Dostupni linkovi

logo-print

Radnici "Krušika" radioaktivno ozračeni?


Rakete R60 MK su tipa vazduh-vazduh i, prema dostupnim podacima, teške su između 3,5 i šest kilograma, a sadrže po kilogram i 600 grama osiromašenog uranijuma u šipkama koji povećava probojnu moć projektila. Vojni analitičar Aleksandar Radić, urednik biltena Difens end sekjuriti, rekao je za naš program da su se ove rakete nalazile u naoružanju Jugoslovenske narodne armije od ranih osamdesetih godina, a da su sada u upotrebi u Vojsci Srbije na avionima tipa MIG-21, a ređe i na MIG-ovima 29:

„I u ovom trenutku dežurne snage sistema protivvazdušne odbrane imaju uvek dva lovca MIG 21 na Aerodromu Batajnica koji su spremni za poletanje, svaki sa po šest raketa pod krilima. R60 je upotrebljena samo jednom u borbenim dejstvima na nasem prostoru, Emir Šišić je sa njom oborio helikopter Evropske zajednice 1992. godine.“

Iako se, zbog činjenice da su projektili R60 punjeni osiromašenim uranijumom u javnosti, postavilo i pitanje da li je njihova upotreba dozvoljena, Radić kaže da se radi o konvencionalnom naoružanju sovjetske proizvodnje koje je rasprostranjeno u desetinama zemalja širom sveta:

„Reč je o uobičajenom sredstvu u naoružanju, i rakete R60 se inače remontuju kod nas da bi im se produžio vek upotrebe. I sa te strane takođe nema nista sporno oko toga što su se zatekle u krugu fabrike.“

Zoran Stanković, ministar odbrane Srbije, potvrdio je da se u skladištu u Valjevu nalazilo sedam raketa ojačanih uranijumskim šipkama:

„Te rakete su bile smeštene u posebnom bunkeru, posebno obezbeđene, niko nije imao pravo da ulazi u taj objekat. U taj bunker su ulazile samo dve osobe, inženjer iz Vojno-tehničkog instituta i jos jedna osoba iz Krušika.“

Međutim, čak 31 radnik Krušika zatražio je pregled zbog moguće ozračenosti projektilima, a četvorica od njih podrvrgnuta su najozbiljnijim analizama. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da razloga za strah nema, jer tvdi da je nivo radioaktivnosti uranijumskih raketa minimalan:

„Ruske rakete vazduh-vazduh imaju na sebi imaju oznake opasnosti od radijacije, ali nije reč o izvoru zračenja koji bi mogao ozbiljno da ugrozi bezbednost ljudi jer stotine vazduhoplovaca godinama rade pored tih raketa i do sada nije zabeleženo da je zbog toga bilo nekih problema.“

Radovan Kovačević, načelnik Centra radiološke zaštite u Institutu za medicinu rada, izjavio je za naš program da će vrlo brzo biti gotovi rezultati analiza na osnovu kojih će biti utvrđeno da li je zdravlje radnika Krušika ugroženo:

„Da vidimo da li je bilo kontaminacije radio nukleidima. Pravo da vam kažem, ja ne verujem u sve ovo ali program smo mi kreirali jos 99. godine kada je bila ona čuvena agresija NATO alijanse na Srbiju tako da smo mi tada dobili masu podataka. I svi podaci koreliraju sa američkim podacima jos iz Zalivskog rata 91. jer su te supstance u sustini istovetne.“

Nakon akcije NATO na prostoru SR Jugoslavije, domaće vlasti obavestile su javnost da su zbog projektila sa osiromašenim uranijumom kojima su avioni Severnoatlanske alijanse gađali ciljeve, kontaminiran prostor na jugu Srbije, Kosova, i u delu Crne Gore. Govorilo se i da korisćenje takvih raketa nije po vojnim i međunarodnim propisima, a slučaj Krušik pokazao je javnosti da i domaće vazuhoplovstvo u upotrebi ima slično naoružanje. Aleksandar Radić kaže da je tačno da je NATO sa jurišnih aviona A10-tanderbolt 2 na tenkove Vojske Jugoslavije ispaljivao rakete obogaćene uranijumom, koje su dosta jače od onih koje ima srpska vojska, ali da njihovo korisćenje, kao ni upotreba ruskih R60, nije u suprotnosti sa međunarodnim vojnim propisima:

„Te granate jesu bile radioaktivne, ali svaka vojska pokušava da dođe do tehničkih sredstava koja su najefikasnija. Naravno, i bivša jugoslovenska vojska je u vise navrata pokazala ambiciju da dođe do takvih penetratora koji bi mogli da probiju oklop bilo kog tenka, a tehnologija je kao rešenje nudila osiromašeni uranijum. I da su bile takve okolnosti, ni naša ni bilo koja druga vojska ne bi se uzdržavale kupovine takvog sredstva jer ratna nužda tu nadilazi procenu rizika koje bi moglo da donese. Sve ostalo može jedino da se tretira kao mistifikacija.“

Dakle, korišćenje raketa sa uranijumom jeste po zakonu, kaže Aleksandar Radić, ali i zaključuje:

„Naravno, svako naoružanje donosi neki stepen rizika. Generalno uzev, ništa od tehnologija koje se koriste nije preterano čisto. Ali nije reč o nuklearnom naoružanju i nije reč o nečemu što bi moglo kroz operativnu upotrebu i kasnije dugoročno da ugrožava zdravlje ljudi.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG