Dostupni linkovi

logo-print

Direktni pregovori ne bi doneli rešenje


Radovan BOROVIC, Gëzim BAXHAKU, Branka TRIVIC

Zvanični Beograd pozdravlja inicijativu za nastavak direktnih pregovora, ali istovremeno ističe da postavljanje rokova ne može doneti kvalitetna i zadovoljavajuća rešenja za obe strane.

Šef srpske diplomatije Vuk Drašković veruje da će direktan nastavak pregovora doneti i novine u zaključcima Kontakt grupe, gde se pominje pravo na odlučivanje većine građana Kosovo o budućem statusu pokrajine:

«I da između volje naroda Kosova, koja se mora poštovati, i volje naroda Srbije, u okviru čijih državnih granica se nalazi Kosovo, potrebno je naći most i zadovoljiti i zahteve Albanaca za samoopredelenjem i zahtev Srbije za očuvanjem teritorijalne celovitosti.»

Direktni učesnik pregovora, član srpskog tima Goran Bogdanović podseća da Srbija insistira na nastavku direktnih pregovora Beograda i Prištine:

«Mi do sada nismo imali takvu vrstu sastanaka. Ovi sastanci koji su se dešavali u Beču su bili sastanci, pre svega, o tehničkim pitanjima, znači oko decentralizacije, zaštite kulturno-istorijskih spomenika, o ekonomskim pitanjima, ali ono što je najbitnije danas na Kosovu i što tišti sve građane Kosova, kako Srbe tako i Albance, je budući status Kosova i Metohije.»

S druge strane, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković veruje da vremensko oročavanje, kao i ubrzavanje pregovora nije dobro jer se za dve nedelje ništa značajno ne može postići:

«Zbog toga ovo želim da shvatim kao jednu poruku da se posle izbora u Srbiji, posle ove predizborne kampanje ponovo sedne za sto i da pokušamo da do tog rešenja dođemo, ali istovremeno to ne treba oročavati. Bolje je da ti pregovori teku i sporo i polako, ali da rešenje do kojega dođemo bude stabilno i održivo.»

Inicijativa o dodatnom vremenu pregovora je oročavanje perioda u kojem treba staviti primedbe na Ahtisarijeve stavove, smatra analitičar Dušan Janjić. Drugi element ove inicijative je rok za Ahtisarija da skrati vreme objavljivanj predloga, kao i pitanje odgovornosti za budući rezultat pregovora, ističe Janjić:

«Očigledno da Vašington ne želi da preuzme tu odgovornost i prepušta novo vreme, naravno ograničeno, prvo Prištini i Beogradu - da bi oni zapravo preuzeli na sebe odgovornost ako ne dođe do rešenja; potom Ahtisariju, pa ako i on ne uspe dobiti saglasnost Moskve u Kontakt grupi, onda nemačkom predsedavanju. Sve u svemu, ovo je jedan početak određivanja rokova koji ne znači da će biti samo dve nedelje.»

Analitičari procenjuju da u dodatne dve sedmice pregovora postoji nekoliko mogućnosti da se u direktnim pregovorima dođe do rešenja prihvatljivog za obe strane, kao i mogućnost da se u dve nedelje posle izbornih rezultata u Srbiji predloži određeno rešenje.

* * * * *

Predstavnici institucija i političkih partija Kosova ne veruju da bi eventualni razgovori između Prištine i Boegrada o pitanjima statusa išta mogli da daju, jer je tako nešto bilo nemoguće tokom pregovaračkog procesa koji je predvodio izaslanik za status Marti Ahtisari. Istovremeno, danas je Američka kancelarija u Prištini saopštila da podržava izaslanika UN za staus Martija Ahtisarija i njegov način vođenja pregovora. U saopštenju se takođe ističe da nema promene politike SAD u vezi sa statusom Kosova.

U međuvremenu, mediji su preneli izjavu američkog državnog podsekretara za politička pitanja Nikola Bernsa u kojoj se ističe da američka vlada podržava napore Ahtisarija da odmah nakon izbora u Srbiji započne dijalog i konsultacije između Prištine i Beorgada, što je u medijima protumačeno kao mogućnost dodatnih pregovora. Međutim, premijer Kosova Agim Čeku je danas rekao da podsekretar Berns nije rekao da se radi o pregoovrima:

«Vi se pozivate na izjavu gospodina Bernsa. Ja mislim da je gospodin Berns, koliko znam, upotrebio izraz konsultacije a ne pregovori. Nesumnjivo da ćemo sa gospodinom Ahtisari mi raspravljati o paketu predloga rešenja statusa, ali će o odluka o eventualno novim predlozima oko mogućih razgovora doneti sledeće nedelje na sastaku Pregovaračke ekipe Kosova.»

Komentrišući stavove Pregovaračke ekipe Kosova njegov portparol Skender Hyseni kaže da se ona zalaže za brzo rešenje statusa Kosova. On ne komentariše mogućnosti dodatnih pregovora pre nego što se
dobije predlog paketa rešenja statusa od međunarodnog posrednika:

“Modaliteti kako će se doći do brzog utvrđivanja statusa još uvek nisu razjašnjeni i za brzo rešenje se zalažu svi. O tome, recimo, govori i gospodin Berns, koji govori o roku od mesec-dva za utvrđivanje statusa.»

U najvećoj opozicionoj partiji, Demokratskoj partiji Kosova, kažu da se stav o ovom pitanjju treba usaglasiti na pregovaračkoj grupi Kosova. Generalni sekretar partije Jakup Krasniqi ističe da ipak prvo treba sačekati paket rešenja pa tek onda odlučiti o drugim koracima:

”Mi nismo dobili dokument Ahtisarija, ne znamo šta on sadrži i samo nakon njegovog dobijanja mi možemo da donesemo naš stav kao politički subjekata. Međutim, o ovom slučaju Kosovo treba da utvrdi svoj stav u okviru Pregovaračke ekipe Kosova.»

Jedan od potpredsednika Reformističke partije ORA Teuta Sahatçia smatra da na osnovu rezultata dosadašnjih pregovora, koji nisu doneli do dogovora između Prištine i Beograda, to ne treba očekivati ni od evetnualno novih pregovora:

«Ako pođemo od toga, svaki pokušaj razgovora na ovom nivou će doneti isti rezultat. Međutim, prvo treba da dobijemo izveštaj Ahtisarija da vidimo šta sadrzi i onda da razmislimo šta bi značili novi pregovori.»

Mogućnost dodatnih pregovora je juče spomenula i Međunarodna krizna grupa, čiji su predstavnici najavili da će zvanični Vašington ubrzo predloziti održavanje još jedne runde pregovora između Prištine i Beograda u Beču. Oni su rekli da će se pregovori održati nakon što Ahtisari predloži rešenje statusa i isti preda Prištini i Beogradu, dok bi razgovori trajali dve nedelje. Inače, predlog rešenja za status Kosova izaslanik UN za status Marti Ahtisari bi trebao da predstavi posle parlamentarnih izbora u Srbiji 21. januara.

* * * * *

Pitali smo Charlesa Kupchana (Kapčan), eksperta za Zapadni Balkan sa vašingtonskog Georgetown (Džordžtaun) univerziteta da li odluka administracije predsednika Busha da Priština i Beograd uđu u još jednu rundu pregovora o budućem statusu Kosova upućuje na izvesno omekšavanje Vašingtona, kako bi se dalo vremena da se formira vlada u Beogradu nakon izbora i da bi se napravio ustupak Rusiji, koja je, nezadovoljna dosadašnjim razgovorima, smatrala da bi oni trebalo da se nastave.

KUPCHAN: Mislim da je verovatno razlog za to sve što ste pomenuli u pitanju. U poslednjih šest meseci može se registrovati izvesno umekšavanje američke pozicije. Inicijalno je stav Bushove administracije da se predlog treba da se nađe u Savetu bezbednosti krajem 2006. godine i da on treba da bude prilično definitivna preporuka nezavisnosti Kosova. Zatim je došlo do odluke o odlaganju predloga rešenja, kako bi Ahtisari mogao da ga objavi tek nakon izbora u Srbiji, a sada vidimo i indikaciju dodatne spremnosti da se dve strane vrate za pregovarački sto.
Mislim da je nekoliko faktora vodilo ublažavanju američkog stava po tom pitanju. Jedan od njih je strah da bi objavljivanje predloga pre izbora u Srbiji osnažilo nacionaliste, radikale, tako zadalo udarac srpskoj političkoj eliti Drugo, Rusija je prilično otvoreno odbijala formalnu odluku o nezavisnosti Kosova, a predsednik Putin je u poslednjih godinu dana jači na međunarodnoj diplomatskoj sceni neko ikada do sada u svojoj predsedničkoj karijeri. Sve to je dovelo do shvatanja kako u Vašingtonu, tako i u Evropskoj uniji da stvari treba usporiti. Da krenu u tom pravcu svakako ih je rukovodila i potreba da dopuste vreme da se u Srbiji nakon izbora formira nova vlada i vidi da li će ona biti u stanju da otvori vrata nekoj vrsti rešenja do kojeg se nije došlo u dosadašnjim pregovorima Prištine i Beograda.”

RSE: Američki, kao I stav nekih članica Kontakt-grupe, jeste da predlog ne treba slati na Savet bezbednosti pre nego što se ne obave konsultacije sa Rusijom i obezbedi podrška Moskve dokumentu. Šta mislite – hoće li Rusija dati podršku Ahtisarijevom predlogu, kakav god on bude, ili će ići na veto?

KUPCHAN: Mislim da će uslediti dobra tura pregovaranja iza zatvorenih vrata. Verovatno su već na delu konsultacije između Vašingtona, Brisela i Moskve u pokušaju da se nađe kompromis. Ja imam utisak da će Rusi biti teški u pregovorima, pokušati da izboksuju quid pro quo, da dobiju nešto zauzvrat, ali, po mom osećanju stvari, na kraju svega toga neće stavljati veto na rezoluciju koja zagovara uslovnu nezavisnost. Delimično i zbog toga što njihovi interesi na Balkanu nisu dovoljno snažni. Da li se zaista isplati Putinu da rizikuje veliki raskol sa Georgeom Bushom i svojim evropskim partnerima zbog situacije kosovskih Srba? Mislim da ne. Oni će apstinirati u Savetu bezbednosti. A ako dobiju bolji komad šargarepe, mogli bi se pridružiti i glasačkoj većini.

RSE: Ako budućnost Kosova bude nadzirana nezavisnost ili bilo koji modus uslovne nezavisnosti, hoće li to regionu – kratkoročno i dugoročnije – doneti više stabilnosti ili nestabilnosti?

KUPCHAN: Mislim da će to da bude šok za region. Posledica će verovatno biti ustalasavanje političke scene u Srbiji, mozda čak i nazadovanje na putu njenih evropskih integracija. Biće to verovatno udarac snagama centra u korist ekstremističkim, nacionalistkim elementima u srpskom političkom spektrumu. Unutar Kosova očekujem talas dislokacije. Mnogi Srbi sa kojima sam ja pričao rekli su da bi otišli sa Kosova. Dakle, videćemo nove kolone izbeglica. Može se očekivati da će i neki elementi u Republici Srpskoj zaključiti da, ako Kosovo može da ode iz Srbije, onda Republika Srpska može da ode u Srbiju. Ipak, dugoročnije gledano, status nezavisnosti – uslovljene ili ne – pomoći će stabilizovanju regiona. Ono što je već de facto nezavisnost postaće de jure nezavisnost, što će napokon doneti osećanje finalnosti, stavljanje tačke na dislokacije i nestabilnost koji muče Balkan od ranih devedesetih godina. Time će se istovremeno otvoriti put za ono što se nadamo da će biti konačna integracija celog prostora bivše Jugoslavije u Evropsku uniju.

RFE: Američki državni podsekretar Nicholas Burns izjavio je da Vašington javno ne podržava nijednu opciju za Kosovo niti predlaže bilo koje specifično rešenje. Ipak, postoji li neka američka opcija zapakovana iza javne vašingtonske političke arene?

KUPCHAN: Mislim da je inicijalni vašingtonski konsenzus koji je veoma čvrsto stajao iza ideje nezavisnosti, I to nezavisnosti do kraja 2006. godine ili bar objavljivanja Ahtisarijevog papira do kraja godine – taj konsenzus je, dakle, postao ublaženiji. Izgubio je dominantnu poziciju u Vašingtonu. Ipak, verujem da u Bushovoj administraciji još uvek postoji definisana preferencija da treba ići u pravcu uslovne nezavisnosti, spore i postupne nezavisnosti, odnosno da se učrvrstio osećaj da konačno treba konačno rešiti to pitanje kosovskog statusa. Dakle, iako je američka pozicija omekšana u poslednjih šest meseci, verujem da u Vasingtonu, kao i u većini evropskih prestonica, postoji uverenje da Kosovo napokon treba da krene u smeru nezavisnosti.
XS
SM
MD
LG