Dostupni linkovi

logo-print

Demokrate preuzele kontrolu nad Kongresom


Reizbor američke zakonodavne vlasti nikada nije bio ovoliko važan i ovoliko jedinstven. Demokrate su preuzele većinu u Kongresu u kojem su 12 godina dominirali Republikanci. Promena je obavljena nakon nekoliko ratova i godina intervencionističke politike. Na čelu Kongresa prvi put u američkoj istoriji je žena, u najvišem telu američke zakonodavne vlasti prvi put je i jedan musliman. Zato reči Demokratkinje Nensi Pelozi (Nency Pelosi), nove čelnice Predstavničkog doma, dakle i čitavog Kongresa, nisu tek puke političke fraze.

"Danas stvaramo istoriju. Danas menjamo smer u kojem ide naša zemlja", rekla je Nensi Pelozi, majka petoro dece, katolkinja poreklom iz Italije, od četvrtka po rangu treća ličnost u Americi.

Nije samo ona izuzetak novog Kongresa. Jedan poslanik položio je zakletvu ne na Bibliji nego na Kur'anu. To je Kejt Elison (Keith Ellison), Demokrata iz Minesote:

"Znate, odrastao sam u katoličkoj porodici, koja je i dalje katolička. Kada sam imao 19 godina na fakultetu sam sreo neke muslimane, razgovarao sam sa njima o veri, vrednostima, religiji, pozvali su me na molitvu petkom, svidelo mi se to što sam čuo, promenio sam veru i od tada sam musliman".

Demokrate su pobedom na parlamentarnim izborima 7. novembra 2006. osvojile većinu u oba doma američkog Kongresa. U Predstavničkom domu koji ima 435 poslanika, Demokrate imaju 233 a Republikanci 202 mandata. U Senatu Demokrate imaju minimalnu većinu od 51 prema 49 poslanika. Demokratama za sada, međutim, nedostaje jedno mesto jer je prošlog meseca senator, Tim Džonson (Johnson), iz Južne Dakote operisan i dok se on ne vrati, a pitanje je hoće li mu zdravlje to dopustiti, situacija je neizvesna.

Demokrate su već objavile veoma ambiciozan plan koji uključuje da u samom Kongresu bude ukinuta "kultura korupcije" i da bude smanjen uticaj lobista, a na planu zakonodavstva najavljuju da će nastojati da u prvih stotinu sati rada Kongresa bude usvojeno šest važnih zakona među kojima su zakoni o povećanju minimalne nadnice za 40-ak posto, o smanjenju kamata na studentske kredite, smanjenju cene lekova i ukidanju subvencija naftnim kompanijama. Za to, prema istraživanjima javnog mnjenja, uživaju podršku građana, ali će im za te zakone biti potrebna i podrška Demokrata jer neki iziskuju 60 glasova u Senatu. Dakle moraće biti nekog kompromisa.

Američka politika prema Iraku biće bez ikakve dileme prvi i najteži test novih odnosa u Vašingtonu – dominacije Demokrata na Kaptol hilu i republikanske vlade u Beloj kući. Toga su svesne obe strane, ali za sada ni jedna ne daje nikakve naznake do koje mere će biti spremne na kompromise. I jedni koje predstavlja predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džordž Buš (George Bush) i drugi koje predstavlja čelnica Kongresa Nensi Pelozi zadržavaju se na izjavama da su spremni na saradnju.

"Sutra članovi 110. saziva Kongresa polažu zakletvu i ja im čestitam. Želim im dobrodošlicu u grad i očekujem da radim sa njima i da to čine članovi mog kabineta", rekao je predsednik Buš u sredu.



"Prihvatam ovu dužnost u duhu partnerstva, a ne strančarenja i gledam da radim ... sa republikancima u Kongresu za dobrobit američkog naroda", odgovorila mu je Nensi Pelozi dan kasnije.

Demokrate međutim imaju veću podršku javnosti pa im je delovanje kudikamo lakše. To je uostalom jasno rekla nova čelnica Kongresa:

"Izbori 2006. bili su poziv na promenu, ne samo promenu kontrole u Kongresu nego za novi smer u kojem ide naša zemlja. Nigde američki narod nije bio jasniji nego kod potrebe novog smera u Iraku. Američki narod odbio je da preuzme otvorenu obavezu prema ratu koji nema kraja."

Bez obzira na deklarativnu spremnost na zajednički rad, sva je prilika da će zbog dijametralno suprotnih stavova o Iraku naredni dvogodišnji period predstavljati period nesuglasica i konfrontacija.
XS
SM
MD
LG