Proces evropskih integracija po prvi put predstavlja zajednički cilj zamalja regiona i kao takav nosi i određene zajedničke obaveze – civilizacijske reforme koje podrazumevaju poštovanje osnovnih ljudskih i manjinskih prava, kao i poštovanje zakona. Ono što je istaknuto kao problem u funkcionisanju procesa pridruživanja zemalja dejtonskog trougla je državno modeliranje BiH, njeno funkcionisanje u dejtonskom okviru i stalne težnje da se takav model koristi kao regionalni disbalans, ističe Vahid Šehic iz Tuzle:
„Živimo u vremenu stalnih izbora i predizbornih kampanja, a ako se predizborna kampanja vodi za Srbiju, vodi se i u Bosni i Hercegovini, ako se vodi u Hrvatskoj, vodi se i na teritoriji BiH. Tako da je moje mišljenje da zemlje koje su potpisale Dejtonski sporazum, apsolutno ne poštuju one osnovne odredbe, a to je da će čuvati državni suverenitet BiH. Nažalost, Bosna i Hercegovina je tako satkana kao država da još uvijek ne može računati na neki rži i bliži ulazak u EU. Iz prostog razloga što nisu stvorene političke pretpostavke za to da sama raspolaže onim dijelom suvereniteta koji sve države članice EU prenose na Evropu. Taj dio suvereniteta se u BiH nalazi na nivou entiteta. Potrebno je da se dijelovi tih suvereniteta prebace na državu, kako bi ona imala onaj politički ulog koji može sutra dati Evropi.“
Članstvo u Evropskoj uniji predstavlja bitno drugačije značenje suvereniteta, što se u zemljama balkanskog regiona još uvek ne prihavata drugačije osim pitanja teritorije i granica. Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative podseća da su poslednjih desetak godina zemlje regiona, proces osnaživanja dejtonske BiH imale kao neku vrstu političke mantre, doduše ne potpuno iskrene, ali da je ta podrška splasnula kako se integrativni procesi privode kraju, a posebno kada je počeo proces utvrđivanja statusa Kosova:
„Prvo, unutar same BiH, gde su se pojavili veoma loši signali iz Republike Srpske koja je počela da najavljuje referendum i tako dalje. A zatim se ponovo vratilo na staro stanje stvari – da se BiH počelo da manipuliše i u susednim zemljama, u ovom slučaju mogu da kažem da je reč o Srbiji u ovoj predizbornoj kampanji, a i pre predizborne kampanje se počelo strahovito mnogo vezivati pitanje statusa Republike Srpske sa rešavanjem pitanja Kosova.“
Evropska unija teško da može sebi dozvoliti luksuz da u zajednicu primi nedovršenu državu kao što je BiH, pa stoga potpredsednica hrvatskog Sabora Vesna Pusić ističe da Dejton danas nije podloga za stvaranje države:
„Smatram da je Dejtonski sporazum bio odličan instrument za prekidanje ratnih sukoba i procesi u regiji sigurno ne destabiliziraju u ovom trenutku Bosnu i Hercegovinu, za razliku od onog što je bilo prije 10-15 godina, kad su direktno uništavali Bosnu i Hercegovinu. Danas, ako je išta obrnuto, procesi koji se dešavaju u regiji su, potencijalno, baš ona uporišta koja, eventualno, na svom profiliranju i stabiliziranju, Bosna i Hercegovina može koristiti.“
Zlatko Dizdarević iz Sarajeva takođe je zagovornik je preispitivanja Dejtonskog ugovora. Njegovi rezultati su merljivi u zaustavljanju rata, ali ne i nastavku izgradnje države kao funkcionalne zajednice, što pre svaga podrazumeva proces evropskih integracija:
„Danas postoji jedan refleks da kad spomenete Dejtonski sporazum u političkom smislu i u političkim krugovima, odmah se automatski i isključivo misli na Srbe, Hrvate i Bošnjake, na njihov odnos, na njihova prava, na njihovu ugroženost, neugroženost i tako dalje. Nikome još uvijek ne pada na pamet da kad kaže – Dejtonski sporazum, misli na činjenicu da kontejner istovaren u luci Ploče, umjesto da do Doboja putuje pet sati, putuje pet dana. Nikome ne pada na pamet da mi nemamo ujedinjene elektroprivrede, da nemamo ujedinjenu poštu, da unutar BiH zovemo na različite pozivne brojeve i tako dalje. I mi zbog toga, naprosto, ne uređujući državu onako kako treba da je uredimo da bi bila kompatibilna s evropskim procesima, gubimo i u evropskom procesu.“
Skup pod nazivom „Zemlje dejtonskog trougla – evropske integracije, očekivanja i prepreke“, organizovala je Igmanska inicijativa, regionalna nevladina organizacija.
„Živimo u vremenu stalnih izbora i predizbornih kampanja, a ako se predizborna kampanja vodi za Srbiju, vodi se i u Bosni i Hercegovini, ako se vodi u Hrvatskoj, vodi se i na teritoriji BiH. Tako da je moje mišljenje da zemlje koje su potpisale Dejtonski sporazum, apsolutno ne poštuju one osnovne odredbe, a to je da će čuvati državni suverenitet BiH. Nažalost, Bosna i Hercegovina je tako satkana kao država da još uvijek ne može računati na neki rži i bliži ulazak u EU. Iz prostog razloga što nisu stvorene političke pretpostavke za to da sama raspolaže onim dijelom suvereniteta koji sve države članice EU prenose na Evropu. Taj dio suvereniteta se u BiH nalazi na nivou entiteta. Potrebno je da se dijelovi tih suvereniteta prebace na državu, kako bi ona imala onaj politički ulog koji može sutra dati Evropi.“
Članstvo u Evropskoj uniji predstavlja bitno drugačije značenje suvereniteta, što se u zemljama balkanskog regiona još uvek ne prihavata drugačije osim pitanja teritorije i granica. Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative podseća da su poslednjih desetak godina zemlje regiona, proces osnaživanja dejtonske BiH imale kao neku vrstu političke mantre, doduše ne potpuno iskrene, ali da je ta podrška splasnula kako se integrativni procesi privode kraju, a posebno kada je počeo proces utvrđivanja statusa Kosova:
„Prvo, unutar same BiH, gde su se pojavili veoma loši signali iz Republike Srpske koja je počela da najavljuje referendum i tako dalje. A zatim se ponovo vratilo na staro stanje stvari – da se BiH počelo da manipuliše i u susednim zemljama, u ovom slučaju mogu da kažem da je reč o Srbiji u ovoj predizbornoj kampanji, a i pre predizborne kampanje se počelo strahovito mnogo vezivati pitanje statusa Republike Srpske sa rešavanjem pitanja Kosova.“
Evropska unija teško da može sebi dozvoliti luksuz da u zajednicu primi nedovršenu državu kao što je BiH, pa stoga potpredsednica hrvatskog Sabora Vesna Pusić ističe da Dejton danas nije podloga za stvaranje države:
„Smatram da je Dejtonski sporazum bio odličan instrument za prekidanje ratnih sukoba i procesi u regiji sigurno ne destabiliziraju u ovom trenutku Bosnu i Hercegovinu, za razliku od onog što je bilo prije 10-15 godina, kad su direktno uništavali Bosnu i Hercegovinu. Danas, ako je išta obrnuto, procesi koji se dešavaju u regiji su, potencijalno, baš ona uporišta koja, eventualno, na svom profiliranju i stabiliziranju, Bosna i Hercegovina može koristiti.“
Zlatko Dizdarević iz Sarajeva takođe je zagovornik je preispitivanja Dejtonskog ugovora. Njegovi rezultati su merljivi u zaustavljanju rata, ali ne i nastavku izgradnje države kao funkcionalne zajednice, što pre svaga podrazumeva proces evropskih integracija:
„Danas postoji jedan refleks da kad spomenete Dejtonski sporazum u političkom smislu i u političkim krugovima, odmah se automatski i isključivo misli na Srbe, Hrvate i Bošnjake, na njihov odnos, na njihova prava, na njihovu ugroženost, neugroženost i tako dalje. Nikome još uvijek ne pada na pamet da kad kaže – Dejtonski sporazum, misli na činjenicu da kontejner istovaren u luci Ploče, umjesto da do Doboja putuje pet sati, putuje pet dana. Nikome ne pada na pamet da mi nemamo ujedinjene elektroprivrede, da nemamo ujedinjenu poštu, da unutar BiH zovemo na različite pozivne brojeve i tako dalje. I mi zbog toga, naprosto, ne uređujući državu onako kako treba da je uredimo da bi bila kompatibilna s evropskim procesima, gubimo i u evropskom procesu.“
Skup pod nazivom „Zemlje dejtonskog trougla – evropske integracije, očekivanja i prepreke“, organizovala je Igmanska inicijativa, regionalna nevladina organizacija.
