Dostupni linkovi

logo-print

Lažne predizborne prognoze


Agencijska ispitivanja javnog mnjenja zloupotrebljavaju se na razne načine, pa su se tako, po oceni Grupacije marketinških agencija, u srpskim medijima i pred naredne izbore zakazane za 21. januar, već pojavili nepotpuni, neprovereni, pa čak i lažni rezultati istraživanja o izbornim šansama pojedinih političkih partija. Jedan od najčešćih načina zloupotrebe, kako kaže Srbobran Branković, direktor istraživačke agencije Medium Galup, je da neke političke stranke od renomirane agencije naruče istraživanje o izbornim šansama, a onda ga sa potpisom te firme proslede medijima:

„Pri čemu je najveći problem što korisnici friziraju te rezultate. To je zaista zastrašujuća zloupotreba. Ako rezultat dostavi stranka, onda to može da se objavi samo kao rezultat te stranke, ali nipošto agencije koja ne stoji iza toga, jer mi možemo sada da kupimo Koka-kolu i da je popijemo, ali to nam ne daje nikakvo pravo da govorimo u ime Koka-kole.“

Drugi veoma ozbiljan problem je i to, tvrdi Branković, što pojedine nepouzdane agencije rade istraživanja i objavljuju te rezultate:

„Malopre smo govorili da se u nekim novinama od velikog ugleda objavljuju rezultati na telefonskom uzorku od 300 ispitanika ili već možda i manje. To se u Americi nekada zvalo straw-votes, znači ,slamneno glasanje‘, mogli bismo da kažemo – istraživanja pouzdana kao vrbov klin.“

A neke agencije idu toliko daleko, kaže istraživač javnog mnjenja Miroslav Šutić, da jednostavno izmišljaju istraživanja:

„Nažalost, ne mogu da vam dam spisak agencija koje izmišljaju. Svi su dovoljno inteligentni da to ne pokažu. A mi to prepoznajemo po strukturi uzorka, po načinu kako se procenti upućuju na određeni deo uzorka i tu postoji unutrašnja logika, koja je vrlo jasna.“

Iako su izmišljena i frizirana istraživanja česta, ne može se izmeriti njihov uticaj na biračko telo, ocenio je Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, ali jedan od važnih indikatora je da u Srbiji još uspevaju populističke kampanje:

„To je nesumnjivi indikator da odmerena propaganda, populistička kampanja, razni manipulativni trikovi, pa eto i sa anketama, mogu prodreti do svesti takvog biračkog tela. To fluktuirajuće biračko telo kod nas nije manje od 700.000-800.000.“

Interesantno je da je do zvaničnih rezultata istraživanja mediji u Srbiji ne mogu doći jer političke stranke najčešće od agencija zahtevaju da oni budu tajna.

I dok sve ovo stručnjaci vide kao veliki problem, sudeći po reakcijama Beograđana, birači u Srbiji ne obaziru se mnogo na predizborna istraživanja:

„Glasaću za Demokratsku stranku.“

„Ja uopšte ne verujem istraživanjima tih agencija. Svaka agencija je plaćena od neke strane i od toga zavise i rezultati istraživanja.“

„Ne verujem im. Imam utisak da su to prilično naručeni rezultati. Kad pogledate ona agencijska merenja, svako kaže za sebe da je najbolji. Svako će sebi da doda još.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG