Čitav slučaj započeo je još jula 2003. godine kada je bivši američki ambasador Džozef Vilson (Joseph Wilson) nakon povratka iz Nigerije, gde je poslat da utvrdi da li je Husein pokussao da kupi materijal za nuklearnu bombu, napisao veoma kritičan tekst, optužujući Bušovu administraciju da je zloupotrebila obaveštajne podatke u cilju opravdavanja rata u Iraku.
Ubrzo nakon toga, u “Njujork Tajmsu” je otkriveno ime operativca CIA-e Valerije Plejm (Valerie Plame), inače Vilsonove supruge, što se smatra nezakonitim. Usledile su burne reakcije javnosti. I sam Buš je kritikovao 2003. godine sve učestaliju praksu curenja tajnih informacija. "Ako informacije cure iz moje administracije, ja želim da znam ko to radi. Ako ta osoba krši zakon, mora snositi odgovornost", kazao je Buš u septembru 2003. godine.
U međuvremenu, specijalni tužilac Patrik Fidžerald (Patrick Fitzgerald) započeo je istragu. Prema njegovim nalazima, Luis Libi je dobio nalog od svog tadašnjeg šefa, potpredsednika SAD Dika Čejnija da prosledi obaveštajne podatke o iračkom vojnom programu listu Njujork Tajms. Libi tvrdi da je je pitao Čejnija da li ima pravo da obelodani tajne dokumente, i da mu je on odgovorio da je to direktno odobrio Džordz Buš. Odluka je doneta u trenutku kada je Bela kuća bila sve više na udaru kritika zbog invazije na Irak u martu 2003. godine iako nisu nađeni opipljivi dokazi da Sadamov režim poseduje oružje za masovno uništavanje.
Libi je podneo ostavku 2005., nakon što ga je tužilac optužio za lažno svedočenje i opstrukciju pravde. Libi je tada izjavio da se ne oseća krivim. On nije optužen za obelodanjivanje imena operativca CIA-e. Nekadašnji zamenik američkog državnog sekretara Ričard Armitidž (Richard Armitage) je na kraju priznao da je to učinio nehotično. Međutim, protiv njega nije pokrenut postupak. Libi je optužen zbog laganja pod zakletvom pred velikom porotom o konverzaciji sa novinarima 2003. godine tokom koje je govorio o vezama Valeije Plejm u CIA-i. Tužilac Fidžerald:
"Prema iskazu gospodina Libija, ispada da je on bio na kraju dugog lanca telefonskih poziva, prosleđujući informacije sledećem novinaru ono što je čuo od prethodnog. Međutim, to nije tačno. Libi je bio na početku tog lanca, dakle prvi zvaničnik američke administracije koji je prosledio informacije van vlade novinarima, o čemu je posle lagao pod zakletvom u više navrata."
Prema raspoloživim podacima, to je prvi slučaj u poslednjih 130 godina da je protiv jednog zvaničnika američke administracije, za vreme službe, podignuta optužnica. To će takođe biti prvi put da će potpredsednik SAD svedočiti u krivičnom procesu. Čejni je u nedelju izjavio da je Libi jedan od najpoštenijih ljudi koje zna.
U slučaju da bude proglašen krivim, Libi može biti osuđen na do 30 godina zatvora.
Ubrzo nakon toga, u “Njujork Tajmsu” je otkriveno ime operativca CIA-e Valerije Plejm (Valerie Plame), inače Vilsonove supruge, što se smatra nezakonitim. Usledile su burne reakcije javnosti. I sam Buš je kritikovao 2003. godine sve učestaliju praksu curenja tajnih informacija. "Ako informacije cure iz moje administracije, ja želim da znam ko to radi. Ako ta osoba krši zakon, mora snositi odgovornost", kazao je Buš u septembru 2003. godine.
U međuvremenu, specijalni tužilac Patrik Fidžerald (Patrick Fitzgerald) započeo je istragu. Prema njegovim nalazima, Luis Libi je dobio nalog od svog tadašnjeg šefa, potpredsednika SAD Dika Čejnija da prosledi obaveštajne podatke o iračkom vojnom programu listu Njujork Tajms. Libi tvrdi da je je pitao Čejnija da li ima pravo da obelodani tajne dokumente, i da mu je on odgovorio da je to direktno odobrio Džordz Buš. Odluka je doneta u trenutku kada je Bela kuća bila sve više na udaru kritika zbog invazije na Irak u martu 2003. godine iako nisu nađeni opipljivi dokazi da Sadamov režim poseduje oružje za masovno uništavanje.
Libi je podneo ostavku 2005., nakon što ga je tužilac optužio za lažno svedočenje i opstrukciju pravde. Libi je tada izjavio da se ne oseća krivim. On nije optužen za obelodanjivanje imena operativca CIA-e. Nekadašnji zamenik američkog državnog sekretara Ričard Armitidž (Richard Armitage) je na kraju priznao da je to učinio nehotično. Međutim, protiv njega nije pokrenut postupak. Libi je optužen zbog laganja pod zakletvom pred velikom porotom o konverzaciji sa novinarima 2003. godine tokom koje je govorio o vezama Valeije Plejm u CIA-i. Tužilac Fidžerald:
"Prema iskazu gospodina Libija, ispada da je on bio na kraju dugog lanca telefonskih poziva, prosleđujući informacije sledećem novinaru ono što je čuo od prethodnog. Međutim, to nije tačno. Libi je bio na početku tog lanca, dakle prvi zvaničnik američke administracije koji je prosledio informacije van vlade novinarima, o čemu je posle lagao pod zakletvom u više navrata."
Prema raspoloživim podacima, to je prvi slučaj u poslednjih 130 godina da je protiv jednog zvaničnika američke administracije, za vreme službe, podignuta optužnica. To će takođe biti prvi put da će potpredsednik SAD svedočiti u krivičnom procesu. Čejni je u nedelju izjavio da je Libi jedan od najpoštenijih ljudi koje zna.
U slučaju da bude proglašen krivim, Libi može biti osuđen na do 30 godina zatvora.
