Ljudimila CVETKOVIC
Jovan Krstić, zamenik republičkog javnog tužioca rekao je, uz podatak da na korupciju odlazi 20 odsto bruto nacionalnog dohotka, da političari u Srbiji podatke o korupciji veoma često skrivaju ili iz ličnih razloga ili iz razloga nekog političkog obračuna. Podaci o stepenu korupcije u zemljama jugoistočne Evrope dobijeni su na osnovu istraživanja Pakta za stabilnost, objašnjava Krstić za naš program:„U tom smislu stepen korupcije izražen u nekom procentu je procena, ali ona govori o ozbiljnosti ove pojave i stepena društvene opasnosti, koja je sadržana u takvoj proceni. Potrebno je skrenuti pažnju u onom delu u kojem se govori o vrhovnom koordinacionom telu za borbu protiv korupcije koje je već u proceduri pred Skupštinom Republike Srbije i zbog opstrukcije u Skupštini nije izglasan zakon o agenciji za borbu protiv korupcije.»
Međutim, republički javni tužilac Slobodan Janković dovodi u pitanje navode o stepenu korupcije:
„Ta Krstićeva interpretacija je suviše slobodna. Ne znam na osnovu kojih podataka je mogao da da takvi izjavu.»
A priča o uspostavljanju „vrhovnog koordinacionog tela» za borbu protiv korupcije, za republičkog javnog tužioca Slobodana Jankovića je preuranjena;
„To je preporuka i verovatno da će se na tom polju nešto da radi. U to nema sumnje, ali rekao bih da je za sad malo preuranjeno o tome pričati. Sigurno će se raditi na tome, o tome nema nikakvih dilema.»
I Ministarstvo pravde je reagovalo na Krstićeve navode i navelo da „neki u tužilačkoj organizaciji nisu obavešteni o preduzetim merama u borbi protiv korupcije koju država provodi».
Ministarstvu navodi da je usvojena Strategija za borbu protiv korupcije, urađen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, i osnovana Komisija za borbu protiv korupcije, koja je uradila Akcioni plan kako bi se smanjila mogućnost pojave korupcije.
U Ministarstvu pravde tvrde da je Krstić citirao podatke o korupciji od „skoro pre dve godine», za celu Jugoistočnu Evropu, gde se pominje 20 odsto nacionalnog dohotka i da je Srbija „na lestvici suzbijanja korupcije znatno napredovala».
Zamenik republičkog javnog tužioca Jovan Krstić, međutim, objašnjava da su podaci koje je izneo od ove godine:
„To je procena izneta na ministarskom sastanku ministara unutrašnjih poslova i pravde u Grčkoj koja je obavljena ovoga leta 2006. godine i bazira se na procenama Pakta za stabilnost.»
Građani, na primeru Kragujevca, pak za razliku od ministarstva pravde i republičkog javnog tužioca nisu ubeđeni da je korupcija pod kontrolom:
„Jutros sam za to čuo. To ne valja. To je procena. Da li je to toliko ili više, ja mislim da je više.»
„Čuo sam da je 20 posto, ali ko zna, možda je i više. To niko ne može da zna.»
„Verovatno da ima nešto. Ali koliko i kako, to je teško reći. Bez konkretnih dokaza, to je samo naklapanje.»
„Ne razumem se u to. Samo je strašno to što ljudi gladuju, brljaju po kantama, a političari se grabe za stolice.»
„Najkorumpiraniji je sud, lekari, ova urbanistička mafija.»
„Onaj se zakleo da će da leči bolesnike, a ovamo pruža ruku i gleda šta mu nosiš u kesi.»
„Oni iz vlasti, iz vrha. Onaj ko krade a nije za to sankcionisan, on će opet da krade. To je u ljudskoj psihi.»
Odlučnost ili neodlučnost da se bori protiv korupcije leži na ključnim političkim činiocima, kaže predsednik Transparentnosti Srbije Vladimir Goati:
„Mi smo tu jako duboko. Tu nedostaje ta prednost političkog činioca da se uhvati u koštac sa korupcijom. A ta nespremnost ima nekoliko vidova, bilo da se korupcija toleriše, ili da sami političari svojim činjenjem ili nečinjenjem podstiču korupciju.»
