Dostupni linkovi

logo-print

Zamena za prijem u EU?


Dragan ŠTAVLJANIN (Saradnja: Dženana Karabegovic, Esad Krcic, Radovan Borovic, Enis Zebic i Gezim Baxhaku)

Ove sedmice Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija, Srbija i teritorija Kosova pristupile su Centralnoevropskom sporazumu o slobodnoj trgovini čije su članice Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Rumunija. Prema rečima učesnika samita u Bukureštu to nije samo trgovinska unija, već signal da je region politički stabilan i spreman za priključenje Evropskoj uniji. I dok su sa jedne strane otklonjene sumnje pojedinih zemalja da je to pokušaj obnavljanja bivše Jugoslavije, s druge pak nema mesta euforiji da članstvo u CEFTA-i automatski znači i prijem u Evropsku uniju. U Briselu ističu da balkanske zemlje moraju da ispune još mnogo uslova pre punopravnog članstva. Imajući u vidu i zamor evropske 25-orke od proširenja, pojedine balkanske države se pribojavaju da bi Brisel mogao da tretira CEFTA-u i kao zamenu za njihov prijem u Uniju. To je i regionalna tema Radija Slobodna Evropa.

* * * * *

CEFTA-u su osnovali Poljska, Mađarska i Čehoslovačka 1992. godine u cilju pospešivanja trgovine. Slovenija se pridružila ovom sporazumu 1996. godine, Rumunija 1997. godine, Bugarska 1998. godine, Hrvatska 2002. godine i Makedonija 2006. godine. U međuvremenu zemlje osnivači su napustili CEFTA-u u trenutku ulaska u Evropsku uniju 1. maja 2004. godine. Po istom principu i Rumunija i Bugarska neće biti članovi ove asocijacije od 1. januara 2007. godine kada se pridruže evropskoj 25-orci.

Inicijativu za modernizaciju CEFTA sporazuma i proširenje novim državama-potpisnicama dao je 2005. godine rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu, na sastanku austrijskog kancelara Volfganga Šisela sa predsednicima vlada država jugoistočne Evrope.

Obim trgovine među zemljama u regiji, kada je počelo potpisivanje bilateralnih sporazuma, povećan je za 33 posto, između 2001. i 2004. godine. Po istupanju Rumunije i Bugarske, tržište CEFTA-e imaće 30 miliona potrošača.

Erhard Busek, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u intervjuu za Radio Slobodna Evropa:

„CEFTA je važan mehanizam jer se njime stvara zajednička zona slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi kojim se zamenjuju dosadašnja 32 bilateralna sporazuma a što je komplikovalo razmenu dobara. Drugo, reč je o veoma modernom trgovinskom sporazumu koji se odnosi i na intelektualnu svojinu, usluge. Takođe, ustanovljen je i efikasan mehanizam za rešavanje spornih pitanja među zemljama članicama. Treće, ovim sporazumom ceo region se približava Evropskoj uniji, sledeći njen princip jedinstvenog tržišta. Sveukupno, reč je o veoma velikom koraku napred i očekujem da sporazum, potpisan ove sedmice u Bukureštu, bude ratifikovan do sredine 2007. godine.“

Sličan je i stav Ričarda Imsa (Eames) iz analitičkog odeljenja londonskog Ekonomista:



„U osnovi širenje CEFTA-e omogućiće mnogo jasnija pravila trgovine na Balkanu nego dosadašnjih više od 30 bilateralnih sporazuma među zemljama ove regije. Dakle, procedure će biti pojednostavljene i sve to će se odraziti na povećanje obima trgovine. S druge strane, postoji još mnogo prepreka za trgovinu u regionu, kao što su loša infrastruktura, preglomazna birokratija, komplikovani sistem licenci, necarinske barijere. Uprkos potpisivanju sporazuma, ostalo je otvoreno još nekoliko važnih pitanja, koja će se rešavati u 2007. godini. Pre svega ovaj dokument treba da ratifikuju parlamenti zemalja potpisnica, a to se neće desiti pre otklanjanja spornih pitanja.“

* * * * *

Inače, potpisivanje sporazuma je odlagano nekoliko meseci zbog spora Srbije i Hrvatske oko duvanskih proizvoda, kao i zahteva Bosne i Hercegovine da se njena poljoprivreda zaštiti delimičnim uvođenjem carina na proizvode iz te oblasti iz Srbije i Hrvatske. Srbiji i Hrvatskoj ostavljen je rok da usaglase odredbe koje se tiču visine carina na cigarete do ratifikacije sporazuma u njihovim parlamentima sledeće godine.

Srbija osporava sporazum u jednom delu jer Hrvatska nije prihvatila predlog da se na srpskom tržištu izjednače akcize na domaće i strane cigarete, a da Srbija zauzvrat poveća carine, čime se ukupno opterećenje uvoznika ne bi promenilo, kaže ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić:



„Što se tiče odnosa sa Hrvatskom, tu situacija još nije rešena zato što Hrvatska i dalje ima zatvoreno tržište za naše cigarete, dok je naše tržište otvoreno za njihove cigarete. Tu postoji jedan debalans, jedna neravnoteža, koja smatramo da je nepotrebna i da nije fer. U tom smislu mi ćemo insistirati da Hrvatska eliminiše necarinske barijere, to jest one barijere koje nisu sama carina, ali dovode de fakto do zatvaranja hrvatskog tržišta. Na drugoj strani, mi ćemo, naravno zakonito, u okviru ovoga sporazuma, zaštititi naše tržište u meri koja je potrebna.“

Prema tvrdnjama zaposlenih u duvanskoj industriji, Srbija je dužna da štiti domaće tržište cigareta jer je to obećano multinacionalnim kompanijama prilikom privatizacije, a s druge strane fabrike su preuzele obavezu da će 50 odsto duvana, neophodnog za proizvodnju cigareta, kupovati od domaćih poljoprivrednika. Dejan Janićijević, predsednik Sindikata Duvanske industrije Niš:

„Postojeće carine na uvoz cigareta su 15 posto za uvoz u Srbiju, 98 odsto za uvoz Rumuniju, u Bugarsku 50 i u Hrvatsku 38 odsto. Činjenica je, recimo, da mi u ovom trenutku nemamo nijednu cigaretu koja je izvezena u Hrvatskoj upravo zbog toga što su Hrvati maksimalno zaštitili svoj proizvod.“

Za uvoz na cigarete i druge duvanske proizvode u Srbiji se naplaćuje akciza koja je veća nego na domaće proizvode i plan je da se ovaj režim zadrži do 2010. godine kada će izvozi akciza za domaće i uvozne proizvode biti izjednačeni, kaže Dejan Janićijević iz Sindikata Sindikata Duvanske industrije Niš:

„Uvoznici bi u ovom trenutku imali mogućnost da sniže cene uvoznih cigareta. Samim tim bi ugrozili duvansku privredu uopšte u Srbiji, u kojoj je u zadnjih tri godine uloženo preko milijardu evra u investicije i unapređenje duvanske privrede Srbije.“

* * * * *

Drugačiji je stav Hrvatske. Gotovo od samog potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Hrvatske i tadašnje Zajedničke države Srbije i Crne Gore, srbijanske vlasti kršile su protekcionističkim mjerama taj sporazum tako da su cigaretama Tvornice duhana Rovinj, mimo duha i slova sporazuma, nabijale enormno veće postotke trošarina nego domaćim cigaretama.

Glasnogovornik rovinjske „Adris-grupe“, u koju spada i rovinjska tvornica cigareta, Predrag Grubić, nada se da će njegova tvrtka potpisivanjem ove nove CEFTA-e konačno dobiti iste uvjete na srbijanskom tržištu kakve imaju i domaći proizvođači:

„Bili smo zainteresirani za taj sporazum stoga što su trošarine na naše cigarete bile deset puta skuplje u odnosu na druge cigarete. Što to zapravo znači govori podatak da smo mi godišnje, unatoč bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini između dviju država, gubili i do 100 milijuna kuna godišnje.“

Erhard Busek:

„Kada je reč o sporu Hrvatske i Srbije oko duvanskih proizvoda, to čini 0.03 procenta njihove ukupne razmene. Mislim da smo našli formulu za rešavanje tog problema.“

Ministar privrede Hrvatske Branko Vukelić, o sporu sa Srbijom kao i Bosnom i Hercegovinom oko poljoprivrednih proizvoda:



„I Srbija i Bosna i Hercegovina su zemlje koje su u sadašnjem sastavu CEFTA-e najbolji i najveći partneri Hrvatske kada gledamo robnu razmjenu. Interes je za svaku zemlju da svojim ugovorom ustvari poveća i svoj izvoz, a jasno da ne zatvara ni granice za uvoz. Ono što je važno ovdje reći, to je da su i Srbija i Bosna i Hercegovina praktično htjele nametnuti ograničenja u ovom ugovoru o CEFTA-i. To mi nismo dopustili. Dakle, mi jednostavno želimo reći – CEFTA je predvorje ulaska u Evropsku uniju. Pravila koja vrijede u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, pravila koja vrijede u Evropskoj uniji su pravila koja trebaju vrijediti i u CEFTA-i. A svi ćemo raditi na tome da tu robnu razmjenu, tu gospodarsku suradnju ojačamo jer ona je u interesu svih.“

* * * * *

Glavni pregovarač Bosne i Hercegovine Anton Ril ocenjuje da pomenuti sporazum ima veliki značaj za njegovu zemlju, uključujući i sporne poljoprivredne proizvode.

Prema njegovim riječima, Bosna i Hercegovina dobila je šansu i podršku regije da do 2010. godine pomogne razvoju svoje privrede:

„Ono što je danas jako važno, to je poljoprivredna proizvodnja. Razvoj bosanskohercegovačke privrede se najviše bazira na razvoju poljoprivrede. Industrija ide malo sporije i očekivati je, u nekom srednjem periodu, da će doći do razvoja malih industrijskih firmi koje će moći biti konkurentne i čiji proizvodi će se moći plasirati na tržištima ovih zemalja, a i Evrope.“

Zadovoljstvo zbog pristupanja Bosne i Hercegovine CEFTA-i ne kriju ni u Udruženju poljoprivrednika BiH kojih se sporazum najviše tiče. Predsjednik ovog udruženja Ranko Bakić navodi da je zemlja praktično dobila zeleno svjetlo za ulazak na tržište sa oko 55 miliona stanovnika. Ipak, potpisivanje sporazuma, kako kaže, neće značiti ništa ukoliko bosanskohercegovačka vlada ne uvede pune carine na poljoprivredne proizvode iz Srbije i Hrvatske, odnosno na meso i mesne proizvode, te mlijeko i mliječne proizvode:



„Sada bi entitetske vlade trebale da izdvoje minimalno što smo mi tražili – 100 miliona maraka – iz svakog entitetskog budžeta, da na taj način podignemo nivo naše konkurentnosti. Bosanskohercegovačka poljoprivreda je najnekonkurentnija od svih zemalja potpisnica. Najmanje subvencija izdvajamo za svoju poljoprivredu i nalazimo se u najtežoj poziciji. Ako ne izdvojimo ta sredstva, ako ne zaštitimo domaću proizvodnju, u prvoj fazi kroz uvođenje punih carina prema Srbiji i Hrvatskoj, onda će se bosanskohercegovačka poljoprivreda naći u veoma teškoj situaciji.“

U Vanjskotrgovinskoj komori BiH ističu da je Bosna i Hercegovina najslabija karika u cijelom lancu potpisnica sporazuma, ali se i slažu sa bosanskohercegovačkim proizvođačima da određene zakonske propise treba prilagoditi tržištu. Potpredsjednik komore Milan Lovrić:

„To je carinska tarifa koja ne odgovara, nije pogodna za naše kompanije koje žele da proizvode, koje žele da budu kompanije koje imaju ambiciju da budu regionalne u smislu osvajanja šansi koje postoje na ovom tržištu. Naše kompanije su jednostavno okrenute prema ovom malom tržištu Bosne i Hercegovine, dijelom prema Hrvatskoj i Srbiji, bez dovoljno ambicije da šansu CEFTA-e iskoriste bolje nego što je to do sada bilo.“

Erhard Busek:

„Spor zbog primedbi Bosne i Hercegovine u vezi njenih poljoprivrednih proizvoda je mnogo ozbiljniji. Smatramo da je moguć prelazni period. U međuvremenu, važno je ojačati celokupnu privredu Bosne i Hercegovine da bi mogla da bude konkurentija u budućnosti.“

* * * * *

Busek ističe da političari i preduzetnici u regionu treba da imaju u vidu novi globalni privredni ambijent:

„Balkanske zemlje svakako treba da urade još mnogo toga na putu ka Evropskoj uniji, ali ne zaboravite da je ekonomska saradnja u prošlosti bila pokretačka snaga evropskih integracija. Dakle, treba i dalje jačati evropsku ekonomiju u celini, jer živimo u vreme globalne konkurencije. To znači da sada nije toliko bitna ekonomska kompeticija između Bosne i Irske, ili Makedonije i Finske. Sada je ključno globalno nadmetanje između Evrope, Severne Amerike, Kine, Indije i ostalih zemalja. Zbog toga moramo biti spremni za taj novi poslovni ambijent.“

I privrednici u regionu se slažu da je neophodno povećanje konkurentnosti jer je to jedini način ne samo da se iskoriste pogodnosti koje omogućava otvaranje tržišta CEFTA sporazumom, već i da bi se na njemu uopšte opstalo.

Slobodan Vučićević, izvršni direktor grupacije Droga Kolinska čiji su strateški partneri u Srbiji Soko Štark i Grand kafe:

„Naš promet je 180 miliona, ukupni proment Droge Kolinske je 350 miliona. Naš je cilj 500 miliona evra. U sledećih nekoliko godina doći će pre svega do lokalnih kompanija, a da bi što spremnije dočekali ove globalne, velike, svetske igrače.“

Poznati proizvođač mesnih prerađevina „Gavrilović“ iz Petrinja pozdravlja potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini na principima Svetske trgovinske organizacije jer zbog dosadašnjih carinskih barijera nije više izvozio u regiju. Daška Domljan, portparol ove kompanije:

„Gavrilović kao ime i ,Gavrilović‘ kao brend, na svim ovim prostorima sinonim je i za kvalitetu mesnih proizvoda i za kvalitetu općenito, pa smo prilično sigurni kako će se naši proizvodi naći na policama trgovina u svim zemljama članicama CEFTA-e. Istovremeno, mi kao ,Gavrilović‘ imamo interesa za proizvodima iz te zemlje, pa je CEFTA izvanredno dobar okvir za dvosmjerne ekonomske odnose ,Gavrilovića‘ sa postojećim, ali i sa budućim partnerima u tim zemljama članicama CEFTA-e. Sigurni smo da bi se robna razmjena ,Gavrilovića‘ s tim zemljama mogla barem udvostručiti.“

Primjerice, zbog nekih veterinarskih propisa važećih u Srbiji „Gavrilović“ ne može tamo izvoziti prerađevine od goveđeg mesa. To pitanje se uvijek postavlja u razgovorima sa srpskom stranom, ali do sada bez uspjeha:

„I u susretima sa našim ministrom, i uvijek to ponavljamo i ističemo, međutim uvijek mora postojati volja s obadvije strane da se takve prepreke uklone.“

* * * * *

I u Crnoj Gori ističu da će sporazum o slobodnoj trgovini omogućiti tamošnjim preduzetnicima da sa relativno malog izađu na mnogo veće tržište.

CEFTA sporazumom stvara se jedinstveno regionalno investiciono i tržište za plasman robe i usluga, kojim će se podstaći trgovina i stvoriti fer uslovi konkurencije, ocijenila je potpredsjednica crnogorske Vlade Gordana Đurović, dodajući da je Crna Gora u trgovini sa Srbijom i Kosovom već na nivou trećine svoje spoljnotrgovinske razmjene u kojoj ne postoje razmjene, dok su sa Bosnom i Hercegovinom gotovo sve carine ukinute, a da se s Albanijom i Makedonijom radi na uspostavljanju sličnih odnosa:

„Smatramo da ima više osnova za plasman naših prerađenih poljoprivrednih proizvoda u region nego što je to do sada bio slučaj. I svakako da će potpuno ukidanje carina u toj oblasti pomoći da naši proizvodi, koji su već izgradili svoj i brend i kvalitet, budu dostupniji potrošačima i na tržištima susjednih zemalja.“

Crnogorski privrednici takođe iskazuju zadovoljstvo zbog otvaranja regionalnog tržišta koje će im omogućiti daleko veći prostor za plasman svoje robe. Đorđe Goranović, vlasnik i direktor mesne industrije „Goranović“:



„Ako gledamo Crnu Goru kao tržište, ona jeste interesantna, ali moramo priznati da Crna Gora ima 700.000 stanovnika i da kompanijama koje se bave proizvodnjom, to tržište može da bude malo i siguran sam da je ono već malo i da je nama veoma bitno da se kroz ovakve sporazume ili neke druge sporazume tržište otvara, liberalizuje, da budu jednaki uslovi na crnogorskom tržištu za kompanije koje dolaze iz drugih zemalja, a isto tako i našim kompanijama da budu jednaki uslovi da izađemo na ta tržišta.“

Potpredsjednica crnogorske Vlade Gordana Đurović smatra da nema razloga za strah:

„Mislim da je naš privatni sektor već značajno osnažio u tom segmentu i navikao da se bori, kao prvo, za što bolji plasman na domaćem tržištu koje se zbog sezonskog karaktera turizma i povećane potrošnje u Crnoj Gori javlja kao atraktivno tržište, gdje se mnogo bolje mogu plasirati proizvodi, a to primjećuju već i naši susjedi, znači prvenstveno jača afirmacija na domaćem tržištu, a i stvaranje uslova za kvalitetniji i veći izvoz.“

* * * * *

Uključivanje Kosova u CEFTA-u ima pre svega politički, a manje ekonomski značaj, kažu stručnjaci.

Safet Grdžaliu iz Privredne Komore Kosova:

„Sama činjenica da je u političkom aspektu Kosovo uključeno u evropsku porodicu je jedna vrsta mosta koja povezuje Kosovo i Evropsku uniju. Ovim sporazumom Kosovo je identifikovano kao poseban učesnik u procesu slobodne trgovine, što je sa političkog aspekta izuzetno značajno i zato treba da ima podršku svih Kosovara.“

Grdželiju smatra da će vremenom ovaj sporazum imati sve veći ekonomski značaj jer omogućava proširenje trgovinske razmene, ali i stranih investicija:

„U prvom redu će biti u funkciji povećanja interesovanja stranih investitora za investicije na Kosovu. Drugo, otvoriće se mogućnost pristupa kosovskih proizvoda tržištu od 30 miliona stanovnika, što znači da kosovski proizvodi neće biti getoizirani samo na Kosovu sa dva miliona stanovnika, već će i imati mogućnosti da se pojavljuju i učestvuju na drugim tržištima.“

Jusuf Preljvuka iz Ministarstva trgovine i industrije smatra da potpisivanje sporazuma CEFTA predstavlja prvi korak ka Evropskoj uniji i da će od toga imati koristi kako potrošači tako i kosovski preduzetnici:

„Kosovo time samo dobija, otvara se tržište i nema barijera. Istovremeno se očekuju i novi investitori.“

Zajednica preduzetnika je ovaj sporazum dočekala sa skepticizmom jer se Kosovo može suočiti sa ograničenjima ulaska u CEFTA-u. Grdžaliu iz Privredne Komore Kosova ocenjuje da će se pozitivni rezultati videti u dugoročnom periodu:

„Mogućnost slobodnog tržišta je veoma velika. Doći će do izražaja kvalitet i standard proizvoda, što za Kosovo može biti otežavajuće i što će otežati položaj proizvođača za izvesno vreme.“

Grdžaliu smatra da je na Kosovu poseban problem fiskalna politika koja u startu kosovske proizvode čini skupljim u odnosu na region. Istovremeno, problem je snabdevanje električnom energijom:

„Zbog toga si u startu skuplji i nisi konkurentan u odnosu na proizvode iz regiona. Zato vlada ima moralnu obavezu da zaštiti interese domaćih proizvođača. Preduzimaće stimulativne mere i različitim beneficijama, kao i u drugim zemljama, da pomogne proizvođačima.“

* * * * *

Inače, proširenje CEFTA-e predložila je Hrvatska kao alternativu prvobitnoj ideji EU o uspostavljanju „Balkanske slobodne trgovinske zone“. Zbog plana Brisela negodovali su brojni krugovi u Hrvatskoj tvrdeći da on podseća na bivšu Jugoslaviju, te da će usporiti njen put ka EU svrstavajući je sa zemljama koje nisu toliko odmakle u procesu priključenja.

Koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Gerhard Busek:

„Mislim da je u potpunosti otklonjena dilema da je CEFTA pokušaj obnavljanje neke vrste nekadašnje Jugoslavije, jer je reč o sporazumu koji je veoma moderan i okrenut budućnosti a ne prošlosti.“

Međutim, ekonomski stručnjak iz Zagreba Dražen Kalođera ukazuje na drugu zamku u koju mogu upasti zemlje regije:

„Svako proširenje međunarodne suradnje je korisno i dobro. Smatram da su te institucije koje doprinose povećanju te saradnje vrlo korisne. Međutim, to ni u kom slučaju ne bi trebala biti zamjena za Evropsku uniju i za pripadanje Evropskoj uniji. CEFTA je korisna, CEFTA nije loša, ali CEFTA nije rješenje koje je tako povijesno kao što je rješenje Evropske unije.“

Sličan je i stav eksperta iz Londona Ričarda Imsa:

„Dugoročno gledano, problem je što u samoj Uniji u ovom trenutku ne postoji preveliki entuzijazam za nastavak proširenja nakon prijema Bugarske i Rumunije. Posle toga, krajnje je neizvesno ko će i kada će ući u evropski klub. Za zemlje jugoistočne Evrope to će biti dug, težak i veoma neizvestan put. Bez obzira na pogodnosti koje pruža CEFTA, pojedine balkanske zemlje se pribojavaju da bi u Briselu ovu organizaciju mogli da tretiraju kao zamenu za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.“

Erhard Busek to, međutim, negira:



„CEFTA nije zamena za članstvo balkanskih zemalja u Evropskoj uniji. Kada je reč frazi koja se često koristi o zamoru unutar evropske 25-orke od proširenja, u pitanju je pre svega interna situacija u Evropskoj uniji, odnosno debata o procesu odlučivanja, produbljivanju integracija, novog ustava. Savetujem balkanskim zemljama da se ne obaziru na interne rasprave među evropskom 25-orkom i da se pre svega fokusiraju na mnogobrojne reforme koje tek treba da sprovedu. Dakle, kada ispune neophodne uslove mislim da njihova evropska budućnost neće biti upitna, jer ih niko ne može vratiti natrag. Uostalom, to je zaključak i poslednjeg samita Evropske Unije. Međutim, problem je u tome što su balkanske zemlje u osnovi još daleko od ispunjavanja kriterijuma iz Kopenhagena.“

Ričard Ims upozorava da nema mesta euforiji oko Sporazuma o slobodnoj trgovini. Mada je korak u dobrom pravcu, nije ključni za članstvo u Evropskoj uniji, jer je reč o komplikovanom i sveobuhvatnom procesu koji zahteva korenite reforme u svim oblastima:

„Evropska unija je prilično zainteresovana da promoviše regionalnu saradnju na Balkanu, imajući u vidu nedavna tragična zbivanja. Dakle, Brisel će podsticati međusobnu saradnju zemalja regije i CEFTA je svakako značajan korak u tom pravcu. Međutim, ovaj sporazum sam po sebi neće rešiti sva sporna pitanja i omogućiti da balkanske zemlje automatski postanu članice Evropske unije. Ima još mnogo toga da se uradi, počev od poboljšanja transporta, reforme državne adminstracije i pravosuđa. Dakle, CEFTA neće sama po sebi rešiti pomenuta i druga pitanja, ali je važan korak ka pravom putu.“

Busek ističe da CEFTA omogućava da se balkanske zemlje pripreme za evropska pravila u poslovanju:

„Ne očekujem da će biti neke nove asocijacije ili mehanizmi na putu od sadašnjeg članstva u CEFTA-i do ulaska u Evropsku uniju. Na primer, Austrija je pre prijema u Evropsku uniju bila članica EFTA-e (Evropska slobodna trgovinska asocijacija). Ključna je primena principa iz Kopenhagenaa (Acquis Communautaire). Što to balkanske zemlje budu pre učinile, mogu da uđu u Evropsku uniju.“
XS
SM
MD
LG