Dostupni linkovi

logo-print

Demokratske snage učvršćuju pozicije


"Srpska radikalna stranka je zabeležila neznatan rast u odnosu na prošle izbore, uprkos događajima koji su joj mogli ići u prilog. Demokratska stranka Borisa Tadića je očigledno najveći pobednik ovih izbora, imajući u vidu da je osvojila dvostruko više mandata nego na prethodnih izborima, postavši istovremeno najsnažnija partija u prozapadnom, demokratskom bloku. Koštuničinoj koaliciji je pripalo 10 poslanika manje, a pojavila se i nova partija – Liberalno demokratska na čijem je čelu Čedomir Jovanović. Sve je to međutim zdrava politička utakmica koja ukazuje na koristan politički dijalog, što je prirodan proces u otklonu od ideološke i pomeranju ka centrističkoj politici", smatra Vorks, direktor Instituta za istraživanja strateških pitanja u Vašingtonu.

Srpska radikalna stranka je ostala pojedinačno najjača i nakon ovih izbora sa skoro 30 odsto podrške. Da li to to znači da je demokratski put Srbije i dalje neizvestan sa mogućnošću da odstupi sa puta ka Evropskoj uniji. Džon Palmer, bivši direktor Centra za Evropsku politiku u Briselu.

"Ništa nije unapred određeno i garantovano. Smatram da demokratske snage učvršćuju svoje pozicije i ovo je trenutak da pokažu sposobnost za vođenje zemlje. To je istorijska prilika da se odbaci nacionalistička prošlost zbog koje je Srbija bila izolovana od sveta. Međutim, njen demokratski put se ne može predvideti sa 100-centnom sigurnošću", smatra Palmer.

Po mišljenju Bena Vorksa, politička scena u Srbiji nije više tako nestabilna, mada su u Beogradu iznenađenja uvek moguća.

"28 odsto birača koji su podržali radikale pokazuje da je društvo u Srbiji još uvek uzdrmano negativnim trendovima u tranziciji, kao što je visoka nezaposlenost, produbljivanje socijalne nejednakosti. Iako su osvojili više glasova nego na prošlim izborima, radikali moraju delimično da promene svoju taktiku – tačnije da umesto beskompromisne i rigidne pozicije budu spremniji za saradnju sa ostalim partijama, jer se ključni procesi u društvu odigravaju oko političkog centra a ne u ekstremima. Biće potrebno još mnogo vremena da se reše ovi drugi problemi, ali mislim da je Srbija na dobrom putu."

Demokratske snage u Slovačkoj su uspele da na izborima 1998. zbace autoritarni Mečijarov režim. Međutim, njegova partija je ostala pojedinalno najača. To se desilo i posle izbora 2002. da bi se prošle godine vratila na vlast u koaliciji sa populistom Robertom Ficom. Preti li i Srbiji takav scenario?

Džon Palmer:

"Da, međutim ne može se porediti situacija u Slovačkoj i Srbiji. Vlasti u Bratislavi ne kriju haške optuženike, neodgovorna tajna policja nema veliki politički uticaj. Zabrinjava što populističke partije u Slovačkoj i dalje imaju podršku. I u drugim zemljama u tranziciji postoje partije euroskeptika, kao što je Češka republika, što je sastavi deo demokratskog nadmetanja. Međutim, iskustvo Slovačke pokazuje da ogromna većina građana i stranaka podržava evropski kurs zemlje, što očekujem da se desi i u Srbiji."

Palmer dodaje da sada od Vojislava Koštunice najviše zavisi kojim će smerom krenuti Srbija:

"Veća je verovatnoća da će demokratske partije formirati vladu. Naravno, pitanje je koliko će biti jaka, ali u svakom slučaju Evropska Unija će je podržati nastavkom pregovora o evropskim integracijama. Kao uslov svakako ostaje izrućenje haškog optuženika Ratka Mladića. Dakle, ovo je prelomni trenutak imajući u vidu da bi Marti Ahtisari uskoro trebalo da objavi predlog rešenja za status Kosova koje će dobiti nezavisnost uz prisustvo međunarodne zajednice kao garanta prava Srba i ostalih manjina."

Sličan je i stav Bena Vorksa:

"Najviše zavisi od Vojislava Koštunice. Nadajmo se će slediti razum a ne emocije i ego. On je integligentna ličnost i pripada progresivnim snagma u Srbiji. Zato očekujem da će se on i Tadić dogovoriti imajući u vidu i izazov koji Srbiji donosi najavljeno objavljivanje Ahtisarijevog plana za Kosovo. Ruski predsednik Putin je tokom susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel ponovio da se protivi rešenju za Kosovu koje ne bi uvažilo i interese Srbije. Ta podrška vlastima u Beogradu je značajna, ali Tadić i Koštunica moraju da odmah usaglase stavove o ovom pitanju, jer nemaju mnogo vremena na raspolaganju."

Spekuliše se da da bi Vojislav Koštunica, koji teži da zadrži premijersku poziciju, mogao da formira manjinsku vladu uz podršku radikala, imajući u vidu razlike unutar demokratskog bloka i oko kosovskog pitanja.

Džon Palmer:

"Kao što sam rekao od Vojislava Koštunice najviše zavisi kakva će vlada biti formirana i u kojoj meri će objavljivanje Ahtisarijevog plana uticati na eventualni dogovor partija demokratskog bloka. On svakako treba da zna, da ako učini nemogućim sporazum sa međunarodnom zajednicom i Evropskom unijom - čak iako zadrži premijersku poziciju uz posrednu podršku radikala – to svakako neće voditi prosperitetu Srbije a na kraju i njegova politička pozicija biće dovedena u pitanje. Dakle, on mora da se odluči. To znači da bi trebalo da se fokusira na postizanje takvog rešenja za kosovsko pitanje, koje bi omogućilo maksimalna prava za tamošnje Srbe uz garancije međunarodne zajednice, istovremeno nastojeći da zemlju približi Evropskoj uniji. Pri tom svakako treba da ima na umu da evropske integracije eliminišu granice. Dakle, sasvim je moguće da u budućnosti kada Srbija konačno postane članica Evropske unije, više ne bude granica koje će je razdvajati od Srba na Kosovu", ističe Palmer.

Spekuliše se i da bi Mahti Ahtisari mogao još jedanput da odloži objavljivanje predloga rešenja za Kosovo, zbog straha međunarodne zajednice da bi njegovo saopštavanje u ovom trenutku moglo da oteža formiranje nove Vlade Srbije koju bi činile demokratske partije.
Džon Palmer:

"Ne bi me iznenadilo novo odlaganje objavljivanje rešenja za Kosovo. Takav potez bi svakako imao smisla ako bi pomogao demokratskom bloku da lakše formira novu Vladu Srbije. Međutim, odluka o statusu Kosova ne može na kraju da se izbegne."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG