograd, jer smo hteli brzo da završimo ispitivanje, pogotovo što su ciljna grupa bili apstinenti. Celokupni istraživački projekt je skraćen na teme koje su najneposrednije vezane za apstinenciju. Istraživanje je potpuno potvrdilo da su mladi apstinenti vrlo demokratski orjentisani. Imali smo takva pitanja koja pokazuju da li su za demokratsku opciju i demokratske vrednosti. Nismo ih direktno za to pitali, ali kroz razna druga pitanja smo to mogli proceniti. Među starijima postoji nekolicina koja izražava nostalgiju prema Titovom vremenu. Neki misle da je bilo bolje u Miloševićevom vremenu, a gore danas. Kod mladih takvih slučajeva nije bilo. Kod mladih je bilo vrlo odmereno rasuđivanje. Na pitanje da li osećaju da je bolje posle 2000. godine, u odnosu na prethodnu deceniju, mnogi su rekli da je to neuporedivo i da se devedesete i godine posle 2000. ne mogu upoređivati i da je sigurno da se mnogo šta promenilo. Skoro ni jedan nije ponovio onaj slogan – Sve je isto, samo njega nema. Suština je u tome što su smatrali da su iznevereni što se tiče obećanja jer su mislili da će promene ipak ići brže, da to sve ide veoma usporeo, naročito u ovoj drugoj postavci demokratske vlade, i to ne samo da je usporeno, nego i vraćeno unazad. Svi su istakli da su za vreme Đinđića bili raspoloženiji. I prva dva istraživanja su to pokazala. Tu se naša pretpostavka, da su izneverena obećanja i s druge strane da su oni kao mladi ljudi izdani, pošto su činili gro studentskih protesta, protesta 1996/1997 godine, kao i 5. oktobra, obistinila. Danas se osećaju potpuno odbačeni. Kada ih pitate da li su angažovani, kažu da ih niko ne zove, da nikome nisu potrebni i da su potpuno marginalizovani.

RSE: Ipak su sada izašli u većem broju?

GOLUBOVIĆ:
Mi smo ih tempirali tako, bez obzira što nismo imali sugestivna pitanja. Hteli smo da pobudimo mlade apstinente da počnu da razmišljaju da li baš da apstiniraju. Pretpostavili smo da ih možemo pobuditi. Moje uverenje je da je to delimično imalo i neki efekt. Na žalost, u Beogradu se to nije dogodilo, ali i u istraživanju se pokazalo da su mladi apstinenti u Beogradu bili najodlučniji u tome da neće ni pod kakvim uslovima izaći na izbore.

RSE:
Mislite li da je to doprinelo pobedi Radikala u Beogradu?

GOLUBOVIĆ: Nije samo to. Doprinelo je i to što je ostalo građanstvo razočarano demokratima. Razočaranje je već 2005. godine bilo znatno. Rezultati ispitivanja 2001. godine o periodu posle 2000. godine i rezultati istog ispitivanja 2005. godine se jako razlikuju. Govorili su, 2001. godine, da ne može sve preko noći, ne može tako brzo. Godine 2005. su već govorili da sumnjaju da su ovi, koji se nazivaju demokratskim snagama, stvarno demokrati.

RSE:
Gradske, urbane opštine Beograda su glasale za demokrate, a prigradske opštine za Radikale. Zašto selo glasa pretežno za Radikale?

GOLUBOVIĆ: Selo glasa za postojeću vlast. To znam iz ranijih istraživanja koja smo radili. Njima se lakše manipuliše. Već 2005. godine su mnogi u istraživanju naglašavali da ne glasaju za Radikale zbog njihovog programa, nego što te ideje, koje su pokrali od demokratskih snaga, bolje plasiraju, na način koji to običan svet razume. Vučić je mogao da odvrati ljude jer je stvarno agresivan, ali Toma Nikolić se uljudio. On je umeo u poslednje vreme, bila sam iznenađena, da govori o socijalnoj pravdi, o standardu, o svemu što ljudi žele da čuju. Demokratska stranka je poslednjih dana kampanje došla sebi, pa nije govorila samo o Kosovu i o Evropskoj uniji. Naši ispitanici i mladi, koji su stvarno inteligentno odgovarali, čak i oni sa osnovnom školom, rekli su šta ćemo imati ako Kosovo ostane kao naša teritorija, možda samo više problema, ili šta ćemo mi dobiti ako se uključimo u Evropsku uniju. Tumačim pobedu Radikala u prigradskim i seoskim sredinama činjenicom da tamo žive najniže obrazovani ljudi. Nekvalifikovani radnici u našem uzorku su, za slogan - treba dati šansu Radikalima, rekli - zašto da ne.

RSE:
Obzirom da je iz sela u okolini Beograda puno ljudi radilo u nekim fabrikama koje su propale, mislite li da su tako glasali pošto su oni gubitnici tranzicije?

GOLUBOVIĆ: Iz ranijih istraživanja koja smo vršili, i u seoskim i u gradskim područjima, došla sam do zaključka da seljaci i industrijski radnici, bez obzira što rade u industriji, kada se vrate u selo postaju potpuni seljaci. Taj njihov polutanski položaj je jači od uticaja nove sredine. Mislim da je to i danas problem.

RSE: Za mene je iznenađenje Novi Beograd. Novi Beograd je sve vreme Miloševićeve vladavine, pa i kasnije, glasao za Miloševića. To sam tumačila time što tamo živi mnogo penzionisanih oficira, policajaca i službenika u nekim državnim firmama. Sada je Novi Beograd glasao za demokrate, za Demokratsku stranku. Kako to tumačite?

GOLUBOVIĆ: Meni bi bilo logičnije da su glasali za DSS jer bi taj preokret bio manji. Ako su glasali za DS, to mogu da protumačim jednim obrazovnim nivoom. Oni su sigurno na višem obrazovnom nivou nego neke druge opštine. Ne znam kako je u drugim opštinama, ali verovatno svuda pristalice imaju i Radikali i SPS.

RSE:
Kako vam se čini mogućim da Novi Beograd postaje down-town. Tu se grade velelepne zgrade, strane banke, strane kompanije zapošljavaju naše ljude i sigurno su bolje plate nego u nekim našim firmama, niču mega-marketi na sve strane. Zapošljavaju se naši ljudi koji vide neku sigurnost i prosperitet. Milite li da to može da ima nekog uticaja?

GOLUBOVIĆ:
Sigurno. Mislim da je potez Borisa Tadića da objavi da će Đelić biti premijer u njegovoj vladi, animirao ljude te vrste da glasaju za DS jer pretpostavljaju da će on dati pravo mesto preduzetništvu, da će se boriti za jednu modernu ekonomiju. U Đinđićevoj vladi Đelić je bio jedan od najboljih ministara. Čini mi se da je taj potez dosta opredelio neke ljude da glasaju za Demokrate.

RSE: Beogradska vlast je poslednjih godina dosta uradila na šminkanju Beograda. Saobraćaj je dobar, renoviraju se ulice, tramvajske šine, fasade, pogotovo u centru grada, ali imam utisak da se van centra gotovo ništa nije uradilo. Možda je i to uticalo na ovakve izborne rezultate?

GOLUBOVIĆ: To su i naši ispitanici uočili. Kada ih pitamo da li se nešto menja, kažu - kako da ne, Beograd je promenio svoj lik. Kažu da više nije ni prljav kao što je bio jer Gradska čistoća vrlo dobro radi. Smeta im što se to sve dešava uglavnom u centru, ali ne samo u centru Beograda, nego da se to dešava i u centrima drugih gardova u unutrašnjosti. Samo se centar obnavlja, a ostali delovi ostaju onakvi kakvi su bili i tu se skoro ništa ne dešava. Sigurno da je to imalo uticaja na opredelenje građana. Mislim da su građani ovaj put bili na muci. Dvadesetak partija skoro tri meseca vode kampanju. Jednog dana je predstavnik DS-a u Kragujevcu, drugi dan predstavnik DSS-a, trećeg dana Radikala. Govore dosta slične stvari i prilagođavaju se onome što žele građani da čuju. Ovakav rezultat, u svim tim okolnostima, za mene je dobar.

RSE:
Na Kosovu nisu pobedili Radikali, mada je Vučić bio pred same izbore na Kosovu i držao vatrene govore. Pobedila je DSS, jedna blaža varijanta od radikalske.

GOLUBOVIĆ: Da. To je iznenađenje, kao što je iznenađenje i jug Srbije jer su i tamo glasali za DSS i DS.

RSE:
Ali na jugu Srbije se ne osećaju građani toliko ugroženim, kao što se Srbi na Kosovu osećeju ugroženim i smatraju da jedino Radikali svojom agresivnom politikom mogu da ih štite.

GOLUBOVIĆ:
Naravno, ali jug Srbije je država za sebe. Oni se osećaju ugroženi i materijalno i ekonomski i kulturno.

RSE: Od njih je krenuo građanski protest 1996/1997 godine, iz Leskovca, Vranja, Niša.

GOLUBOVIĆ: Jeste, ali tada u Leskovsu, rekla mi je jedna predstavnica DSS-a, iz centrale su dobili zabranu da se ujedinjavaju sve partije koje su za protest.

RSE:
Vlada animozitet između DS-a i DSS-a, a vladao je i između 18 partija DOS-a i to ga je rasturilo. Sada partije treba da se dogovore kako da podele čast i mast, ko će da bude premijer, ko ministri, ko ambasadori. Mislite li da će to ići teško?

GOLUBOVIĆ:
Mislim da će najteže biti oko premijera i, eventualno, ministra policije. DSS zahteva da premijer bude Koštunica, a to je potpuno neopravdano sa ovakvim rezultatom, koji je znatno slabiji od prošlih izbora. Da je pošten i da ima neko dostojanstvo, on ne bi tražio da bude premijer. Rekao je da Jočića vidi kao ministra policije, a svi znaju da je to bio najgori ministar u celokupnom periodu posle 2000. godine. Plašim se da Boris Tadić ne popusti i dozvoli da Koštunica bude premijer. Ako dozvoli, imaćemo četiri godine tako neprincipijelnih kompromisa, kojih će morati biti sa takvim sastavom. Najidealnije bi bilo, po meni, da koaliciju čine DS, G17 Plus i LDP, pa makar bili i manjinska vlada. Koliko će Koštunica ostati na tvrdim pozicijama, ne znam, ali mu je vlast prirasla za srce. Vlast mu je prirasla za srce jer on od 2000. godine nije napisao ni tri rečenice iz svoje struke, a teško je sada se vratiti u svoju struku. Onaj koji je držao kontakt sa svojom strukom i bio na nekim političkim pozicijama, kada mu prestane politička funkcija, vrati se tamo gde je bio. Koštunica nema gde da se vrati.

RSE: Pa sedeo je u vašem Institutu.

GOLUBOVIĆ:
U našem poslu ako izgubite i mesec dana, strašno teško se vratite, a da ne govorim o šest godina.

RSE: Onda to pitanje može da se postavi i za Borisa Tadića. Kako on da se vrati?

GOLUBOVIĆ: Boris Tadić je u nekoliko mahova rekao da ne insistira da konkuriše za predsednika. On je sada insistirao da budu izbori i za predsednika. Mislim da Tadić, po tom pitanju, neće biti tako rigorozan, ali se plašim da će Koštunica biti. Plaši me da neće doći do formiranja vlade i da će doći do novih izbora.

RSE:
Onda narod više neće ni izaći na nove izbore.

GOLUBOVIĆ: Ili neće izaći, ili će izaći u jako malom broju i glasaće za Radikale, koji će onda doći na vlast, na žalost.

RSE:
Goran Svilanović, koji je uvek bio opozicion u odnosu na Radikale i na Socijaliste, je pre neki dan u jednoj emisiji rekao da bi bilo fer da se ponudi premijersko mesto Tomi Nikoliću, obzirom da su Radikali dobili najveći broj glasova. Mislite li da je to lukavstvo kako bi Srbija pod Tomom Nikolićem izgubila Kosovo?

GOLUBOVIĆ:
Ići na takve eksperimente i rizike, mislim da je samoubistvo. Dati Tomu Nikoliću šansu da postane premijer Srbije, mi smo otkačeni od Evropske unije za daljih 20 godina. I sa stanovišta ugleda zemlje je to loše jer je naša zemlja na najnižem nivou po ugledu. Srbija ne može da čeka. Ne smemo izgubiti ni jednu godinu više jer smo u tolikom zaostatku. Stalno govorim o paradoksu. Znam gde je bila Bugarska osamdesetih i devedesetih godina. Mi smo za Bugarsku bili El Dorado, ne samo u materijalnom, nego i u kulturnom i u političkom smislu, u komunikaciji sa svetom. Mi smo danas poslednja zemlja u Evropi. Možda je još samo Albanija ispod nas, ili nas prati u stopu. Mislim da sa takvim eksperimentima apsolutno ne bi smelo da se ide.

RSE:
Zemlje socrealizma su ipak, posle pada Berlinskog zida, na neki način, brže ili sporije, ušle u tranziciju. Kod nas je trebao da prođe Miloševićev period pa da krenemo u tranziciju.

GOLUBOVIĆ:
Sigurno. Potpuno je objašnjivo zašto smo ovde. Imali smo deset godina ratova. U tim uslovima možete samo da padate. To su objašnjenja, ali je činjenica da smo sada na poslednjem mestu, a nekada smo bili na prvom, kada su zemlje real-socijalizma u pitanju.

RSE:
Ako bi se ovaj demokratski blok urazumio i mi krenuli putem ka Evropi, ka modernom civilnom društvu, mislite li da bi mogli za neko vreme da računamo makar sa pregovorima o ulasku u Evropsku uniju?

GOLUBOVIĆ: Sve zavisi od toga koliko će demokratski blok, ovako heterogen, biti u stanju da ostvari neka obećanja koja će privući građane da se aktivnije uključe u to. Mislim da se političari sami ne mogu izvući iz krize. Moraju napraviti jednu mobilizaciju. To je pokazao period devedesetih i prelazak u 2000. godine. Tada je Koštunica izjavio kako je srušio Miloševića. To je bilo za smejanje. Da nije bilo civilnog društva, ništa od toga ne bi ni bilo. Mi, predstavnici svih organizacija civilnog društva, smo devedesetih godina mesecima svake nedelje imali sastanak i dogovarali taktiku, išli po gradovima Srbije. Bez mobilizacije građana, nećemo uspeti da se izvučemo.
XS
SM
MD
LG