Dostupni linkovi

logo-print

Trećina mladih birača još neopredeljena


Mladi koji ne žele da iskoriste svoje biračko pravo na parlamentarnim izborima više nemaju osećaj da svi zajedno učestvuju u istorijskom projektu izgradnje tzv. nove Srbije, objašnjava Zagorka Golubović iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju:

„Kad smo pitali kakva je razlika između 90-tih godina i onih godina od 2000. do 2006., jedan kaže: Ako smo 90-tih bili u zatvoru, ovo je uslovno sloboda.“

I iscrpljeni su problemima preživljavanja sa kojima su nastavili da se suočavaju, što su dva ključna razloga apstinencije mladih, kaže Golubovićeva navodeći karakteristične stavove mladih:

„Izjava jednog mladog ispitanika, 31-godišnjaka koji ima srednju školu, ali je noćni čuvar. On se pita: Ovo se zove tranzicija, tranzicija ka čemu? I zaključuje da je očigledno da tranzicija može ići i unazad.“

Mladi ljudi se ne razlikuju mnogo od opšte populacije po apstinenciji, ali su nešto neodlučniji, pokazuje istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju, kaže Miloš Mojsilović:

„Ako smo u poslednjem istraživanju imali 31 posto onih koji su neodlučni, među mladima je to 34 posto. Oni su malo više, čini se, zbunjeni celom situacijom, dosta su im veća očekivanja i aspiracije, kao inače kod mladih ljudi, i onda stižu im protivurečne poruke, manje im je jasno možda šta se sve dešava. Ono što nalazimo među mladima, to je generalno nešto veća nezainteresovanost za politiku.“

A mladi koji se ne odluče da iskoriste svoje biračko pravo sumnjaju u mogućnost demokratskih promena u Srbiji sa ovakvim političarima, objašnjava Zagorka Golubović rezultate istraživanja apstinencije na izborima koje je Institut za filozofiju i društvenu teoriju sproveo u osam gradova Srbije:

„Naglašavaju čak eksplicitno da do perioda Zorana Đinđića, koji je imao viziju i radio ka toj novoj Srbiji, su stvari ili usporene ili čak krenule unazad. Kod mladih ispitanika nije reč o generalnom nepoverenju u demokratiju, već razočarenje u političare koji su došli na vlast posle ubistva Zorana Đinđića.“

Sve stranke pokušavaju u izbornoj kampanji da se približe mladima. Na pitanje kako pridobiti mlade koji su još uvek neopredeljeni, portparolka Demokratske stranke Jelena Marković kaže konkretnim programima, a ne demagogijom. Demokratska stranka je predstavila plan kojim se omogućava obrazovanje svima, pa i najsiromašnijima, kao i oslobađanje od poreza za kupovinu prvog stana, kaže Markovićeva:

„Smatrali smo da mladima treba ponuditi nešto vrlo jasno i konkretno čime bismo motivisali njihovo opredelivanje za jednu političku opciju. Sa druge strane, naravno da je potreban jedan stranački aktivizam i stalna komunikacija sa mladima kako biste ih uverili da će taj program koji obećavate i biti sproveden u delo. Zbog toga je Demokratska stranka organizovala akciju A gde si ti - jedan karavan mladih koji putuje po Srbiji.“

Iako se smatra da su mladi uglavnom demokratski orijentisani i da bi njihova apstinencija mogla da olakša dolazak na vlast radikalima, Miloš Mojsilović iz CESIDA kaže da je ta sutuacija promenjena i da će sada procenat neodlučnih koji izađu na izbore svim strankama ravnomerno doneti glasove:

„Imali smo stanje i situacija da su radikali dosta disciplinovaniji birači, međtuim u poslednje vreme i kod njihovih birača postoji jedan blagi pad te sigurnosti. Gotovo istovetan broj mladih ljudi se opredeljuje kako za stranke do demokratskog bloka, tako i za stranke koje nisu u tom bloku. Mi imamo istovetan broj onih koji kažu da će glasati za Demokratsku stranku, ali i za Srpsku radikalnu stranku.“

A neka od razmišljanja mladih zabeležio je i naš reporter u Beogradu:

„Ja ću da izađem.“

„Sasvim sigurno, ali još uvek ne znam za koga da glasam.“

„Ja sam uvek bio za to da se izađe zato što, bez obzira za koga se glasa, znači neki legitimitet treba da postoji.“

„Verovatno ću izaći.“

„Još se premišljam.“

„Onda će još uvek da kroje kapu penzioneri.“

„Treba izaći na izbore. A posledica je da sve će ostati po starom, sve će ostati isto.“

„To bi bilo lepo da hoće Srpska radikalna stranka da dobije mnogo više glasova.“
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG