Dostupni linkovi

logo-print

Novi pritisci na Beograd?


Obaveza hapšenja haških optuženika Ratka Mladića i Radovana Karadžića primarno je na vlastima Srbije, rekao je američki ambasador za pitanja ratnih zločina Klint Vilijamson u interjuu za sarajevski “Dnevni avaz” i naglasio da je Mladić u Srbiji već prilično dugo, dok Karadžić većinu vremena provodi u Srbiji, te da ponekad prelazi u RS ili neka druga područja u regionu. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da ovakve tvrdnje imaju pre svega za cilj politički pritisak na vlasti u Beogradu kako bi se izvršile obaveze prema Haškom tribunalu:

“Spominjanje Radovana Karadžića ne može da predstavlja samo obavezu Srbije jer je do sada i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u više navrata isticala da ne zna gde se nalazi Radovan Karadžić ili je pak isticala da se nalazi na tromeđi između Srbije, Crne Gore i BiH. Obaveza svih država u regionu je da sarađuju sa Haškim tribunalom, prema tome, ukoliko Karadžić bude na teritoriji Srbije on ce nesumnjivo biti izručen Tribunalu, ali spominjane Karadžića samo kao obavezu Srbije u ovom momentu predstavlja samo formu pojačanog pritiska na Srbiju.”

Doskorašnji načelnik javne bezbednosti MUP-a Srbije general Miroslav Milošević kaže da policija nije imala pravu informaciju gde se nalaze haški optuženici Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

“Bilo je mnogo tih informacija, posebno za Ratka Mladića gde se on nalazi i mi smo sve te informacije proveravali i ispostavilo se da nisu tačne. Čak su i Amerikanci učestvovali zajedno sa nama kao posmatrači i oni su se uverili da te informacije koje smo dobijali i od Haškog tribunala i od drugih bezbednosnih struktura nisu bile tačne. Za Karadžića nismo imali nijednu informaciju, bila je samo jedna šala da se nalazi u Kučevu. Ispostavilo se da je tačno da postoji čovek koji se zove Radovan Karadžić i koji liči na pravog Karadžića, ali i da to nije taj Karadžić.”

Izjava ambasadora Vilijamsona može se ozbiljnije analizirati tek ukoliko se zna da li ju je on dao u svojstvu predstavnika američke administracije ili je reč o njegovom ličnom stavu, smatra profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ivo Visković. Na naše pitanje da li se u diplomatskom smislu može govoriti o podizanju zahteva upravo zbog činjenice da Srbija nije ispinila svoje obaveze kada je u pitanju izručenje Ratka Mladića, Visković ovako odgovara:

“Do sada se nije ni u jednom trenutku zvanično postavljalo pitanje hapšenja Karadžića kao odgovornosti srpske države i srpske vlasti i mislim da bi podizanje zahteva na taj nivo predstavljalo novinu o kojoj bi moralo ozbiljno da se porazmisli. Ako se pak radi, kao što je bilo više slučajeva do sada, o pojedinačnim izjavama i mišljenjima pojedinaca koja posle nisu zaista činile strategiju američke spoljne politike po tom pitanju, onda joj ne bih pridavao previše značaja. U nekoliko navrata imali smo sličnu situaciju tokom prošle godine gde su pojedinici izjavljivali da je i pitanje Karadžića odgovornost Srbije, ali se nakon toga to u zvaničnoj politici nije realizovalo.”

Kada je reč o saradnji sa Haškim tribunaom, Rasim Ljajić zaključuje da bi hapšenje i izručenje Mladica značilo da je Srbija najveći deo obaveza prema Haškom tribunalu ispunila, ali i podvlači:

“Naša obaveza ostaju i Zdravko Tolimir, Goran Hadžić i Stojan Župljanin, dok se za generala Vlastimira Đorđevića zna da se nalazi u Rusiji. Prema tome, više je obaveza Haškog tribunala i ruskih vlasti nego Srbije, jer je Tribunal potvrdio da se on nalazi na teritoriji Rusije. U svakom slučaju, pritisci na nas će se nastaviti sve dok glavni haški optuženik Ratko Mladić ne bude u Hagu.”
XS
SM
MD
LG