Dostupni linkovi

logo-print

Diplomatska bitka sa Iranom se nastavlja


"Postoje dva puta. Tražimo od Irana da se opredeli za pozitivan pristup i ozbiljno razmotri naš predlog koji bi mu omogućio znatne povlastice", rekla je 1. juna britanski sekretar za spoljne poslove Margaret Beket (Beckett) na sastanku u Beču, kada je kriza oko nuklearnog programa Teherana dostigla vrhunac. Paket podsticajnih mera koje su predložile zapadne zemlje uključuje davanje Iranu najmodernije nuklearne tehnologije ali za civilne potrebe, ublažavanje trgovinskih sankcija, uključivanje vlasti u Teheranu u regionalni dijalog o bezbednosti.

Savet bezbednosti UN usvojio je u julu rezoluciju kojom se Iran poziva da zamrzne proces obogaćivanja uranijuma, a vlastima u Teheranu dat je rok do 31. avgusta da odgovore, zapretivši sankcijama ukoliko se ne povinuje zahtevima svetske organizacije. Iran je tu rezoluciju odbacio kao "nezakonitu", ističući da je njegov program namenjen isključivo u miroljubive svrhe. Nakon višemesečnih pregovora i nesuglasica zapadnih zemalja sa jedne, i Rusije i Kine, sa druge strane, Savet bezbednosti je krajem godine uveo ograničene sankcije Iranu na trgovinu osetljivim nuklearnim materijalom i balističkim raketama. Takođe, zamrznuta su sredstva ključnih kompanija i osoba koje su u vezi sa iranskim nuklearnim programom.

Međutim, Iran je ocenio ovu Rezoluciju kao nelegalnu, najavljujući da će nastaviti svoj program. U oktobru je pustio u pogon drugi krug centrifuga za obogaćivanje uranijuma, a njegov predsednik Mahmud Ahmadinedžad ponovo je upozorio ovog meseca međunarodnu zajednicu da se uzdrži od bilo koje odluke koja bi ograničila nuklearne ambicije njegove zemlje:

"Ako i dalje budete pokušavali da zaustavite razvoj iranskog nuklearnog programa i preduzmete bilo kakak potez protiv iranskih prava, mi ćemo to tretirati kao neprijateljski akt."

SAD su najavile da će se pridružiti multilateralnim pregovorima sa Iranom ukoliko prethodno zamrzne obogaćivanje uranijuma. To se tumači kao ublažavanje stava Vašingtona prema Teheranu nakon što su prekinule diplomatske odnose 1979. kada je imam Homeini došao na vlast. Američki senator iz redova Bušove Republikanske stranke Čak Hagel, koga mnogi vide kao mogućeg kandidata na predsedničkim izborima 2008. godine, pozvao je na preispitivanje dosadašnje politike:

"Ne vidim kako se situacija na Bliskom istoku može popraviti, Amerika i svet postati bezbedniji, kao rezultat politike izolacije ili pokušaja da se izoluju zemlje kao što je Iran, umesto da se sa njima uspostave odnosi."

I Bejkerova grupa je predložila Bušovoj administraciji da se u cilju sprečavanja daljeg rasplamsavanja sukoba u Iraku osloni na Iran i Siriju. U tom smislu kaznene mere međunarodne zajednice svakao neće odobrovoljiti Teheran da pomogne SAD u Iraku.

Iran, kao četvrti izvoznik nafte u svetu, procenjuje da može lako da neutrališe negativne efekte tih restrikcija. Moskva i Peking se naime protive uvođenju oštrijih sankcija vlastima u Teheranu. Tako je ambasador Rusije Vitalij Ćurkin izjavio nakon uvođenja trgovinskih sankcija da je najvažnije što ovom rezolucijom nije predviđena upotreba sile protiv Irana.

U međuvremenu, postavlja se pitanje u kom trenutku bi Iran mogao da dođe u posed atomskog oružja. Do sada je uspeo da obogati neznatnu količinu uranijuma. Iran nastoji da poveća broj centrifuga, međutim eksperti ističu da se suočava sa tehničkim poteškoćama i izgradnja prvog reaktora uz pomoć Rusije odložena je na neodređeno vreme. U međuvremenu, nuklearni reaktor sa teškom vodom u gradu Hondab ušao je u novu fazu proizvodnje, za koji predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad tvrdi da će biti korišćen za mirnodopske svrhe. SAD i njihovi evropski saveznici strahuju da bi Teheran u ovom postrojenju mogao da proizvede plutonijum potreban za nuklearno oružje. Iran dve godine gradi reaktore za tešku vodu i trebalo bi da ih dovrši do 2009. Britanski nuklearni fizičar Frenk Bernabi:

"Reč je o malom reaktoru koji bi trebalo da zameni postojeći, koji je dotrajao. Iranske vlasti tvrde da se u njima proizvodi radioisotopi za medicinu i industriju. Možda je to tačno. Međutim, tu se veoma lako može dobiti i plutonijum, u količinima dovoljnim teoretski, da se sklopi nekoliko nuklearnih bombi godišnje, ali praktično Iran je godinama daleko od mogućnosti da zaista i proizvede atomsko oružje."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG