Dostupni linkovi

logo-print

Demokratska Vlada u Srbiji znači i smirivanje tenzija


Nakon nedjeljnih izbora u Srbiji vodeći svjetski mediji, političari i analitičari komentarišu izborne rezultate i njihov uticaj na rješavanje kosovske krize, te odnose sa Bosnom i Hercegovinom i saradnjom sa Hagom i o implikacijama rezultata izbora na srpsko crnogorske odnose. O tome smo razgovarali sa beogradskim analitičarem, doktorom Dušanom Janjićem.


RSE: Gospodine Janjiću, smatrate li da će izborni rezultat u Srbiji, politika najavljenih ili da kažemo očekivanih koalicija, ići u pravcu stabilizacije regiona, odnosno treba li da plaši podrška trećine Srbije nacionalističkim snagama?

JANJIĆ: Podrška nacionalističkim snagama je veća, naravno. Nije Srpska radikalna stranka jedina koja ima podršku nacionalista, ali ukupni raspored i činjenica da će Vladu najverovatnije činiti Demokratska stranka, DSS, G17 plus i manjine zaista obećava prvo da će doći do smirivanje tenzija u samoj Srbiji, a istovremeno u regionu, pre svega u odnosima sa Crnom Gorom. Ne zaboravimo da je predsednik Tadić i njegova partija na drugačije reagovala i pozitivnije na činjenicu da je referendum opredelio Crnu Goru za nezavisnost.

RSE:
Da li je Srbija nakon izbora bliža rješenju pitanja Kosova na način koji neće ugroziti i destabilizovati region, gdje neće biti kriza koje bi se mogle preliti i u druge države?

JANJIĆ: Ako se pod tim podrazumeva neki oblik nezavisnosti i u ovoj Vladi nema nijedne partije koja bi to podržala. Dakle, ukoliko se nađe neki model, ne samo u tekstu da se ne spominje nezavisnost, nego da se daju neke garancije za napredak procesa stabilizacije samog Kosova, povećanja bezbednosti Srba i saradnja Beograda i Prištine onda to neće destabilizovati ni Srbiju ni region. Međutim, ako ostane samo rasprava o tome da li je Kosovo nezavisno ili ne, a ne dođe do jednog šireg paketa, bojim se da problem nezavisnosti Kosova će postati zapravo faktor nestabilnosti regiona.

RSE: Odnosi sa Crnom Gorom su od osamostaljivanja na vrlo niskom stepenu saradnje. Brojni sporazumi o međusobnim odnosima čekaju na usaglašavanja, Srbija još uvijek nije imenovala ambasadora u Crnoj Gori i tako dalje. Očekujete li promjene u tim relacijama, posebno ukoliko bude na vlasti koalicija koju ste malo prije pominjali, s obzirom da ipak Tadić i Koštunica imaju različit stav prema Crnoj Gori?

JANJIĆ: Generalno, ako se vladajuća koalicija napravi onda će ona imati preko 130 pripadnika, sa manjinama i 140. I sad kada je u pitanju ova tema, treba računati na liberalno-demokratske poslanike. Biće vrlo značajna većina od 160, možda i više poslanika za ratifikaciju ugovora i za druge poteze. Što se tiče ambasadora znate da je generalno predsednik Tadić zaustavljao otpisivanje nekih već akreditovanih ambasadora, a onda je Vlada odgovorila time da nije davala nove predloge, pogotovo im je delikatna Crna Gora i ja verujem da će jedan od prvih poteza biti imenovanje ambasadora u Crnoj Gori, jer Koštunica više neće imati tej neposredni uticaj da bi mogao da odugovlači to pitanje. To smatram manje važnim. Pitanje ratifikacije sporazuma će biti naravno komplikovanije jer ide kroz parlament, ali postoji dovoljan broj poslanika i ukoliko se budu držali onog što su javno govorili o svom evropskom i demokratskom opredeljenju nema izgovora.

RSE: Koliko uticaja na međusobne relacije Beograda i Podgorice može imati činjenica da je preko 30% građana u Srbiji podržalo stranke koje nikada nijesu faktički priznale nezavisnost Crne Gore i koje praktično imaju više od trećine poslaničkih mjesta u srpskom Parlamentu?

JANJIĆ: Sigurno je nešto što se potcenjuje. To je zapravo ono ozbiljno pitanje zašto građani Srbije podržavaju Radikalnu stranku i zašto Srpska radikalna stranka ne menja neke svoje ultranacionalističke stavove. Ono što su ovi izbori doneli to je povećanje broja glasača za Srpsku radikalnu stranku za skoro 200.000. Kratko rečeno, krajnje je vreme da se vlasti suoče sa činjenicom da je puno ljudi koji veruju da će izgubiti s reformom i da ozbiljnije koriguje sada važeći neoliberalni model. Ukoliko se to ne dogodi Srpska radikalna stranka će doći u priliku da sama formira vlast i ukoliko ona ne bi promenila stavove prema Crnoj Gori to bi moglo da ima negativne efekte, ali iskreno da kažem ne verujem, jer i Srpska radikalna stranka u suštini mora da poštuje međunarodne okvire i standarde, a i činjenicom da je išla na izbore sa Srpskom listom defakto je priznala i formalno pravno ustavni i pravni okvir Crne Gore. Naravno, biće uvek ono ideološko osporavanje. Njena ideologija je etnonacionalizam i ja ne verujem da taj etnonacionalizam može u Crnoj Gori da se razvije u silu koja može da je destabilizuje.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG