Dostupni linkovi

logo-print

Vlasnici kreditnih kartica bez bankovnih garancija


Klijentu Volksbanke u Beogradu za samo 40 minuta račun je osiromašio za više od 5000 evra, u dinarskoj protiv-vrednosti. Lopov je imao olakšavajuću okolnost da je iz poduže brojke sa parčeta papira u ukradenom novčaniku naslutio da su četiri poslednje cifre pin kod debitne kartice i onda je svom brzinom navalio na bankomate. Izvesna nemarnost klijenta – da. Ali, da li je moguće da takozvani call centar Volksbanke, koji abnormalne operacije vidi u trenutku dok se događaju, nije našao za shodno da reaguje, pozove svog klijenta i pita ga da li on to iz automata izvlači 15 puta po 30 000 dinara?

Na pokušaj da dođemo do sagovornika u ovoj banci, odgovarano je da nisu u poziciji da ga obezbede, a na pitanja koja su dobili mejlom, odgovorili su opštim upustvima o tome kako voditi računa o kartici, o mesečnom limitu i slično.

Poređenja radi, evo kako to izgleda u svetu boljih običaja. Da je pomenuti klijent bio u Norveškoj banci i desilo mu se maločas opisano, za svoj nemar bio bi kažnjen sa 1000 eura, a ne celim iznosom od više od 5000 evra, koliko mu je ukradeno. Za naš program govori Ejvin Grenstad, načelnik odeljenja platnih kartica Norveške banke:

„Prema norveškom zakonu, ako je platna ili kreditna kartica ukradena i zloupotrebljena pre nego što je blokirana, klijent plaća iznos u visini od 100 evra. U slučaju izrazitog nemara vlasnika kartice, banka mu može naplatiti iznos u visini do 1000 evra.“

Da na Zapadu banka zaista štiti svoje klijente u slučajevima pokušaja zloupotrebe platnih kartica, čak i kad se radi o pokušaju podizanja novca ispod dozvoljenog mesečnog limita, svedoči i Milica Pešić, klijent londonske Nutwest banke:

„Bila sam u Nigeriji. Videli su tu karticu i iskopirali je na recepciji hotela. Kada sam htela da platim svoj račun za hotel, koji je bio 1800 funti, prošla mi je kartica i platila sam račun. Otišla sam na aerodrom, ali sam, na žalost, izgubila avion i morala sam da se vratim u hotel. Direktor hotela se obradovao jer nisu uspeli da naplate moj račun. Bila mi je blokirana kartica. Kada sam došla u London, otišla sam u svoju banku i oni su mi pokazali izveštaj iz kojeg se vidi da je neko pokušao tri puta, u toku tog jednog prepodneva, da naplati sumu od 1800 funti. Moj maksimalni mesečni limit na VISA kartici je 8000 funti. To znači, i da sam tri puta u toku tog dana htela da platim nešto po 1800 funti, limit bi mi to dozvolio. Banka je te platbe odmah blokirala jer im je bilo automatski sumnjivo. Važno je da je mene banka zaštitila, iako sam imala limit 8000 hiljada funti, od mogućnosti da se moja kartica, kao i ja lično, izmanipuliše. Oni su karticu blokirali i jednostavno moja kartica je bila van upotrebe dok se lično nisam obratila na svoju banku.“

Zapadne banke u svojim zapadnim maticama, za razliku od njihovih imenjakinja u Srbiji, imaju osiguranje i za ovakve slučajeve. Za kraj čujte razgovor vođen sa Andrejom Grudenom, čovekom iz odgovornog resora Narodne banke Srbije, koji je najavio bolju zaštitu vlasnika platnih kartica u narednih šest do 12 meseci:

„Da bi došlo do kvalitetnog osiguranja čitavog posla, potrebne su i kvalitetne statistike. Možemo da kažemo da je upotreba kartica u Srbiji oživela tek 2004. godine. Tržište je relativno novo i potrebne su statistike, pa i one o zloupotrebama, da bi osiguravajuća društva mogla da naprave odgovarajuće statistike, da bi čitav posao mogao da se osigura. Postoji sistemski deo posla koji dobro funkcioniše u Srbiji. Tu imamo izuzetno dobru saradnju i sa ljudima iz MUP-a Srbije. Postoji i ovaj drugi deo priče oko konkretnog osiguranja. Moramo da imamo dovoljno kvalitetne statistike. Znam za pregovore koji teku između različitih osiguravajućih društava i banka. Narodna banka Srbije je već preduzela akciju u izgradnji sistema zaštite potrošača finansijskih usluga i siguran sam da će u sledećih šest do 12 meseci situacija drastično drugačije izgledati.“

Ako se ispuni ono što je gospodin Gruden obećao, da ćemo za pola godine, ili godinu dana, biti bolje zaštićeni kao vlasnici kreditnih kartica, ovaj prilog imao je nekog smisla. Ako, pak, od toga ništa ne bude, vratićemo se temi ponovo.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG