Dostupni linkovi

logo-print

Otkud svi ti paraziti?

  • Dejan Radulović

Ne volem...
Nikog lutko...
Takva mi je narav...
Kao odžak star i garav...
Puno dima je kroz mene prošlo...

„Ne volim političare zato što lažu.“

„U ovo vreme nam pričaju o zapošljavanju, kada se ni jedna fabrika ne otvara, kada se masovno radnici otpuštaju.“

„Poreznike ne volim. Veliki su porezi i ni mi ne znamo za šta plaćamo i koliko plaćamo.“

Ne volem...
Lopuže što voze tuđa kola...
Znaju azbuku do pola...
Miču usnama dok sriču pager...

„Kada ih vidim, kosa mi se sa glave diže.“

„Ne volim akvizitere, komercijaliste.“

Ne volem...
Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta ako Boga znate...
Ludnica je kanda otključana...
(širom ostala... prover'te molim vas)

„Ne volim ove što dižu automobile. Oni su baš bezobrazni. Često se desi da ljudima bez veze odnesu auto i naprave mu komplikaciju.“

Ne volem...
Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice...
Travestite...
Nek mi gospon dame ne zamere...

Profesija kao predmet mržnje! Da uprostimo – koje je to zanimanje od koga se građanima diže kosa na glavi i koje ljudi jednostavno ne vole?

„Političare ne volim.“

„Ne volim političare jer nas vode u ćorsokak.“

„Naravno, političare.“

„Političarima ne verujem.“

„Jako su korumpirani i građani imaju malo poverenja u njih.“

„Mnogo lažu.“

Političar je definitivno zanat sa najmanje poštovanja. Zašto je to tako? Glas naroda, sa jedne, i odgovor portparola DSS-a, Andreja Mladenovića, sa druge strane:

NAROD: Zato što se u zadnje vreme toliko sve nerealno priča i svašta se priča. Izgubili smo poverenje.

MLADENOVIĆ: To nije strašno, ali dok nema vređanja, dok nema podmetnutih tekstova, raznih pljuvanja.

Ne volem...
Teget girtlu na teget mantilu...
Šestu ličku...
Sedmu silu...
Opa cupa preko Okučana...

NAROD: Hoće leba bez motike. Razmišljaju oni. Pucaju i njima kapilari od nerviranja. Koriste vreme i jako su dobro shvatili pojam kapitalizma. Grabe dok mogu.

MLADENOVIĆ: To je najveća mana posla političara i samim tim podrazumeva neke stvari jer je on trenutan. Ne možete da razmišljate o tome, mada, ko može u doba liberalnog kapitalizma. Svi smo nesigurni.

Ne volem...
Škrtariju... Intelektualce...
Koji važno vrte palce...
Kupiš ih za špricer il' kavurmu...

Na lestvici nepopularnih zanimanja visoko se kotiraju i radnici parking servisa:

„Pogledajte samo kako se odnose prema automobilima. Podignu jadno malo auto, a džip ne smeju. Baš očigledno da to ne štima.“

„Ispred mene je bio pežo, a iza mene audi. Moj jugo je bio u sredini. Što njih nisu odneli, a ne mene?“

To je, po priči ljudi koji svakodnevno paukom odnose nepropisno parkirane automobile, visokorizično zanimanje:

„Naši radnici doživljavaju stresne situacije, od gađanja jogurtom, jajima, kamenicama sa raznih objekata. Sa nekog petog-šestog sprata gađaju radnike koji rade na dizalici.“

Ne volem...
Krvoločne pse i gospodare...
Nađubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendžer...

„Mene su nokautirali jer nisam hteo da priznam neko oštećenje koje nije nastalo transportom dizalice. Stranka je insistirala da napišem oštećenje koje nije nastalo od dizalice. Nokautirali su me.“

To je slika našeg društva, ili bar deo slike o nama i našim navikama, zanimanjima od kojih mnogo toga zavisi, ali i ljudima koji su deo te priče, bar dok se vetrovi ne promene:

Nisu krivci primitivci
Što su pokupili mast
Korov nikne gde god stigne
Ma svaka njima čast
Krivi smo mi!

Otkud svi ti paraziti
Što su nam zagustili
Nemoj, stari moj,
Krivi smo mi
Što smo ih pustili.
XS
SM
MD
LG